Червењ
Червењ (блр. Чэрвень; рус. Че́рвень) је градић у Белорусији и административно је седиште Червењског рејона Минске области.
| Червењ Чэрвень; Че́рвень | |
|---|---|
.jpg) Православна црква | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Белорусија |
| Област |  Минска област |
| Рејон | Червењски |
| Основан | - први помен 1387. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 10.032[1] |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 53°42′28″ СГШ; 28°25′56″ ИГД / 53.70778° СГШ; 28.43222° ИГДКоординате: 53°42′28″ СГШ; 28°25′56″ ИГД / 53.70778° СГШ; 28.43222° ИГД |
| Временска зона | UTC+3 |
  Червењ Червењ на мапи Белорусије | |
| Поштански број | 223232 |
| Позивни број | +375 1714 |
| Регистарска ознака | 5 |
Град се налази на 64 км југоисточно од главног града Минска, а северно од града пролази аутопут М4 који повезује Минск са Могиљевом. Кроз град протиче река Игуменка.
ИсторијаУреди
Први писани помен насеља Игумен (блр. Ігумен, град је носио то име све до 1923) потиче из 1387. године. Насеље у првој половини XV века постаје феудални посед вилијских епископа. У јануару 1649. одред Козака је код Игумена до ногу потукао одред плаћеника литванске војске. Од средине XVI века постаје део Минског војводства, а 1793. улази у састав Руске Империје, да би само две године доцније постао центар Игуменског округа. Године 1897. Игумен је имао 4.573 становника, а две године касније град је изгорео до темеља.
Већ почетком XX века у насељу су постојале две штавионице коже, основна школа и болница. У новембру 1917. град долази под власт Совјета, 1918. је окупиран од стране Немачке, а од августа 1918. па до јула 1920. под пољском окупацијом.
Године 1924. постаје административни центар рејона. Непосредно пре Другог светског рата у граду је живело око 6.500 људи.
Након напада Фашистичке Немачке на Совјетски Савез 1941, у знак одмазде припадници совјетске тајне полиције НКВД су у једној шуми у близини насеља стрељали око 5 хиљада затвореника из минских затвора, углавном политичких противника и оних који су се сматрали сарадницима непријатеља. На том месту је касније подигнута скулптура од дрвета у знак сећања на жртве.[2]
СтановништвоУреди
Према процени, у граду је 2012. живело око 10.150 становника.
| 1979. | 1989. | 1999. | 2009. | 2012. |
|---|---|---|---|---|
| 11.461[3] | 11.460[3] | 11.460[3] | 9.886[3] | 10.150[3] |
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Статистический бюллетень "Численность населения на 1 января 2011 года и среднегодовая численность населения за 2010 год по Республике Беларусь в разрезе областей, районов, городов, поселков городского типа", Белстат
- ^ Чтобы помнили… Белорусы и рынок. № 24(659) 27 июня — 4 июля 2005[мртва веза]
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013.