Хидроенергетски потенцијала реке Врбас
Хидроенергетски потенцијала реке Врбас који је тренутно искоришћен са нешто више од петине, а на подручју тока кроз Републику Српску још и мање, има велике потенцијале. То потврђују спроведене студије кокје показују да распложиви хидроенергетски потенцијал слива реке Врбас износе око 4.270 GWh електричне енергије, у средње влажној години. Од наведеног потенцијала на основни водоток отпада 2.510 GWh или 58,8%, а на све притоке реке Врбас 1.760 GWh или 41,2 %. Од укупно искористивог хидроенергетског потенцијала сливног подручја Врбаса који износи око 3.200 GWh данас се за производњу електричне енергије користи око 720 GWh или 22,5% у хидроелектранама Јајце 1, Јајце 2 и Бочац.
Од могућег хидроенергетског потенцијала Врбаса у делу који протиче кроз Републику Српску, а који износи 1.895 GWh а користи се само 307 GWh, односно 16,2% за погон ХЕ Бочац инсталисане снаге од 110 мегавата.
Река Врбас уреди
Река Врбас чији слив се налази у западном делу Босне и Херцеговине, на територији општина Горњи Вакуф, Бугојно, Доњи Вакуф, Јајце, Бања Лука (град), Лакташи, Србац и Градишка, у којима живи преко 500.000 становника.
На целокупном свом току, Врбас је створио идеалне услове за развој биодиверзитета. Литице кањона Врбаса су дом орловима, соколовима и јастребовима. Његовим зеленим водама пливају липљен, пастрмка и младица, што је сврстава у једну од најатрактивнијих за риболовни туризам.
Географске карактеристике уреди
Река Врбас извире испод планине Зец (планина код Фојнице) и након 235 km дугог тока улива се у реку Саву код Српца, на 96 m надморске висине. На свом путу од извора до ушћа ртека Врбас својом вооодом усекла је композитну долину, пролазећи кроз Скопљанску котлину, Виначку клисуру, Јајачку котлину, кањонску долину Тијесно, Бањалучку котлину и Лијевче поље.
На свом току она ствара три карактеристичне целине, у:
- горњем току од извора до Јајца река Врбас је типична планинска река с много брзака и слапова,
- средњем току, од Јајца до Бање Луке, река Врбас је са наглашеним падом корита као пробојница формира дубоки кречњачки кањон,
- доњем току, од Бање Луке до ушћа, река Врбас има карактеристике типичне равничарске река.
Пре Бање Луке, Врбас пролази кроз кањон и бројне клисуре, који су заштићени Законом о заштити природних вриједности из 1955. године. Тече кроз: Скопљанску котлину, Виначку клисуру, Јајачку котлину, кањонску долину Тијесно, Бањалучку котлину а доњим током преко своје макроплавине Лијевче поље.
Слив уреди
Слив реке Врбаса који има површину око 6.386 km² је издуженог облика дужине 150 km и просечне ширине 70 km. Просечна надморска висина слива је 690 м.н.в., а највиша тачка у сливу је на око 2.100 м.н.в.
Просечне годишње падавине у подрућју слива крећу се одо око 800 l/m2 при ушћу Врбаса у Саву до око 1500 l/m2 на јужном делу слива.
Просечно вишегодишње отицање са слива реке Врбаса износи око 132 m³/s. Просечно специфично отицање износи око 20,7 l/s/km².
Поред реке Врбас њен слив чине и:
- 36 директне притоке дуже од 10 километара, међу којима су најзначајније реке Плива, Угар, Црна ријека и Врбања,
- многобројне мање притоке у горњем току, реке: Десна, Тушница, Трновача, Крушчица, Бистрица, Бунта, Вилешки поток (Вилешка ријека), Весочница, Поричница, Витина (Витинска ријека), Дубока, Прусачка и Оборачка ријека и Семешница.
Хидроенергатски потенцијал уреди
- Просјечан пад главног тока реке Врбас је 6 m/km, што га чини атрактивним за хидроенергетско коришћење. *Просечна надморска висина је око 690 m.n.m.
- Просечне годишње падавине крећу се одо око 800 l/m² на ушћу Врбаса у Саву до око 1.500 l/m² на јужном делу слива.
- Просечно вишегодишње отицање са слива реке Врбаса износи око 132 m³/s.
- Просечно специфично отицање износи око 20,7 l/s/km².
- Просечни коефицијент отицаја је око 0,59.
- Режим тока воде у сливу реке Врбас је неравномеран.
- Минимални протицаји падају на око 22-23% од просечног вишегодишњег протицаја.
- Екстремно и до 10% на Врбасу код Горњег Вакуфа и на ушћу Врбање.
- Максимални протицаји су од пет пута већи од средњих вишегодишњих протицаја.
- Велике воде појављују се у периоду март-мај, а најизраженије су у априлу.
- Маловодни периоди се јављају у периоду август-септембар, са минималним протицајем у августу.
Историја уреди
Хидроенергетски потенцијал реке Врбаса први су уочили Аустроугарли још за време владавине Аустроугарске монархије Босном и Херцеговином. Они су 1894. године изградили прву хидроелектрану Јајце, снаге 8 MW. Електрична енергија произведена у ов ој хидроелектрани користила се у хемијској индустрији све до 1957. године.[1]
Након Другог светског рата започела је изградња нових савременијхих хидроенергетских објеката. Прво је 1954. изграђена ХЕ "Јајце 2" снаге 30 мегавата са билансном производњом 175 гигават-часова, а три године касније и ХЕ "Јајце 1" снаге 48 мегавата и билансном производњом струје од 232 гигават-часова.[1]
По завршетку изградње та два објекта, стало се са даљом изградњом хидроелектрана, иако се наставило се са израдом пројектне документације и истражним радовима на средњем току реке Врбас, на потезу од ХЕ Јајце 2 па до Бања Луке.[1]
До данас је у Републиици Српској приказано неколико решење за изградњу једне или више хидроелектрана.[2]
Тренутна искоришћеност хидропотенцијала Врбаса у РС уреди
Хидроелектрана Бочац уреди
Хидроелектрана Бочац која је изграђена и пуштена у рад 5. децембра 1981. године користи 16,2% укупног хидропотенцијала реке Врбас са притокама. Овај део хидропотенцијала Врбаса се у целости налази у Републици Српској.
Распадом електроенергетског система БиХ 1991. године, Хидроелектрана “Бочац” радила је једно време самостално и з ратним околностима испоручивала је електричну енергију Бањалучкој регији, Личкој Крајини и Западној Славонији.
Од 1992. године Хидроелектрана Бочац послује у оквиру матичног предузећа „Електропривреда Републике Српске“
| Основни технички подаци ХЕ Бочац[3] | |
| Тип бране | бетонска лучна са двоструком закривљеношћу |
| Кота круне | 286,00 [m n.m.] |
| Кота најдубљег дијела темеља | 220,00 [m n.m.] |
| Грађевинска висина | 66 [m] |
| Дебљина бране у темељу | 13 [m] |
| Дебљина бране у круни | 3 [m] |
| Дужина лука у круни | 221,38 [m] |
| Запремина тијела бране | 76.000 [m³] |
| Средњи годишњи доток | 78,40 [m³/s] |
| Кота максималног успора | 283,00 [m n.m.] |
| Кота нормалног успора | 282,00 [m n.m.] |
| Кота минималног дневног радног нивоа | 279,60 [m n.m.] |
| Кота екстремно минималног радног нивоа | 254,00 [m n.m.] |
| Површина акумулације на КНУ | (26,79) 2,3345 [km²] ili 233,45 [ha] |
| Средња рачунска дубина акумулационог базена | 22,6 [m] |
| Дужина акумулационог базена | 17,5 [km] |
| Тип акумулације | Вјештачка са седмичним изравнањем |
| Година првог пуњења | 1981. |
| Укупна запремина акумулације | 52,1 x 106 [m³] |
| Корисна запремина акумулације | 42,9 x 106 [m³] |
| Енергетска вриједност акумулације за максималну коту (283,00 m n.m.) | 5,322 [GWh] |
| Максимални бруто пад | 54,86 [m] |
| Нормални бруто пад | 53,86 [m] |
| Минимални бруто пад | 51,46 [m] |
| Капацитет органа за евакуацију вода | 1478 [m³/s] |
| Број агрегата | 2 |
| Инсталисана привидна снага | 2 x 65 [MVA] |
| Инсталисана активна снага | 2 x 55 [MW] |
| Инсталисани проток | 240 [m³/s] |
| Степен корисног дејства агрегата (nt x ng x ntr) | 0,948 x 0,98 x 0,995 = 0,924 |
| Укупна годишња производња | 307,5 [GWh] |
| Датум пуштања агрегата у погон | 5.12.1981. |
| Тип турбина | Francis, вертикална |
| Номинални број обртаја | 150 [min-1] |
| Број обртаја при побјегу | 322 [min-1] |
Хидроелектрана Бочац 2 уреди
За предузеће „Хидролекетране на Врбасу“ а.д Мркоњић Град изградња ХЕ „Бочац 2“ је представљао један од највећих изазова након изгадње ХЕ „Бочац због јединственог и специфичног објекта. Изградња ове хидроелектране трајала је од јула 2015. године до пуштања у рад у августу 2018. године. У објекат је уграђено више од 15.000 кубних метара бетона, више од 1.000 тона арматурног челика и ископано преко 40.000 кубних метара стијенског материјала.[4]
Хидроелектрана „Бочац 2“ је изграђена тако да задовољава савремене трендове и технолошка достигнућа која се примењују на страним тржиштима. Опрему која је у њу уграђена испуњава европске и светске стандарде, како у делу ефикасности, тако и делу заштите на раду и заштите животне средине. Хидроелектрана „Бочац 2“ је била најисплативија и најизводљивија инвестиција са максималном снагом 8.76 МW и просечном годишњом производњом 41.603 GWh.
| Назив електране | MHE Бочац 2 | |
| Тип електране | Прибранско, проточна | |
| Почетак рада | 28. септембар 2018. године | |
| Начин управљањењ | Аутоматски/SCADA систем | |
| Тип турбине и произвођач | Хоризонтална капланова, ECOBulb, Andritz Hydro | |
| Тип генератора и произвођач | Синхрони, са трајним магнетима, Andritz Hydro | |
| Нивои напона мреже на коју су прикључени објекти и постројења | [kV] | 35 |
| Број агрегата/блокова | kom | 2 |
| Номинална привидна снага на генераторимаna prividna snaga na generatorima | [MVA] | I= 4,995; II=4,995; I+II=9,990; |
| Номинална активна снага на генераторима | [MW] | I= 4,995; II=4,995; I+II=9,990; |
| Нормални фактор снаге | cos φ | 1 |
| Максимална реактивна снага агрегата | [MVAr] | 2,2 |
| Минимална снага агрегата | [MW] | 0,90 |
| Годишња производња електране на прагу (остварена просечна десетогодишња закључно са последњом пуном годином) | [MWh] | 41.603 планирана производња |
| Укупни степен корисности | [%] | 88,5 |
| Називна снага трансформатора | [MVA] | 10 |
| Сопствена потрошња из бранше (остварени просек десетогодишњице закључно са последњом пуном годином) | [MWh] | 190 планирана |
| Потрошња из мреже (постигнути просечан десетогодишњи период закључно са последњом пуном годином) | [MWh] | 15 планирана |
| Инсталирани проток агрегата (хидроелектране) | [m3/s] | 110 (2 h 55) |
| Енергија добијена од 1[m3] воде | [kWh] | 0,0276 |
| Количина воде за 1 [kWh] енергије | [m3] | 36,159 |
| Еколишки прикватљив проток | [m3/s] | 17 раније послато |
| Тип акумулације | Вештачка са дневним нивелисањем | |
| Укупна запремина акумулације | [106 m³] | 2,31 na koti 227,80 |
| Корисна запремина акумулације | [106 m³] | 2 |
| Мртав простор акумулације | [106 m³] | 0,31 на коти 223,00 |
| Енергетска вредност акумулације за максимални радни ниво | [MWh] | 51,66 |
| Енергетнска вредниост акумулације за минимални радни ниво | [MWh] | 2,22 |
| Радни ниво | ||
| *максимални | [m.n.m.] | 227,80 |
| *минимални | [m.n.m.]224,30 | |
| Ниво доње воде | [m.n.m.] | 216,71 |
| Максимални бруто пад | [m.n.m.][m] | [m.n.m.]11,09 |
| Капацитет органа за евакуацију воде | [m.n.m.][m3/s] | [m.n.m.]1500 |
| Димензије цевовода (унела) | [m.n.m.][m,D,Q] | [m.n.m.]2x(18,2[m];5,5[m]; 55 m³/s) |
| Димензије канала | [m.n.m.][m,Q] | [m.n.m.]2x(35,5[m], 55 [m3/s]) |
Студије изводљивости ХЕ на реци Врбас у РС уреди
Оно што је искључиви предмет интересовања предузећа „Хидроелеткрана на Врбасу" а.д. је изградња хидроелектрана на потезу од ХЕ „Бочац" до Крупе на Врбасу. [6] Сагледавањем могућности коришћења хидроенергетског потенцијала слива реке Врбас који припада Републици Српској, констатовано је да неискоришћени технички потенцијал износи 1.118,1 GWh.
