Ужичка област је била административна јединица у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Њен административни центар је било Ужице.

Ужичка област
1922.—1929.

Ужичка област
Главни градУжице
РегијаБалкан
Земља Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Површина7.556 км2
Становништво214.271
Догађаји
СтатусБивша област
Историја 
• Успостављено
1922.
• Укинуто
1929.
Претходник
Следбеник
Ужички, Пријепољски, Пљеваљски и Бјелопољски округ (КСХС)
Дринска и Зетска бановина (КЈ)

Опис

уреди

Површина Ужичке области је била 7.556 km2 са 214.271 становника, што даје густину становника од 30 на km2.

Обухвата десни слив горње Дрине и леви слив горње Западне Мораве. Мање целине на северу су Стари Влах, Црна Гора и Рујно.

Област је већим делом била висока, планинска и сиромашна, али са доста шума и пашњака. Равније земљиште је било Пожешко поље. Привреда је била претежно сточарска а била је развијена и домаћа индустрија. Главни производи су били златиборска говеда, козе, овце и планинске свиње; бели смок, пастрма, пршута и сланина, вуна и козина, дрвенарија (разни судови), луч и катран, грнчарске ствари - црепуље и лонци. Од воћарства су били познате јабуке, шљиве, крушке и ораси, затим дуван око Бајине Баште. Кириџијски каравани су раније односили производе и враћали се са житом и другим потребама.[1]

Административна подела

уреди

Област је настајала спајањем северносрбијанског Ужичког округа са јужносрбијанским окрузима Пријепољским (обухвата и Прибој и Нову Варош), Пљеваљским (обухвата и Бољанић) и Бјелопољским (обухвата и Шаховиће и Лозну).

Тако је област садржавала срезове:[2]

Након увођења бановина 1929:[3]

  • Бајина Башта, Косјерић, Пожега, Ужице, Чајетина и Ариље, тј. простор претходног Ужичког округа, припада Дринској бановини
  • Пљевље (и Бољанић), Прибој, Пријепоље, Нова Варош и Бијело Поље (Шаховић и Лозна) припадају Зетској.

Велики жупани

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Народна енциклопедија, 1925 г.- књига 4. — страница 686.
  2. ^ Карта Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, пук. Петар Маџаревић, Београд 1924
  3. ^ "Политика", 5. окт. 1929

Литература

уреди