Уставни оквир за привремену самоуправу
Уставни оквир за привремену самоуправу (енгл. Constitutional Framework for Provisional Self-Government) је акт УНМИК-а од 15. маја 2001. године о устројству привремених институција самоуправе на подручју Косова и Метохије.[1]
| Привремене институције самоуправе | |
|---|---|
| алб. Institucionet e Përkohshme të Vetëqeverisjes | |
 | |
| Преглед | |
| Успостављена | 15. мај 2001. |
| Држава | Србија |
| Веб-сајт | Архивирани веб-сајт |
Народна скупштина Србије је на доношење тог акта одговорила усвајањем "Декларације о стању на Косову и Метохији, обавезама међународне заједнице и Владе Републике Србије", која је донета 7. јуна 2001. године.[2]
Историја уреди
Након усвајања Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација (1999), подручје Аутономне Покрајине Косова и Метохије стављено је под управу Привремене административне мисије Уједињених нација на Косову (УНМИК).
Резолуција 1244 дефинисала је Косово као део територије Савезне Републике Југославије, која је 2003. године трансформисана у Државну заједницу Србије и Црне Горе, а чији је континуитет 2006. године наследила Република Србија. Већ почетком 2001. године, Влада СРЈ је формирала Савезни комитет за Косово и Метохију, а потом је ради успостављања непосредне комуникације са УНМИК-ом у Приштини отворено и представништво Савезног комитета.
Крајем 1999. године УНМИК је успоставио Заједничку привремену административну структуру (ЗПАС), а потом је 15. маја 2001. године прогласио Уставни оквир за привремену самоуправу. Тим документом су на подручју Косова и Метохије успостављене привремене институције самоуправе (ПИС).
Одлуком УНМИК-а од 4. октобра 2007. године донета је Уредба о изменама и допунама Уставног оквира за привремену самоуправу, која се односила на права мањинских заједица.[3]
Посланици албанске народности у Скупштини (ПИС) једнострано су 17. фебруара 2008. године прогласили независност "Републике Косово",[а] а потом је 15. јуна исте године усвојен и Устав Републике Косово, чиме је албанска страна престала да примењује првобитни Уставни оквир из 2001. године.
Одредбе Уставног оквира уреди
Уставним оквиром за привремену самоуправу прописано је оснивање привремених институција самоуправе:
- Председник Косова (једини орган ПИС у чијем се званичном називу помиње Косово);
- Скупштина, коју би чинило 120 посланика, од којих је 10 мандата било намењено за Србе и 10 за друге етничке мањине;
- Влада, са председником Владе кога именује Председник и одобрава Скупштина;
- Судови, односно правосудни систем чији састав именује шеф УНМИК-а са листе коју је усвојила Скупштина након што је предложи Судски и Тужилачки савет.
Спровођење уреди
На основу Уставног оквира из 2001. године одржана су три изборна циклуса за привремене институције самоуправе:
Види још уреди
Напомене уреди
- ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Према Резолуцији 1244, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
Референце уреди
Литература уреди
- Батаковић, Душан Т. (2008). „Српска заједница на Косову и Метохији 1999-2005: Од конститутивног народа до наметнуте миноризације”. Положај националних мањина у Србији. Београд: САНУ. стр. 227—243.
- Bataković, Dušan T. (2014). A Turbulent Decade: The Serbs in Post-1999 Kosovo: Destruction of Cultural Heritage, Ethnic Cleansing, and Marginalization (1999-2009). Paris: Dialogue.
- Bataković, Dušan T. (2015). „The Serbs of Kosovo and Metohija 1999-2007: Surviving in Ghetto-like Enclaves”. The Christian Heritage of Kosovo and Metohija: the Historical and Spiritual Heartland of the Serbian People. Los Angeles: Sebastian Press. стр. 935—945.