Хртић је насељено мјесто у општини Двор, у Банији, Сисачко-мославачка жупанија, Хрватска.

Хртић
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаСисачко-мославачка
ОпштинаДвор
ОбластБанија
Становништво
 — 2011.112
Географске карактеристике
Координате45° 05′ 21″ СГШ; 16° 21′ 45″ ИГД / 45.089047405923424° СГШ; 16.36248322537986° ИГД / 45.089047405923424; 16.36248322537986
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина195 м
Хртић на мапи Хрватске
Хртић
Хртић
Хртић на мапи Хрватске
Хртић на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Хртић
Хртић
Хртић на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Остали подаци
Поштански број44440 Двор
Позивни број+385 44

ИсторијаУреди

Село Хртић је највише, страдало за време Другог светског рата када је од стране усташа и Немаца, паљено и пљачкано неколико пута. Доста становника овог малог банијског села је било у партизанима два дозната партизана са Хртића су Сава Гајић командант петог дворског батаљона и Урош Сљепчевић који је био политички комесар шеснесте банијске бригаде.[1] Хртић је ослобођен 1. маја 1945. године када je и сам Двор ослобођен.

Хртић се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.

СтановништвоУреди

На попису становништва 2011. године, Хртић је имао 112 становника.[2]

Националност[3] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 250 237 304 358
Југословени 6 28
Хрвати 2 5 3 6
остали и непознато 2 1 1
Укупно 260 271 308 364
Демографија[3]
Година Становника
1961. 364
1971. 308
1981. 271
1991. 260
2001. 106
2011. 112

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Хртић је имало 260 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
250 96,15%
Југословени
  
6 2,30%
Хрвати
  
2 0,76%
непознато
  
2 0,76%
укупно: 260

На Хртићу су живеле следеће породице:Кладари, Гајићи, Томашевићи,Гаћеше, Сљепчевићи,Месари,Тадићи,Татић, Цветковићи и Ивановићи.


У овом селу је живео већински, број Срба до августа 7 1995 а данас у овом селу живи претежно сато српско становништво које има у просеку од педесет до осмдесет година. У овом селу Срби су били већински, народ и данас је тако а има их баш доста мање.

РеференцеУреди

  1. ^ „I N M E M O R I A M - UROŠ SLIJEPČEVIĆ”. Banija Online (на језику: српски). Приступљено 2020-05-18. 
  2. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 23. 11. 2013. 
  3. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди