Хронологија ФНРЈ и КПЈ октобар 1947.
Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ) и деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току октобра месеца 1947. године.
5. октобар
уреди- У Варшави, у Пољској, званично потписан споразум о оснивању Информационог бироа неких комунистичких партија (Информбиро/Коминформ), који су сачињавале Свесавезна комунистичка партија (бољшевика), Комунистичка партија Југославије, Бугарска радничка партија (комуниста), Комунистичка партија Румуније, Мађарска комунистичка партија, Комунистичка партија Чехословачке, Пољска радничка партија, Италијанска комунистичка партија и Комунистичка партија Француске. Информбиро је имао задатак да замени Коминтерну, која је распуштена 1943. Укупно су одржана три заседања Информбироа — прво децембра 1947. у Београду, друго јуна 1948. у Букурешту и треће новембра 1949. у Будимпешти. Информбиро је званично распуштен 17. априла 1956. у току периода „дестаљинизације“. Из састава Информбироа је 1949. иступила КП Југославије.[1][2][3]
6. октобар
уреди- У Београду председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито, у присуству помоћника министра иностраних послова ФНРЈ др Владимира Велебита, примио групу британских парламентараца посланика Лабуристичке странке.[3]
8. октобар
уреди- У Београду, од 1. до 8. октобра, одржано суђење на коме је због „издајничке делатности и раду на уједињавању народних елемената у тзв. сељачки блок“ др Драгољуб Јовановић, лидер левог крила бивше Земљорадничке странке и народни посланик у Народној скупштини ФНРЈ, осуђен на девет година затвора. На истом суђењу је на пет година затвора био осуђен и Фрањо Гажи, инжењер агрономије и бивши сарадник Ивана Шубашића.[4][5]
12. октобар
уреди- На Цетињу, од 12. до 13. октобра, одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Црне Горе, на којој су поднета два реферата — Други конгрес Народног фронта Југославије и задаци АФЖ, који је поднела Лидија Јовановић и Извештај о раду и организацијама Аниташистичког фронта жена, који је поднела Добрила Ојданић. На крају Конференције изабран је Главни одбор АФЖ Црне Горе од 122 члана и његово руководство — председник Лидија Јовановић и секретар Добрила Ојданић.[1]
13. октобар
уреди- У Југославији, од 13. до 15. октобра, боравила делегација Републике Мађарске, коју су предводили — председник Министарског савета Лајош Дињеш, потпредседник Министарског савета Арпад Сакашич, министар иностраних послова др Ерик Молнар, Петар Вереш, министар народне одбране Петар Вереш, министар саобраћаја Ерне Гереа и представник Странке малих поседника Иштван Добија. Првог дана посете мађарску делегацију је у Белом двору примио председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито. Током боравка, мађарске делегације потписана је Конвенција о културној сарадњи између ФНР Југославије и Мађарске.[3]
20. октобар
уреди- Наредбом Врховног команданта и министра народне одбране ФНРЈ Јосипа Броза Тита 22. децембар, дан фомирања Прве пролетерске ударне бригаде, проглашен за Дан Југословенске армије.
- У Београду председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито, у присуству помоћника министра иностраних послова ФНРЈ др Владимира Велебита, примио Стансилава Швалбу, потпредседника Републике Пољске и Јана Карола Вендеа, опуномоћеног амбасадора Пољске у ФНРЈ.[3]
21. октобар
уреди- Генерална скупштина Организације уједињених нација донела Резолуцију 109 у којој су се НР Албанија, ФНР Југославија и НР Бугарска позивале да не помажу Демократску армију Грчке и тиме се директно мешају у грађански рат у Краљевини Грчкој (окончан октобра 1949). У складу са овом Резолуцијом у Солуну је била основана Специјална комисија која је надгледала ситуацију (Комисија је радила до децембра).
23. октобар
уреди- У Београду председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито примио Тома Драјберга, члана британског парламента и специјалног дописника лондонског листа „Рејнолд њуз“.[3]
Референце
уреди- ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 53.
- ^ Историја Србије 2004.
- ^ а б в г д Hronologija Tito 1978, стр. 116.
- ^ „O Dragoljubu Jovanoviću”. www.drdragoljubjovanovic.com. n.d.
- ^ „Hrvatski biografski leksikon: GAŽI, Franjo”. hbl.lzmk.hr. n.d.
Литература
уреди- Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963. COBISS.SR 54157575
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
- Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
- Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985. COBISS.SR 68649479
- Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004. COBISS.SR 119075084