Филип Миров Радуловић
Филип Миров Радуловић (село Пажићи код Даниловграда 1870 – 1924.) био је официр црногорске књажевске војске и учесник Руско-јапанског, Првог и Другог балканског, као и Првог светског рата. За војне заслуге одликован је руским Орденом Георгијевски II степена, црногорском Златном медаљом Милоша Обилића, као и Даниловим крстом другог реда и медаљом за храброст.
| филип радуловић | ||
|---|---|---|
| Лични подаци | ||
| Датум рођења | 1870. | |
| Место рођења | село Пажићи, општина Даниловград,  Књажевина Црна Гора | |
| Датум смрти | 1924. | |
| Место смрти | Пажићи, општина Даниловград, Краљевина СХС | |
| Професија | официр | |
| Деловање | ||
| Учешће у ратовима | Руско-јапанског, Први балкански, Други балкански, Први светски | |
| Служба | Војска Књажевине Црне Горе 1910 — 1916. | |
| Одликовања |
| |
Биографија
уредиРођен је у селу Пажићи код Даниловграда, од оца Мира и мајке Јеле (рођене Брајовић). Био је најстарије дете у многочланој породици. Основну школу завршио је у Бјелопавлићима у манастиру Ждребаоник, а нижу гимназију у Подгорици.
Војничка каријера
уредиКао даровит младић, упућен је на даље школовање у Русију о државном трошку на школовање у артиљеријској школи у Петровграду. Након завршетка школовања постаје официр царске руске војске, да би одмах узео учешћа у Руско- јапанском рату. Истакао се у одбрани Порт Артура где је био тешко рањен. Због тога је био предложен од стране руских војника и официра, генералу Куропаткину (командант одбране Порт Артура) за Орден Георгијевски II степена.
По избијању Првог балканског рата, Филип је дошао у Црну Гору. Са црногорском војском учествовао је у борбама против Турака на Дечићу, Бардањолту, при опсади и заузећу Скадра. За храброст и вештину у командовању, краљ Никола га је лично одликовао Златном Обилића медаљом, затим Даниловим крстом другог реда и медаљом за храброст.
По избијању Другог балканског рата, Филип је узео учешћа у борбама против Бугара на Брегалници у саставу црногорске добровољачке војске. У Првом светском рату учествовао је у борбама на Грахову, Троглаву, код Вишеграда и на Јавору. Са главнином црногорским снагама у саставу Санџачког одреда, учествовао је и у борбама на Гласинцу и Романији, до на домак Сарајева, на Калиновику, код Клобука, Фоче и на Мојковцу.
Како су се у битки на Мојковцу борбе водиле прса у прса, Филип је тешко рањен у тим борбама. Како су се касније Филипове ране гнојиле, без антибиотика и лекарске неге, Филип је оронуо и изнемогао. Преминуо је у родном селу Пажићи код Даниловграда 1924. године.[1]
Референце
уреди- ^ Батричевић, Ђуро (1994). Др Анто Гвозденовић генерал у три војске - Црногорци у руско-јапанском рату. Цетиње: Обод. ISBN 978-86-305-0169-2.