Хронологија радничког покрета и КПЈ 1931.

претходна целина:
◄ 1920—1929.
следећа целина:
1940—1949. ►


Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Раднички покрет Југославије и Комунистичку партију Југославије (КПЈ), као и општа политичка дешавања која су се догодила у Краљевини Југославији током 1931. године.



Март

уреди

25. март

уреди
  • У Москви, од 25. марта до 13. априла, одржан Једанаести пленум Извршног комитета Комунистичке интернационале на коме се расправљало о проблемима светске економске кризе и опасностима од војне интервенције против Совјетског Савеза. У току Пленума, поднета су два реферата — О задацима Секција Коминтерне у вези са развојем економске кризе и нарастања у неким земљама револуционарне кризе и О опасности војне интервенције против СССР и задацима комуниста. Оцењено је да се буржоазија налази у кризи и да се зато спрема фашизацију и напад на Совјетски Савез, затим да европска социјалдемократија омета европску социјалистичку револуцију и зато је борба против социјалдемократије, „која доноси фашизам” оцењена као главна парола. У раду Пленума учествовали су Филип Филиповић, члан ИК Коминтерне и Милан Горкић, кандидат за члана ИК Коминтерне. Овом приликом, Филиповић је изабран за кандидата за члана Председништва Извршног комитета Коминтерне.[1]

7. мај

уреди

17. јун

уреди
  • На састанку Централне руководеће инстанце КПЈ дискутовано о кадровским проблемима, као и о карактеру изјава чланова Централног комитета КПЈ и осталих руководилаца, који су били предвиђени за повратак у земљу.[2]

Август

уреди

14. август

уреди
  • У Загребу, од последица полицијске тортуре током 5,5 годишњег робијања, са коме је пуштен 13. маја, преминуо Златко Шнајдер (1903—1930), револуционар и политички секретар Централног комитета СКОЈ, од 1924. до 1926. године.[3][4]

Септембар

уреди

3. септембар

уреди

30. септембар

уреди
  • У Хрељину, код Бакра, ухапшен Божо Видас Вук (1894—1931), члан ЦК КПЈ. Он се у лето 1931. вратио у Југославију, како би помогао успостављање прекинутих партијских веза, али је био ухапшен. Почетком новембра исте године, убијен је на југословенско-мађарској граници, у близини места Руше, код Марибора.[5]
 
Биста Јосипа Дебељака у Загребу

Октобар

уреди

15. октобар

уреди
  • У Загребу, у поткровљу зграде на Воћарској цести, полиција у потрази за Јосипом Дебељаком, убијен Јосип Адамић (1907—1931), секретар Месног комитета СКОЈ-а за Загреб.[5][6]
  • У Загребу, у стану у Маркушевачкој улици број 13, група полицијских агената, предвођена Јурајем Шпилером, открила и потом убила Јосипа Дебељака (1902—1931), члана ЦК КПЈ и секретара ЦК СКОЈ-а, који је крајем јула илегално дошао из Беча у Загреб, како би радио на оживљавању рада организација КПЈ и СКОЈ.[5][7]

Новембар

уреди

8. новембар

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Hronologija 1 1980, стр. 192.
  2. ^ а б Hronologija 1 1980, стр. 193.
  3. ^ а б Hronologija 1 1980, стр. 194.
  4. ^ Petrović 1979, стр. 144.
  5. ^ а б в г Hronologija 1 1980, стр. 195.
  6. ^ Petrović 1979, стр. 518.
  7. ^ Petrović 1979, стр. 521.

Литература

уреди
  • Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963.  COBISS.SR 54157575
  • Očak, Ivan; Popović, Jovo (1976). Autobiografija — Marko Orešković Krntija. Zagreb: Alfa.  COBISS.SR 57986316
  • Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978.  COBISS.SR 50094343
  • Petrović, Slobodan (1979). Sedam sekretara SKOJ-a. Beograd: Rad.  COBISS.SR 21847559
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom I 1919—1941. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739342
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479