Хронологија радничког покрета код јужнословенских народа 1905—1909.

следећа целина:
1919—1929. ►


Worker.jpg

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за раднички и социјалистички покрет код јужнословенских народа који су се догодили од 1905. до 1909. године. Хронологија се бави догађајима на подручју бивше Југославије, а тада Аустроугарске и Османлијског царства, као и независних држава Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе и општим догађајима везаним за међународни раднички покрет и јужнословенске народе.

Напомена: За догађаје који су се одигравали на територији данашњих држава Србије (без Војводине), Црне Горе и Македоније, где је до 1919. био на снази стари календар, односно јулијански календар, у загради се налази датум по старом календару.


Five-pointed star.svg 1905. година Five-pointed star.svg 1906. година Five-pointed star.svg 1907. година Five-pointed star.svg 1908. година Five-pointed star.svg 1909. година Five-pointed star.svg


1905. годинаУреди

22. јануар (9. јануар по с.к)Уреди

  • У Санкт Петербургу избиле велике демонстрације, током којих су демонстранти хтели да цару Николају II уруче петицију у којој је тражен прекид рата са Јапаном, увођење општег правог гласа и побољшање радничких права. Припадници војске су отворили ватру на поворку демонстраната и том приликом је убијено 96, а рањено 333 особа (овај догађај познат је као Крвава недеља). Након вести о крвопролићу у Санкт Петербургу, у другим руским градовима избили су масовни штрајкови, познати као Прва руска револуција, која је снажно одјекнула ван граница Русије, а посебно међу словенским народима.[1]

29. јануар (16. јануар по с.к)Уреди

18. јун (5. јун по с.к.)Уреди

19. јун (6. јун по с.к.)Уреди

  • У Крагујевцу 19. и 20. јуна (6. и 7. јун по с.к.) одржан Трећи конгрес Главног радничког синдикалног савеза (ГРСС). На Конгресу је разматран извештај о дотадашњем раду и прихваћена нова правила Савеза, која је израдио Димитрије Туцовић. За председника ГРСС изабран је Лука Павићевић, а за секретара Алберт Фирт.[2]

24. август (11. август по с.к)Уреди

1906. годинаУреди

7. јануар (25. децембар 1905. по с.к)Уреди

15. април (2. април по с.к)Уреди

  • У Београду од 15. до 17. априла (2—4. април по с.к.) одржан Четврти конгрес Српске социјалдемократске странке (ССДС) на коме је заузет став о општем праву гласа и о прослави радничког празника Првог маја. На Конгресу су за председнике изабрани Никола Величковић и Милан Стојановић, а за секретаре Илија Милкић и Негослав Илић.[4]

24. јун (11. јун по с.к.)Уреди

25. децембарУреди

1907. годинаУреди

2. фебруарУреди

26. фебруар (13. фебруар по с.к)Уреди

  • У Београду на Чукарици избио штрајк око 700 радника у фабрикама шећера, коже и обуће, јер су послодавци отказали тарифу. Централни органи радничког покрета и сви организовани радници Србије пружили су штрајкачима моралну подршку и знатну материјалну помоћ. Преко 500 радника поставило је страже око фабрике шећера, а када је руководство радничког покрета сазнало да ће полиција и жандармерија по сваку цену увести штрајкбрехере у фабрику, штрајк је проглашен завршеним. Већина штрајкача, огорчена на послодавце и органе власти, а делимично под утицајем анархиста, није се разишла кућама и наставила је штрајк, који је разбијен силом 14. марта.[6]

14. март (1. март по с.к)Уреди

  • У Београду на Чукарици одред од 300 жандарма силом растерао штрајкаче и увео у фабрику 207 штрајкбрехера, сељака из унутрашњости. У сукобу жандарма и штрајкача, убијено су четири, а рањена петорица радника. Услед учешћа полиције, штрајк радника фабрике шећера, коже и обуће неуспешно је завршен. Демократска јавност осудила је „крвопролиће” на Чукарици, а на посебном протестном збору београдских радника, одржаном сутрадан 15. марта (2. март по с.к.) говорили су Драгиша Лапчевић и Димитрије Туцовић, прваци Српске социјалдемократске странке.[6]

5. мај (22. април по с.к)Уреди

  • У Београду од 5. до 7. маја (22—24. април по с.к.) одржан Четврти конгрес Главног радничког синдикалног савеза (ГРСС) на коме је поред извештаја о раду, најважнија тачка дневног реда била Реферат о тарифама и штрајковима, који је поднео Димитрије Туцовић. Током Конгреса, заузети су ставови о синдикалној штампи и прикупљању статистичких података о положају радника и стању радничког покрета.[7]

