Црква Светог Илије у Вранићу

Црква Светог Илије у Вранићу налази се у црквеној порти у центру села. Изграђена је крајем 19. века. Дело је познатог српског архитекте Светозара Ивачковића.[1] Освећена је 1888. године од архиепископа и митрополита Србије Теодосија Мраовића.

Црква Светог Илије у Вранићу
Основни подаци
Оснивање1888
Место Београд
 Србија
Градска општина Барајево

Историја

уреди

До 1888. године богослужење се вршило у Цркви брвнари. Последњи свештенику старој цркви био је Милош Јоксић. Његовом заслугом озидан је нови храм у коме је служио до своје смрти 1910. године.[2] Сматра се да је црква Светог Илије у Вранићу ауторско дело Светозара Ивачковића, једног од најутицајнијих и најзначајнијих српских неимара друге половине 19. века.

Изглед цркве

уреди

Основа цркве је у облику сажетог крста. Највећи и најупечатљивији украс на цркви представља купола која је споља осмострана а изнутра полукружна. У њој се налази оштећена мала фреска Свете Тројице, рад руског емигранта Андреја Биценка. Испод портика (улазног трема) налази се мозаик са представом Светог Илије. Он је рад Столета Петковића. Иконостас је постављен 1909. године. Оквир иконостаса урађен је према пројекту Момира Коруновића а иконе на њему су рад Војина Штиха, иконописца из Панчева.

Храм је живописан 1974. године за време протојереја Радивоја Митровића.[3]

У црквеној порти се, осим Цркве Св. Илије налазе још и Парохијски дом са спомен музејом, архивом и црквеном библиотеком, црква брвнара заштићена као споменик културе од великог значаја, стари надгробници, стара чатмара породице Матић, једина је до данас идентификована устаничка кућа на београдском подручју и поповска кућа. Цео комплекс црквене порте у Вранићу данас представља немерљиво значајно споменичко наслеђе.[4][5]

Манифестације у порти цркве

уреди

У црквеној порти се 2. августа (празник посвећен Светом пророку Илији), одржава традиционална манифестација Сабор Светог Илије, смотра фолклора и изворне песме. Иницијатор и организатор Сабора је Културно уметничко друштво „Вранић” из Вранића под покровитељством Градске општине Барајево.

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Српски биографски речник. 4, И-Ка (PDF). Нови Сад: Матица српска. 2009. ISBN 978-86-7946-037-0. Приступљено 20. 09. 2018. COBISS.SR 240373255
  2. ^ Приредио: Јованчић Негослав (2015). Летописи црквеног и друштвеног живота села Вранића код Београда. Каленић. стр. бр. 149—150. ISBN 978-86-84183-90-5. 
  3. ^ Недељковић Милена (2015). Крст у времену. Барајево. стр. бр.245—247. ISBN 978-86-80466-00-2. 
  4. ^ Живковић, Нада. „Отварање изложбе „Црквена порта у Вранићу. Званична презентација. Завод за заштиту споменика културе града Београда. Приступљено 18. 09. 2018. 
  5. ^ Живковић 2016, стр. 3-5

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди