Хомеотелеутон

Молијер, Уображени болесник, III чин, сцена V: Пургон: И прије него што протеку четири дана, хоћу да доспијете у неизљечиво стање... Арган: Јао, смилујте се! Пургон: Да западнете у брадипепсију... Арган: Господине Пургон! Пургон: Из брадипепсије у диспепсију... Арган: Господине Пургон! Пургон: Из диспепсије у апепсију... Арган: Господине Пургон! Пургон: Из апепсије у лијентерију... Арган: Господине Пургон? Пургон: Из лијентерије у дисентерију... Арган: Господине Пургон! Пургон: Из дисентерије у водену болест... Арган: Господине Пургон! Пургон: И из водене болести у губитак живота, куда ће вас довести ваша лудост.

Хомеотелеутон или хомојотелеутон (grč. ὁμοιοτέλευτον — који има сличан завршетак) је стилска фигура која означава гласовно подударање на завршетку речи.[1] Супротна фигура је хомеоарктон. Увек је у спрези с алитерацијом и асонанцом. Ако се подударају граматички наставци, онда се поклапа са хомеоптотоном који је њена подврста. Сматра се претечом риме. Уопште узев, рима се може схватити као "посебан случај" хомеотелеутона.[2] Припада фигурама дикције.

Историјат појмаУреди

У античко време означавао је гласовно подударање последњих слогова речи на крајевима узастопних колона (реченичних целина). Први пут је примећен у говорима Горгије из Леонтина у 5. веку пре нове ере па је зато уврштен у горгијанске фигуре.[2] Пошто антика није знала за риму, ова горгијанска фигура се сматра првом римом у западноевропској књижевности, мада се користила само у прози.[1]

УпотребаУреди

Често се ова фигура комбинује с алитерацијом и изоколоном како би се нагласио ритам у паралелним реченичним члановима.[3] Данас се употребљава и у прози и у поезији, те и ван књижевности, у разговору. Може допринети хумору и иронији па и контрастирању.[2] С друге стране, термин хомеотелеутон се користи и за грешку која се јавља кад се због сличних завршетака речи у реченицама или редовима случајно прескочи да се препише или прекуца један део текста.[4]

ПримериУреди


Сличне стилске фигуреУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Živković, Dragiša (2001). Rеčnik književnih termina (2 изд.). стр. 266. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). стр. 150—151. ISBN 978-953-0-40043-6. Приступљено 22. 3. 2019. 
  3. ^ „Homoioteleuton”. Silva Rhetoricae. Приступљено 23. 3. 2019. 
  4. ^ Thomaskutty, Johnson. „Textual Transmission: ‘Homoioteleuton’ and ‘Metathesis. New Testament Scolarship Worldwide. Приступљено 23. 3. 2019. 

ЛитератураУреди

  • Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). стр. 150—151. ISBN 978-953-0-40043-6. Приступљено 22. 3. 2019. 
  • Živković, Dragiša (2001). Rеčnik književnih termina (2 изд.). стр. 266. 
  • Zima, Luka, Figure u našem narodnom pjesništvu, Zagreb, Globus. 1988. ISBN 978-86-343-0277-6. стр. 272-275.
  • Popović , Tanja, Rečnik književnih termina. - 2. izd. - Beograd, Logos Art : Edicija. 2010. ISBN 978-86-7360-064-2.

Спољашње везеУреди