Хронологија радничког покрета и КПЈ 1930.

претходна целина:
◄ 1920—1929.
следећа целина:
1940—1949. ►


Worker.jpg

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Раднички покрет Југославије и Комунистичку партију Југославије (КПЈ), као и општа политичка дешавања која су се догодила у Краљевини Југославији током 1930. године.



ЈануарУреди

почетак јануараУреди

  • Поводом годишњице увођења „шестојануарске диктатуре” у Југославији, Централни комитет КПЈ издао Проглас под називом Радницима, сељацима, војницима и угњетеним народнима Југославије у коме је изнета тешка ситуација у земљи и дат детаљан преглед о прогону комуниста и њиховим мучењима у полицијским и судским затворима, као и затворима где су издржавали затворске казне. Истим поводом, Централни комитет СКОЈ је издао Проглас под називом Радном народу вароши и села свих нација Југославије.[1]

9. јануарУреди

21. јануарУреди

  • У Београду Државни суд за заштиту државе осудио на вишегодишње затворске казне 14 од укупно 20 оптужених чланова КПЈ и СКОЈ из Ниша, Зајечара, Лесковца и Пирота, који су били ухапшени маја 1929, након акције растурања Првомајског летка ЦК КПЈ. Међу осуђенима су били — Станко Пауновић на 16 година, Милан Маринковић на 15 година, Савка Тасић на 10 година, Риста Колицић на 8 година, Димитрије Стојиљковић и Илија Миловановић на 6 година и др.[1][2]

25. јануарУреди

  • У Београду Државни суд за заштиту државе, након расправе која је вођена од 21. до 25. јануара, осудио на вишегодишње затворске седморо комуниста из Марибора. Првооптужени Милан Барл, који је обављао дужност главног курира КПЈ између Загреба и Беча, осуђен је на десет година затвора, док је Албин Брезник, секретар мариборског партијског округа, који је био организатор илегалног канала преко Шентиља и Селнице поред Муре осуђен на шест година. Брезникова супруга Марија била је осуђена на три године, док су Фрања Топлак, Јакоб Кебрић и Иван Рошкар, осуђени на две године, а Рудолф Штраус на једну годину затвора.[1][3]

ФебруарУреди

14. фебруарУреди

  • На основу одлуке Министарства правде, од 11. фебруара група политичких затвореника-комуниста, у којој су били — Моша Пијаде, Лајош Чаки, Петар Грубор и Коста Чипчић, пребачена из затвора у Сремској Митровици у затвор у Лепоглави. Овим премештањем био је осујећен штрајк глађу који су они припремали у сремскомитровачком затвору. У току јула месеца из сремскомитровачког затвора у Лепоглаву су пребачене још две групе политичких затвореника-комуниста.[4]

17. фебруарУреди

у току фебруарУреди

МартУреди

6. мартУреди

10. мартУреди

  • У Бечу, од 10. до 13. марта, одржана проширена седница Политбироа Централног комитета КП Југославије и представника Извршног комитета Коминтерне. На седници су поднети следећи извештаји — о раду Политбироа у земљи, о раду иностраног бироа, о раду Балканске комунистичке федерације, о економској и политичкој ситуацији у Југославији, о припремама за Први мај, о синдикалним питањима и припремама за Конгрес Црвене синдикалне интернационале, о омладинском питању и Црвеној помоћи.[5]

21. мартУреди

АприлУреди

14. априлУреди

19. априлУреди

  • У Цетињу, у згради Среског начелства, убијен Марко Машановић (1894—1930), члан Политбироа Централног комитета КП Југославије и један од организатора КПЈ у Црној Гори. Машановић је приведен у родном Цеклину и спроведен у Среско начелство, где је у канцеларији Среског начелства приликом покушаја хапшења тешко ранио писара Раду Бошковића, жандармеријског наредника Вицка Ковачевића и једног жандарма. Рањени Бошковић успео је да усмрти Машановића, а рањени жандармеријски наредник је истог дана преминуо.[9][10]

МајУреди

16. мајУреди

  • Политички секретеријат Извршног комитета Коминтерне усвојио је писмо Комунистичке партије Југославије (КПЈ), у коме је дата анализа делатности КПЈ у условима монархистичке диктатуре, истичу позитивне и негативне стране рада и на основу тога постављају задаци. Политички секретаријат Извршног комитета Коминтерне је на основу писма оценио да је политичка линија ЦК КПЈ, у условима диктаторског режима била пасивна, а оваква оцена донета је због опасности која КПЈ претила од десне фракције, предвођене Симом Марковићем, а такође су биле присутне и разне негативне тенденције од стране леве фракције.[9]

