Хронологија ФНРЈ и КПЈ октобар 1947.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ) и деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току октобра месеца 1947. године.

Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године

5. октобар

• У Варшави, у Пољској, званично потписан споразум о оснивању Информационог бироа неких комунистичких партија (Информбиро/Коминформ), који су сачињавале Свесавезна комунистичка партија (бољшевика), Комунистичка партија Југославије, Бугарска радничка партија (комуниста), Комунистичка партија Румуније, Мађарска комунистичка партија, Комунистичка партија Чехословачке, Пољска радничка партија, Италијанска комунистичка партија и Комунистичка партија Француске. Информбиро је имао задатак да замени Коминтерну, која је распуштена 1943. Укупно су одржана три заседања Информбироа — прво децембра 1947. у Београду, друго јуна 1948. у Букурешту и треће новембра 1949. у Будимпешти. Информбиро је званично распуштен 17. априла 1956. у току периода „дестаљинизације“. Из састава Информбироа је 1949. иступила КП Југославије.

6. октобар

• У Београду председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито, у присуству помоћника министра иностраних послова ФНРЈ др Владимира Велебита, примио групу британских парламентараца посланика Лабуристичке странке.

8. октобар

• У Београду, од 1. до 8. октобра, одржано суђење на коме је због „издајничке делатности и раду на уједињавању народних елемената у тзв. сељачки блок“ др Драгољуб Јовановић, лидер левог крила бивше Земљорадничке странке и народни посланик у Народној скупштини ФНРЈ, осуђен на девет година затвора. На истом суђењу је на пет година затвора био осуђен и Фрањо Гажи, инжењер агрономије и бивши сарадник Ивана Шубашића.

12. октобар

• На Цетињу, од 12. до 13. октобра, одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Црне Горе, на којој су поднета два реферата — Други конгрес Народног фронта Југославије и задаци АФЖ, који је поднела Лидија Јовановић и Извештај о раду и организацијама Аниташистичког фронта жена, који је поднела Добрила Ојданић. На крају Конференције изабран је Главни одбор АФЖ Црне Горе од 122 члана и његово руководство — председник Лидија Јовановић и секретар Добрила Ојданић.

13. октобар

• У Југославији, од 13. до 15. октобра, боравила делегација Републике Мађарске, коју су предводили — председник Министарског савета Лајош Дињеш, потпредседник Министарског савета Арпад Сакашич, министар иностраних послова др Ерик Молнар, Петар Вереш, министар народне одбране Петар Вереш, министар саобраћаја Ерне Гереа и представник Странке малих поседника Иштван Добија. Првог дана посете мађарску делегацију је у Белом двору примио председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито. Током боравка, мађарске делегације потписана је Конвенција о културној сарадњи између ФНР Југославије и Мађарске.

20. октобар

• Наредбом Врховног команданта и министра народне одбране ФНРЈ Јосипа Броза Тита 22. децембар, дан фомирања Прве пролетерске ударне бригаде, проглашен за Дан Југословенске армије.
• У Београду председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито, у присуству помоћника министра иностраних послова ФНРЈ др Владимира Велебита, примио Стансилава Швалбу, потпредседника Републике Пољске и Јана Карола Вендеа, опуномоћеног амбасадора Пољске у ФНРЈ.

21. октобар

• Генерална скупштина Организације уједињених нација донела Резолуцију 109 у којој су се НР Албанија, ФНР Југославија и НР Бугарска позивале да не помажу Демократску армију Грчке и тиме се директно мешају у грађански рат у Краљевини Грчкој (окончан октобра 1949). У складу са овом Резолуцијом у Солуну је била основана Специјална комисија која је надгледала ситуацију (Комисија је радила до децембра).

23. октобар

• У Београду председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито примио Тома Драјберга, члана британског парламента и специјалног дописника лондонског листа „Рејнолд њуз“.

Литература

• Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963.  COBISS.SR 54157575
• Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978.  COBISS.SR 50094343
• Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
• Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48700167
• Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48703239
• Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479
• Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004.  COBISS.SR 119075084