Шанац (Крушевац)

Шанац
Шанац;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Расински
Град	Крушевац
Становништво
— 2022.	849
Географске карактеристике
Координате	43° 37′ 16″ С; 21° 21′ 02″ И / 43.621° С; 21.3505° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	136 m
	Шанац Шанац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	037
Регистарска ознака	KŠ

Шанац је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2022. било је 849 становника (према попису из 1991. било је 1285 становника).

Порекло имена

Име Шанац, село је добило по шанчевима који се налазе на брду изнад села, а који су служили за одбрану од најезде Турака.

Историја

До Другог српског устанка Шанац се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Шанац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини^[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Географија села

Село се налази између реке са једне и брда са друге стране, тако да постје услови за лов и риболов. У селу се налази истурено одељење школе Драгослав Цекић коју похађају ђаци до четвртог разреда, док старији ђаци настављају школовање у оближњем селу Јасика удаљеном шест километара, где је матична школа. Село се налази на путу Крушевац-Варварин. Град Крушевац, коме село припада, се налази на раскршћу неколико туристичких центара у Србији, као што су: Врњачка Бања (30 км), Копаоник (50 км), Рибарска Бања (20 км) и Јастребац (10 км). На приближно истој удаљености само у другом смеру је варошица Варварин, место које и данас живи у прошлости од вашара до вашара, мир мештана ремети само прилив мештана који се налазе на привременом раду у иностранству у летњем периоду.

Демографија

У насељу Шанац живи 979 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,8 година (43,8 код мушкараца и 45,8 код жена). У насељу има 298 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,87.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је мањи пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	1.297
1953.	1.387
1961.	1.376
1971.	1.343
1981.	1.351
1991.	1.285	1.279
2002.	1.153	1.177

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	1.132	98,17%
Роми	19	1,64%
непознато	2	0,17%

Година пописа	1818.	1819.	1820.	1821.	1822.	1823.	1824/25.	1825.	1826.	1827.	1828.	1829.
Шанац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.^[1]
Куће	35	35	33	35	34	39	40	40	42	43	47	46
Пореске главе*	-	44	47	45	43	46	47	49	47	47	55	52
Арачке главе**	79	82	87	81	84	85	107	126	113	114	127	127
Пореске главе = Ожењени мушкарци \| * Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	1	2
80+	20	33
75—79	24	29
70—74	41	48
65—69	37	45
60—64	35	33
55—59	27	21
50—54	61	46
45—49	53	54
40—44	38	38
35—39	28	36
30—34	34	28
25—29	32	33
20—24	32	37
15—19	31	29
10—14	32	25
5—9	33	27
0—4	14	16
Просек :	43,8	45,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	263	278	296	294	303	290	298

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	40	51	47	40	41	58	11	10	0	0	3,87

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	494	101	339	41	12	1
Женски	512	75	341	84	12	0
УКУПНО	1.006	176	680	125	24	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	243	29	0	1	108
Женски	93	16	0	0	27
УКУПНО	336	45	0	1	135
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	6	14	39	10	14
Женски	0	0	22	2	5
УКУПНО	6	14	61	12	19
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	0	7	4	1
Женски	0	0	2	7	9
УКУПНО	1	0	9	11	10
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	6	0	0	3
Женски	2	0	0	1
УКУПНО	8	0	0	4

Према пореклу ондашње становништво Шанца из 1905. године, може се овако распоредити:

Староседеоца има 5 породице са 48 куће.
Косовско-метохијских досељеника има 2 породице са 35 куће.
Из околине Врања има 2 породице са 17 куће.
Из околине Ниша има 1 породица са 16 куће.
Породица непознате старине има 10 куће. (подаци датирају из 1905. године)^[5]

Референце

^ ^а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
^ Подаци: Насеља књ.6 (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља

Литература

Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012.

Спољашње везе

[Јагодинска_нахија_I-1] а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[5] Подаци: Насеља књ.6 (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]