Угљеник-14 је изотоп угљеника који има масени број 14. Роуз и Џонс су 1984. године детектовали изотоп угљеника-14 у радиоактивном ланцу уранијума-235. Угљеник постоји у природи у виду 3 главна изотопа: Ц-12, Ц-13 и Ц-14 који је нестабилан или радиоактиван. Током нуклеарних тестова током 1940-их, 1950-их и 1960-их година, угљеник-14 је узиман из биљака широм света. Он се и данас налази у биљкама иако у малим количинама. Релативна атомска маса угљеника-14 је 14. 003242 атомских јединица масе. Различити изотопи угљеника се не разликују по својим хемијским својствима.[1]

Метода угљеника-14Уреди

Због бомбардовања протонима из космоса, на површини наше атмосфере долази до избацивања неутрона из језгара азота, кисеоника и аргона. Атоми азота хватају те неутроне и у том поступку атом азота одаје један протон, чиме атомска маса остаје иста, а атомски број умањи за један. Тако од азота настаје атом угљеника Ц-14.

Овај угљеник, као и Ц-12, са кисеоником гради угљен-диоксид. Језгро угљеника-14 је нестабилно и оно се дизентегрише распадом, тако да се угљеник-14 претвара у азот. Време полураспада угљеника-14 и азота је 5730 година.[2]

Овом методом и у одређеној количини је најбоље датирати:

  • Дрвени угаљ (оптимална количина 30-90 грама)
  • Суво дрво и суво растиње (60 грама)
  • Рогови животиња (150-300 грама)
  • Кости или љуштуре (свежи остаци око 120 грама)
  • Кости или љуштуре у фази распадања (до 2200 грама)
  • Органски седименти-језерски муљ, уљани шкрилци (3-5 килограма)

Поред тога,потребно је водити рачуна и о следећем:

  • Пробе се узимају само са свежих фосила без употребе било каквих конзервационих средстава
  • Пробе се не узимају у случају када је слој обогаћен младим органским материјалом (хумусом и слично)
  • Из истог разлога треба узимати пробе различитих органских остатака како би се могла вршити паралелизација, као и контрола одредби.

Ова метода функционише на следећи начин:

  • Да је бомбардовање из космоса константно
  • Да је однос између радиоактивног и нормалног угљеника константан
  • Да је количина угљен-диоскида у атмосфери константна
  • Да је стопа распада угљеника-14 константна
  • Да нема размене између организма који је угинуо и средине
  • Да је постигнута равнотежа између количине новонасталог и распаднутог угљеника-14

У највећем броју случајева органска материја која се налази у седиментима (стабла дрвећа, кости кичмењака, тресет) је претрпела мањи или већи транспорт па је према томе старија од творевина у којима се налази. Помоћу методе Ц-14 одређује старост микрофосила из седимената који се налазе у повлати.[3]

Улога угљеника-14Уреди

  • Угљеник-14 се користи за одређивање старости предмета
  • Угљеник-14 заједно са угљеником-12 апсорбује биљке, граде органску материју
  • Угљеник-14 се користи у пољима хидрологије, атмосферских наука, археологије, биомедицине

РеференцеУреди

  1. ^ Роуз, Ј. Х.;Џонс, А. Г. „Откриће угљеника-14”. Приступљено 13. 4. 2020. 
  2. ^ „Метода угљеника-14”. Светлост Истине. Приступљено 13. 4. 2020. 
  3. ^ Калкан, Кристина. „Значај методе угљеника-14”. Приступљено 13. 4. 2020.