ЈунУреди

5. јунУреди

  • У Београду, у периоду од 5. до 7. јуна, полиција ухапсила већи број чланова и симпатизера КПЈ, међу којима су били — Анатол Миндеровић, Иван Грбић, Чедомир Миндеровић, Бранислав Ђурђев, Јован Гњатовић и др, као и бивши народни посланик КПЈ Љуба Радовановић. Они су оптужени за растурање брошуре Истина о фашистичком преврату у Југославији и летка Радничкој класи Југославије.[9]

ЈулУреди

13. јулУреди

АвгустУреди

 
Место у погибије Јосипа Колумба и Пере Поповића

14. августУреди

  • У Загребу у сукобу са полицијом страдали Јосип Колумбо (1905—1930), политички и Перо Поповић Ага (1905—1930), организациони секретар Централног комитета СКОЈ. Они су у парку Зеленгај упали у полицијску заседу, након чега су пружили отпор полицији. Колумбо је био тешко рањен, након чега је извршио самоубиство, док је Поповић пренет у Болницу милосрдних сестара, где је преминуо истог дана.[11][12][13]

15. августУреди

  • У Москви, од 15. августа до 1. септембра, одржан Пети конгрес Црвене синдикалне интернационале, на коме су поднета два реферата — Светска економска борба и задаци револуционарног синдикалног покрета и Организациона питања револуционарног синдикалног покрета. Због политичке ситуације у Краљевини Југославији, Конгресу није присуствовао ниједан делегат револуционарних синдиката, пошто нису постојали сигурни канали за илегално пребацивање преко границе. Представник КП Југославије на Конгресу био је Ђуро Салај, као и Лаза Стефановић, који је био члан Извршног комитета Профинтерне (до Петог конгреса).[14]

У току августаУреди

СептембарУреди

15. септембарУреди

  • У Мариборском затвору група политичких затвореника-комуниста, предвођена Родољубом Чолаковићем и Радетом Вујовићем, ступила у штрајк глађу. Политички затвореници захтевали су побољшање положаја у виду — премештања у заједничке ћелије, могућности куповине ствари за свој новац, боље хране и могућности примања хране од куће, осветљења и грејања ћелија, као и могућности пријема књига. Штрајк је трајао десет дана и донекле је побољшао положај политичких затвореника, који су били премештени у заједничке ћелије, добили нешто више књига, као и електрично осветљење до 20 часова.[16]

ОктобарУреди

15. октобарУреди


РеференцеУреди

  1. ^ а б в г Hronologija 1 1980, стр. 186.
  2. ^ „Пресуда комунистима из Ниша”. digitalna.nb.rs. „Политика”. 22. 1. 1930. 
  3. ^ „Пресуда Државног суда за заштиту државе”. digitalna.nb.rs. „Политика”. 26. 1. 1930. 
  4. ^ Sabrana djela 2 1982, стр. 296.
  5. ^ а б в г д Hronologija 1 1980, стр. 187.
  6. ^ Očak & Popović 1976, стр. 101—107.
  7. ^ „Пресуда Антону Клеменчићу и друговима”. digitalna.nb.rs. „Политика”. 7. 3. 1930. 
  8. ^ „Пресуда сарајевским комунистима”. digitalna.nb.rs. „Политика”. 22. 3. 1930. 
  9. ^ а б в Hronologija 1 1980, стр. 188.
  10. ^ „Злочин комунистичког агитатора у канцеларији начелства на Цетињу”. digitalna.nb.rs. „Политика”. 23. 4. 1930. 
  11. ^ Hronologija 1 1980, стр. 189.
  12. ^ Petrović 1979, стр. 347—389.
  13. ^ Petrović 1979, стр. 399—455.
  14. ^ Хронологија СКЈ 1980, стр. 190.
  15. ^ Hronologija 1 1980, стр. 190.
  16. ^ а б Hronologija 1 1980, стр. 191.

ЛитератураУреди

  • Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963.  COBISS.SR 54157575
  • Očak, Ivan; Popović, Jovo (1976). Autobiografija — Marko Orešković Krntija. Zagreb: Alfa.  COBISS.SR 57986316
  • Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978.  COBISS.SR 50094343
  • Petrović, Slobodan (1979). Sedam sekretara SKOJ-a. Beograd: Rad.  COBISS.SR 21847559
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom I 1919—1941. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739342
  • Josip Broz Tito — sabrana djela tom II. Beograd: Izdavački centar „Komunist”. 1982.  COBISS.SR 34496263
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479