Хунзибски језик
Хунзибски језик један је од језика који припада групи сјевероисточних кавкаских језика, а који припада дидојској подгрупи језика. Унутар дидојске подјеле језика, дидојски језик припада групи Бежтинско-хунзибско-хваршинских језика. Говори се у Дагестану и то од старне свега приближно 1.010 припадника Хунзибаца, од 2.000 колико се процјењује број припадника који говори овим језиком, према подацима из 2010. године дуж десне обале ријеке Анди-Коису.[3]
| Хунзибски језик | |
|---|---|
| гьонкьос мыц / honƛʼos mɨc ([ˈhont͡ɬʼos mɨt͡s]) | |
| Регион |  Русија
|
Број говорника | 1420 [3] (2010) |
Североисточнокавкаски језици
| |
| Ћирилица | |
| Језички кодови | |
| ISO 639-3 | huz |
Не постоји заједничко усаглашавање академика и истраживача о положају њиховог језика у дидојској групи језика. Е. Бокарев сматра да је то независни језик, док Е. Ломтаџе сматра да је то само дијалект унутар дидојског језика. Не постоје различити дијалекти унутар самог хунзибског језика, само мале разлике у изговору. У свакодневном животу Хунзибаца, матерњи језик користи само у њиховим домовима, а у свим друштвеним ситуацијама и образовним сферама користи се аварски језик и руски језик. Хунзибци немају сопствени књижевни језик и па се због тога користе аварским језиком.
Током свог развоја, кроз много вијекова, Хунзибци су био под утицајем многих народа. Самим тим, у рјечнику и свакодневном говору могу се примјетити многе туђице из турских, арапских, аварских и грузијских језика. Данас, све већи утицај има руски језик, посебно у области политике и техничких питањима.[4][3]
Географска распрострањеност уреди
Од процјењених 2.000 припадника Хунзибаца, нешто више од хиљаду користе матерњим језиком према процјени у својом домовима на просторима југозападног дијела Русије, на просторима њихових села, који су и до сад насељавали, као и просторе Грузије. По некима процјењен број корисника износи 1470.[3] Говори се у Тсунта и Кизилјурт округу и два села у Грузији.
Карактеристике уреди
Хунзибски језик има највише сличности са хваршинском и бежтинском језиком. Зато заједно са ова два језика чине једну подгрупу дидојских језика.[5]
Правопис уреди
Вокали уреди
Vowels in Hunzib may be short, long, or nasalized.
| Предњи | Централни | Задњи | |
|---|---|---|---|
| Затворени | i | ɨ | u |
| средњи | e | ə | o |
| отворени | a | ɑ |
Консонанти уреди
Хунзибски језик има 35 сугласника (консонанти), а то су:
| Билабијални (двоуснени) | Алвеоларни | Палатални | Веларни | Увуларни | Фаренгителни | Глотални | |||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| central | латерални | ||||||||
| Назални | m | n | |||||||
| Праскави | безвчни | p | t | k | q | ʔ | |||
| звучни | b | d | ɡ | ||||||
| ијективни | pʼ | tʼ | kʼ | qʼ | |||||
| Афрактивни | безвучни | t͡s | t͡ɬ | t͡ʃ | |||||
| ијективни | t͡sʼ | t͡ɬʼ | t͡ʃʼ | ||||||
| Фрактивни | безвучни | s | ɬ | ʃ | x | χ | ħ | h | |
| звучни | z | ʒ | ʁ | ʕ | |||||
| Трептави | r | ||||||||
| Приближни | l | j | w | ||||||
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Десет етнолошких језичких мапа европске Русије, на којој се налазе и Хунзибци
- ^ Језичка мапа народа у Грузији, на којој се налазе и Хунзибци
- ^ а б в г „Hunzib”.
- ^ „The Hinukhs”. eki.ee. Приступљено 11. 9. 2017.
- ^ „The Languages of the Caucasus, by Wolfgang Schulze (2009)”. Архивирано из оригинала 18. 09. 2017. г. Приступљено 22. 09. 2017.
