Хелсиншки одбор за људска права у Србији

Хелсиншки одбор за људска права је невладина организација у Србији која сагледава стање људских права у укупном друштвено-економском и политичком контексту земље. Основан је у септембру 1994.године и делује као професионална организација у улози заштите људских права и промоције идеје владавине права. [1]

Хелсиншки одбор за људска права у Србији
Датум оснивањасептембар 1994.године
СедиштеБеоград, Кнеза Милоша 4
ПредседникСоња Бисерко

Извештаји Хелсиншког одбора за људска права врше се на годишњем нивоу и анализом политика и трендова доносе закључке и препоруке који се односе на степен остваривања људских права у години која је претходила. У циљу демократизације, „стандардизације“ јавног живота и успешног укључивања у евроатлантске интеграције одбор реализује значајне пројекте који промовишу европеизацију Србије. [2]

Стратешки програми одбора

уреди
  • Документациони/истраживачки центар - програм садржи истраживачки материјал намењен обљављивању годишњих извештаја и других издања у сарадњи са студентима, новинарима, истраживачима, научницима из земље и иностранства
  • Суочавање са прошлошћу/истином – транзициона правда:програм усмерен на подизање свести у јавности о догађајима током распада Југославије за чије узроке и последице и данас тражимо решење. У оквиру овог програма издаје се часопис „Хелсиншка повеља“.
  • Европеизација Србије - програм намењен сузбијању корупције и постизању задовољавајућег стандарда одговорности у јавном животу, посебно у области парламентаризма. Заговара транспарентност у раду парламента, јавни дискурс изабраних представника и јавних личности, родну равноправност и заступљеност представника мањинских група.
  • Алтернативно образовање младих - програм настоји да укључи младе људе у критичко сагледавање прошлости и садашњости и подстакне их на грађански активизам и друштвено ангажовање.
  • Култура људских права - програм намењен имплементацији европских конвенција и заштити основних људских права, нарочито маргинализованих и осетљивих друштвених група.
  • Решавање криза/превенција конфликата - програм посвећен процесу интеграције и превазилажењу самоизолације људи који су преживели ратне или друге злочине кршења људских права.

Активизам

уреди

2009. године заједно са Комитетом правника за људска права, Центром за културну деконтаминацију, Грађанским иницијативама, Женама у црном, Београдским кругом, Фондом за хуманитарна права и Иницијативом младих за људска права подноси Народној скупштини Републике Србије предлог текста Декларације о осуди злочина у Сребреници. Текст позива државу Србију на предузимање неопходних мера за заштиту жртава ратних злочина. [3]

2010.године Одбор је напустио Регионалну комисију за утврђивање и казивање чињеница о ратним злочинима (РЕКОМ) наводећи да немају свеобухватан приступ због чега не може доћи до заједничких активности.[4]

Хелсиншки одбор организује и Школу људских права за младе и од 2010.је у његовој организацији преко 80 Школа људских права за младе на локалном нивоу које се могу похвалити учешћем више од 1800 средњошколаца. Школа љуских права организована је и на регионалном нивоу у партнерству са регионом Западног Балкана. Од 2017.до 2019.године у сарадњи са Иницијативом младих за људска права програм „Школа људских права за младе“ финансиран је од стране Делегације Европске Уније у Републици Србији. Пројекат је спроведен у оквиру програма Европске уније “Civil Society Facility and Media Program 2016 – 2017”. Донација ЕУ износила је 193.957 евра.[5]

2019.године Хелсиншки одбор представља извештај „Српска заједница на Косову: Замрзнути живот у замрзнутом конфликту“ . Фокус извештаја је на социјалном и економском положају српске заједнице на Косову, а извештај је подржан од стране Амбасаде Краљевине Норвешке у Београду и Балканског фонда за демократију.[6]

Пажњу јавности изазвао је апел Хелсиншког одбора за људска права у Србији 2022.године који се односио на укидање веронауке у државним школама указујући на политизацију религије и улогу Српске православне цркве као организације која не поштује секуларни карактер државе. [7]

Пројекти

уреди
  • Србија и Косово: култура без граница
  • Мониторинг реформе затворског система 2015
  • Кампања цивилног друштва за ефикасну заштиту особа са менталним поремећајима – II фаза
  • HOPE – Холистичка иницијатива за превенцију радикализације
  • Реформа затворског система и форензичка психијатрија
  • YU Historia: Мултиперспективна историја друге Југославије
  • Колико одговорно Србија испуњава преузете обавезе према развоју демократије
  • Српски идентитет у 21.веку – Размишљај својом главом

Издаваштво

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Хелсиншки одбор за људска права”. 
  2. ^ „Хелсиншки одбор - Веб страница”. 
  3. ^ „Deklaracija o Srebrenici”. 11. 07. 2009. 
  4. ^ „Хелсиншки одбор напустио РЕКОМ”. 14. 05. 2010. 
  5. ^ „Школа људских права за младе”. 
  6. ^ „Српска заједница на Косову: Замрзнути живот у замрзнутом конфликту”. 11. 02. 2019. 
  7. ^ „Хелсиншки одбор за људска права у Србији апеловао на укидање веронауке у државним школама”.