Отворите главни мени

Тутњевац (Угљевик)

Тутњевац је насељено мјесто у општини Угљевик, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 1492 становника.

Тутњевац
Tutnjevac-Crkva.jpg
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ОпштинаУгљевик
Становништво
 — 2013.1492
Географске карактеристике
Координате44°43′04″ СГШ; 18°55′57″ ИГД / 44.7178° СГШ; 18.9325° ИГД / 44.7178; 18.9325Координате: 44°43′04″ СГШ; 18°55′57″ ИГД / 44.7178° СГШ; 18.9325° ИГД / 44.7178; 18.9325
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Тутњевац на мапи Босне и Херцеговине
Тутњевац
Тутњевац
Тутњевац на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број055 ( 799 )

ГеографијаУреди

Тутњевац се налази на сјеверним обронцима Мајевице, те доминира брдски рељеф. Село се граничи на истоку са Забрђем и Коренитом, на југу са Малешевцима, селима општине Угљевик, на западу са Пушковцем и Корајoм а на сјеверу са Бобетиним Брдом, селима општине Лопаре.

Мјесто заузима 16,61 км2, подијељених у пет засеока: Митровићи, Лакићи, Читлук, Крстићи и Шешлићи.

Кроз мјесто пролази регионални пут Р459 Пушковац-Забрђе, локални путеви ка Бобетином Брду, Коренити и Малешевцима и још 30 км некатегорисаних путева.

Средишњим дијелом територије села, у правцу југ-сјевер протиче Крива ријека (алт. Пушковачка/Тутњевачка, Бијели поток), у коју се, западно од Бојића брда, у засеоку Читлук, улива Трначки поток чинећи ријеку Гњицу. На истоку села налазе се извори мањих водотока Црвене, Бијеле и Црне Буковице. Све ријеке и потоци Тутњевца припадају Савском поријечју.

Највећи врх територије села је Лазића брдо (312 м), у засеоку Митровићи. Надморске висине неких тутњевачких топонима и кота: Чардачић - 259 м/, з. Лакићи - 238 м, Бојића брдо - 225 м, з.Шешлићи - 198 м, Црква покрова пресвете Богородице - 181 м, з. Крстићи - 177 м.[1]

СпортУреди

Тутњевац је сједиште фудбалског клуба Стријелац.

ИсторијаУреди

На подручју Тутњевца су пронађена три археолошка локалитета, која датирају из времена Старог Рима. Такође се налазе два споменика на Јовановића брду познатијем као "Ђурин Штаб" подигнут Четницима и Партизанима.

СтановништвоУреди

Националност[2] 1991. 1981. 1971.
Срби 1.469 (98,45%) 1.548 (99,35%) 1.595 (99,50%)
Хрвати 3 (0,20%) 0 0
Муслимани [a] 1 (0,06%) 0 4 (0,24%)
Југословени 16 (1,07%) 10 (0,64%) 0
остали и непознато 3 (0,20%) 0 4 (0,24%)
Укупно 1.492 1.558 1.603
  1. ^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Војногеографски институт: топографска карта, размјер 1:50000; Лист "Тузла 4", садржај према стању из 1981, Друго издање, штампано 1982. године
  2. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

ИзвориУреди

  • Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
  • интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20160226134632/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf

Спољашње везеУреди