Сва досадашња истраживања и израђена пројектна документација указују на атрактивност изградње хидроенергетских постројења нарочито у средњем делу слива реке Врбас, где је могуће изградити неколико ХЕ са великом годишњом производњом, а то су:
ХЕ "Крупа" са котом нормалног успора 228 mnm (из Основе).[6] Профил будуће хидроелектране налази се непосредно узводно од насеља Крупа, у клисури реке Врбас, која почиње низводно од постојеће акумулације компензационог базена и бране ХЕ „Бочац 2“. Кота нормалног успора акумулације ХЕ „Крупа“ је одређена тако да она са узводном ХЕ „Бочац 2“ чини усклађен каскадни систем.
У ХЕ „Крупа“ предвиђена су два агрегата са хоризонталним цевним, двоструко регулисаним, С-турбинама, снаге по 7,7 МW. Инсталисани проток хидроелектране био би 120 m³/s, а номинални пад 14 m. Турбински агрегати имали би инсталисани проток од 60 m³/s, са минималним протоком од 20 m³/s. Процењена средња годишња производња енергије у ХЕ била би 76,4 GWh.[7]
ХЕ „Грбићи" са котом нормалног успора 204 mnm.
ХЕ „Бања Лука" са котом нормалног успора 204 mnm.
ХЕ „Карановац" са котом нормалног успора 172,5 и
ХЕ „Новоселија" са котом нормалног успора 174,6.mnm.
За сваку појединачну хидроелектрану извршене су хидролошке, хидрауличке, енергетске и техноекономске анализе са посебним освртом на утицај изградње ХЕ на животну средину.
Извори уреди
- ^ а б в „Хидроелектране на Врбасу: : Хидроенергетски потенцијал”. web.archive.org. 2013-10-30. Архивирано из оригинала 30. 10. 2013. г. Приступљено 2021-11-09.
- ^ „ЗП "Хидроелектране на Врбасу" а.д. Мркоњић Град”. www.henavrbasu.com. Архивирано из оригинала 09. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-09.
- ^ „Технички параметри ХЕ Бочац”. www.henavrbasu.com. Архивирано из оригинала 30. 10. 2013. г. Приступљено 09. 11. 2021.
- ^ Srpska, RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Сутра отварање ХЕ Бочац 2, погледајте како објекат изгледа (ВИДЕО)”. РЕПУБЛИКА СРПСКА - РТРС. Приступљено 2021-11-09.
- ^ „ЗП "Хидроелектране на Врбасу" а.д. Мркоњић Град”. www.henavrbasu.com. Архивирано из оригинала 09. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-09.
- ^ а б „Хидроелектране на Врбасу: : Истражни радови”. web.archive.org. 2013-10-30. Архивирано из оригинала 30. 10. 2013. г. Приступљено 2021-11-09.
- ^ „ЗП "Хидроелектране на Врбасу" а.д. Мркоњић Град”. www.henavrbasu.com. Архивирано из оригинала 09. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-09.
