Црква и џамија у Соколовићима
Црква и џамија у Соколовићима су се две од многих задужбина Мехмед-паше Соколовића, родом из овог села.
Мехмед-паша Соколовић уреди
Мехмед-паша Соколовић (Соколовићи, око 1506 — Истанбул, 11. октобар 1579) био је османски државник. Био је пореклом Србин из Херцеговине, рођен је као Бајица Ненадић у селу Соколовићи близу градића Рудо.
Задужбине и вакуфи уреди
Мехмед-паша је подизао бројне задужбине и вакуфе широм Царства. По његовом наређењу 1571. године је изграђен мост преко Дрине у Вишеграду (описан у делу „На Дрини ћуприја", Ива Андрића овенчаном Нобеловом наградом). Подигао је још бар три моста у Босни и Херцеговини и један у Црној Гори (Арсланагића мост у Требињу, мост на ушћу Жепе у Дрину, Козју Ћуприју у Сарајеву и Везиров мост у Подгорици). У своме родном селу Соколовићима код Рудог изградио је цркву и џамију, а у селу Поблаће код Прибоја, према предању, подигао је и цркву која је више пута рушена и обнављана.[1] Црква је изграђена у сараценском стилу и у овом селу је сачувано предање да је сазидана на гробу његове мајке.[2] Такође, верује се да је Мехмед-паша Соколовић био ктитор многим саграђеним чесмама, од којих је најпознатија она у Београду, на Калемегдану.
Задужбине у Соколовићима уреди
По предњу Мехмед паша Соколовић није заборавио своје родно место па је у славу тога подигао џамију у славу свог оца, а цркву у славу своје мајке. Обе грађевине подигнуте су средином 16. века. Данас се у Соколовићима налазе обе грађевине, пошто су више пута рушене и обнављане, нису аутентичног изгледа и материјала.[3]
Џамија је подигнута 1557. године али је порушена за време Другог светског рата па обновљена, а затим је нажалост поново порушена током задњег рата у Босни и Херцеговини, да би коначно била обновљена 2007. године.
Црква је подигнута, опет, по предању у исто вријеме кад и џамија, а у славу својој мајци, која за разлику од оца није хтела да се пресели у Истанбул. Међутим, црква није дуго постојала пошто је срушена још у 17. веку. Наиме по предању локално муслиманско становништво се жалило да је црква и лепша и боља од џамије, тако да је морала бити уклоњена. Међутим, она је поново направљена и то близу темеља некадашње цркве.[4][5]
Види још уреди
Извори уреди
- ^ Лоза Мехмед-паше Соколовића у корову („Вечерње новости“, 30. јул 2013)
- ^ сазидао цркву на мајчином гробу („Вечерње новости“, 5. фебруар 2014)
- ^ „Вјерски објекти - Црква и џамија задужбине Мехемд паше Соколовића”. Културно-историјско насљеђе Рудог. Приступљено 14. 11. 2021.
- ^ Прота из Даласа обнавља цркву Мехмед-паше Соколовића („Вечерње новости“, 4. фебруар 2014)
- ^ „Osveštani temelji crkve majci Mehmed-paše Sokolovića”. Priboj 033. Приступљено 14. 11. 2021.
Спољашње везе уреди
- „Tribina „Mehmed-paša Sokolović – turski veliki vezir ili čuvar srpskog identiteta“”. You Tube. Приступљено 14. 11. 2021.