23. јун (10. јун по с.к.)Уреди

  • У Београду од 23. до 25. јуна (10—12. јун по с.к.) одржан Пети конгрес Српске социјалдемократске странке (ССДС) на коме су поред извештаја о раду, заузети ставови о следећим питањима — о штампи, о парламентарном раду, о општем праву гласа и о радничком законодавству. За председнике Главне партијске управе изабрани су Драгиша Лапчевић и Никола Величковић, а за секретаре Триша Кацлеровић и Таса Милојевић.[7]


  1905. година   1906. година   1907. година   1908. година   1909. година  

1908. годинаУреди

27. фебруарУреди

26. април (13. април по с.к.)Уреди

  • У Београду од 26. до 28. априла (13—15. јун по с.к.) одржан Шести конгрес Српске социјалдемократске странке (ССДС) на коме је захваљујући ангажовању Димитрија Туцовића осујећен покушај десне опозиције да се кроз нови статут и друге одлуке промени генерална линија партије. За председнике Главне партијске управе изабрани су Недељко Кошанин и Никола Величковић, а за секретаре Димитрије Туцовић и Никола Николић.[8]

31. мај (18. мај по с.к.)Уреди

18. јун (1. јун по с.к.)Уреди

  • У Београду на заједничкој седници управа Српске социјалдемократске странке и Главног радничког синдикалног савеза прихваћени су предлози Димитрија Туцовића о превазилажењу кризе унутар радничког покрета Србије и решено да се даља политичка активност умери на питање општег права гласа, заштитног радничког законодавства и радничког осигурања.[9]

5. октобарУреди

11. октобар (28. септембар по с.к.)Уреди

1909. годинаУреди

11. април (29. март по с.к.)Уреди

  • У Београду од 11. до 13. априла (29—31. март по с.к.) одржан Пети конгрес Главног радничког синдикалног савеза на коме су поред извештаја о раду, најважније тачке дневног реда биле су реферати — Сређивање унутрашњих односа у синдикалним организацијама Луке Павићевића и Једна централна инстанца за све опште акције радничког покрета Димитрија Туцовића. За председника ГРСС изабран је Лука Павићевић, а за секретара Иван Чоловић.[10]

30. мај (17. мај по с.к.)Уреди

  • У Београду од 30. маја до 1. јуна (17—19. мај по с.к.) одржан Осми конгрес Српске социјалдемократске странке Србије (ССДС) на коме је поред разматрања извештаја о дотадашњем раду и заузимања ставова о једној централној инстанци за све опште класне акције покрета, о колонијалној политици и националном питању, о штампи и о комуналној политици. Конгрес је усвојио носи Статут по коме је странка добила нови назив — Српска социјалдемократска партија (ССДП). За председника партије изабран је Драгиша Лапчевић, а за секретара Димитрије Туцовић.[11]

28. јунУреди

21. новембарУреди

  • У Љубљани 21. и 22. новембра одржана Југословенска социјалдемократска конференција на којој се расправљало о — гледишту југословенске социјалдемократске о политичком положају, југословенском питању и социјалдемократији и савезу југословенских социјалдемократских странака. На Конференцији су биле заступљене социјалдемократске странке Немачке, Чешке, Италије, Хрватске и Босне, као и Димитрије Туцовић у својству посматрача. На Конференцији је основан Југословенски социјалистички одбор састављен од по три представника из СДС БиХ, СДСХС и ЈСДС.[12]


  1905. година   1906. година   1907. година   1908. година   1909. година  

РеференцеУреди

  1. ^ а б Hronologija 1 1980, стр. 28.
  2. ^ а б в Hronologija 1 1980, стр. 29.
  3. ^ Hronologija 1 1980, стр. 8.
  4. ^ Hronologija 1 1980, стр. 31.
  5. ^ Hronologija 1 1980, стр. 33.
  6. ^ а б в г Hronologija 1 1980, стр. 34.
  7. ^ а б Hronologija 1 1980, стр. 35.
  8. ^ а б Hronologija 1 1980, стр. 37.
  9. ^ а б в Hronologija 1 1980, стр. 38.
  10. ^ Hronologija 1 1980, стр. 39.
  11. ^ а б Hronologija 1 1980, стр. 40.
  12. ^ Hronologija 1 1980, стр. 41.

ЛитератураУреди

  • Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963.  COBISS.SR 54157575
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom I 1919—1941. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739342
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479