Отворите главни мени

Устер (нем. Uster, франц. Uster, итал. Uster) је град у северној Швајцарској. Устер је трећи по величини град кантона Цирих, као средиште његове источне трећине.

Устер
Uster
Uster Panorama.jpg
Устер - панорама града
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Швајцарска
КантонЦирих
Становништво
Становништво
 — 31.406 (2.008)
 — густина1.100 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47°21′00″ СГШ; 8°43′00″ ИГД / 47.35° СГШ; 8.716667° ИГД / 47.35; 8.716667Координате: 47°21′00″ СГШ; 8°43′00″ ИГД / 47.35° СГШ; 8.716667° ИГД / 47.35; 8.716667
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина464 м
Површина28,56 км2
Устер на мапи Швајцарске
Устер
Устер
Устер на мапи Швајцарске
Остали подаци
ГрадоначелникМартин Борнхојзер
Поштански број8610
Веб-сајт
www.uster.ch

Природне одликеУреди

Устер се налази у северном делу Швајцарске. Од најближег већег града, Цириха град је удаљен 25 км источно.

Рељеф: Устер се налази у омањој долини, близу Грајфенског језера. Окружење града равничарско до брдовито, што је за услове изразито планинске Швајцарске веома повољна околност. Јужно од града издиже се северније горје Алпа.

Клима: Клима у Устеру је умерено континентална.

Воде: Кроз Устер не протиче ниједан водоток, али је непосредно до града смештено Грајфенско језеро.

ИсторијаУреди

Подручје Устера је било насељено још у време праисторије и Старог Рима, али није имало велики значај.

775. године Устер се први пут спомиње под овим именом, да би 1267. године овде постојао замак, као претеча града.

Почетком 16. века, у доба реформације, грађани су примили протестантизам.

Током 19. века Устер се почиње полако развијати и јачати економски. Ово благостање се задржало до дан-данас.

СтановништвоУреди

2008. године Устер је имао око 31.000 становника. Од тога приближно 21,6% су страни држављани.

Језик: Швајцарски Немци чине традиционално становништво града и немачки језик је званични у граду и кантону. Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама Устера чују бројни други језици. Тако данас немачки говори 85,0% градског становништва, а прате га италијански (4,5%) и албански језик (1,7%).

Вероисповест: Месни Немци су у 16. веку прихватили протестантизам. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео римокатолика. Данашњи верски састав града је: протестанти 41,8%, римокатолици 31,7%, а следе их атеисти, муслимани и православци.

Галерија сликаУреди

Спољашње везеУреди