Отворите главни мени

Червењ (блр. Чэрвень; рус. Че́рвень) је градић у Белорусији и административно је седиште Червењског рејона Минске области.

Червењ
Чэрвень; Че́рвень
Ihumien, carkva (22.07.2007).jpg
Православна црква
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Белорусија
Област Минска област
РејонЧервењски
Основан- први помен 1387.
Становништво
Становништво
 — 2011.10.032[1]
Географске карактеристике
Координате53°42′28″ СГШ; 28°25′56″ ИГД / 53.70778° СГШ; 28.43222° ИГД / 53.70778; 28.43222Координате: 53°42′28″ СГШ; 28°25′56″ ИГД / 53.70778° СГШ; 28.43222° ИГД / 53.70778; 28.43222
Временска зонаUTC+3
Червењ на мапи Белорусије
Червењ
Червењ
Червењ на мапи Белорусије
Поштански број223232
Позивни број+375 1714
Регистарска ознака5

Град се налази на 64 км југоисточно од главног града Минска, а северно од града пролази аутопут М4 који повезује Минск са Могиљевом. Кроз град протиче река Игуменка.

ИсторијаУреди

Први писани помен насеља Игумен (блр. Ігумен, град је носио то име све до 1923) потиче из 1387. године. Насеље у првој половини XV века постаје феудални посед вилијских епископа. У јануару 1649. одред Козака је код Игумена до ногу потукао одред плаћеника литванске војске. Од средине XVI века постаје део Минског војводства, а 1793. улази у састав Руске Империје, да би само две године доцније постао центар Игуменског округа. Године 1897. Игумен је имао 4.573 становника, а две године касније град је изгорео до темеља.

Већ почетком XX века у насељу су постојале две штавионице коже, основна школа и болница. У новембру 1917. град долази под власт Совјета, 1918. је окупиран од стране Немачке, а од августа 1918. па до јула 1920. под пољском окупацијом.

Године 1924. постаје административни центар рејона. Непосредно пре Другог светског рата у граду је живело око 6.500 људи.

Након напада Фашистичке Немачке на Совјетски Савез 1941, у знак одмазде припадници совјетске тајне полиције НКВД су у једној шуми у близини насеља стрељали око 5 хиљада затвореника из минских затвора, углавном политичких противника и оних који су се сматрали сарадницима непријатеља. На том месту је касније подигнута скулптура од дрвета у знак сећања на жртве.[2]

СтановништвоУреди

Према процени, у граду је 2012. живело око 10.150 становника.

Кретање броја становника
1979. 1989. 1999. 2009. 2012.
11.461[3] 11.460[3] 11.460[3] 9.886[3] 10.150[3]

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди