Франц Рајнер
Франц Рајнер (словен. Franc Rainer; рођен је у Брестаници, 23. март 1902, преминуо је 6. септембар 1991. у Љубљани, Словенија) био је професор шумарства, стручњак за пошумљавање и одбрану од бујица.
| франц рајнер | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 23. март 1902. |
| Место рођења | Брестаница, Аустроугарска |
| Датум смрти | 6. септембар 1991. (89 год.) |
| Место смрти | Љубљана, СР Словенија, СФР Југославија |
| Професија | професор |
| Деловање | |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
Биографија уреди
Основну школу похађао је у Крању (1908−1912), реалну гимназију у Љубљани (матурирао 1919), студирао је техничке науке у Љубљани (1919/1929), Брну (1920−1922) и Лавову (1922), као и шумарство у високој школи у Брну (1922−1926). Усавршавао се у Француској, Сјеверној Африци и Швајцарској (као стипендиста FAO).
Од 1927. служио је у различитим шумарским установама: у Марибору, Љубљани, Бањалуци, Београду при Министарству шума и руда (1937−1941). Током свог боравка у Бањој Луци радио је на пошумљавању Бањ брда, гдје је 1937. године уредио и каптирао прво извориште на овом подручју које и данас носи његово име (Рајнерово врело). Почетак Другог свјетског рата провео је у њемачком заточеништву, затим у Радовљици при управи за одбрану од бујица, а у априлу 1944. се прикључио партизанима. После рата радио је у владиним одељењима до 1952. године (шеф шумарског одељења за Ново место при Министарству шумарства, шеф шумарске групе у Секретаријату за координацију шумарства Народне републике Словеније (НРС) и Дирекцији за унапређење производње у Планској комисији НРС). Од 1952. године био је ванредни професор на Пољопривредном, шумарском и ветеринарском факултету Универзитета у Љубљани, гдје је организовао Катедру за регулацију бујичних подручја. У годинама 1962−1973 био је редовни професор и истраживач у области заштите земљишта од ерозије и смиривања бујица на бази биолошких метода. Године 1954−1955. био је шеф Одсјека за шумарство, током 1957−1959 био је декан и продекан Биотехничког факултета.[1]
Био је југословенски делегат у FAO-у за област управљања бујицама (17 година), активно учествовао на симпозијумима и стручним састанцима у земљи и иностранству. Аутор је више радова, реферата и пројеката (уређење горњег тока реке Саве, реке Савиње у Логарској долини, Цељу, итд.). Конструисао механичку рампу за утовар и истовар моторних возила – Rainerjeva nakladalnica.
Аутор је публикације "Утицај шума на водни режим", Љубљана, 1950. као и више научних и стручних радова.
Одликовања и признања уреди
Био је почасни члан Удружења инжењера и техничара шумарства и обраде дрвета Словеније (1970), Југословенског друштва за проучавања земљишта (1971). За животно дјело добио је Јесенково признање (1974), плакету 30. годишњице Биотехничког факултета Архивирано на сајту Wayback Machine (30. мај 2019) (1977) и неколико државних одликовања међу којима: Орден за храброст (1946), Орден заслуга за народ III реда. (1946).[2]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Slovenski biografski leksikon”. Приступљено 28. 5. 2019.
- ^ „RAINER, Franc”. posavci.si. 28. 5. 2019. Архивирано из оригинала 28. 05. 2019. г. Невалидан унос
|dead-url=dead(помоћ)