Шанац (Крушевац)

Уколико сте тражили ров, погледајте чланак Шанац.

Шанац је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 1153 становника (према попису из 1991. било је 1285 становника).

Шанац
Административни подаци
Држава Србија
Управни округРасински
ГрадКрушевац
Становништво
 — 2011.1153
Географске карактеристике
Координате43°37′16″ СГШ; 21°21′02″ ИГД / 43.621° СГШ; 21.3505° ИГД / 43.621; 21.3505Координате: 43°37′16″ СГШ; 21°21′02″ ИГД / 43.621° СГШ; 21.3505° ИГД / 43.621; 21.3505
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина136 м
Шанац на мапи Србије
Шанац
Шанац
Шанац на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број037
Регистарска ознака

Порекло именаУреди

Име Шанац, село је добило по шанчевима који се налазе на брду изнад села, а који су служили за одбрану од најезде Турака.

ИсторијаУреди

До Другог српског устанка Шанац се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Шанац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Географија селаУреди

Село се налази између реке са једне и брда са друге стране, тако да постје услови за лов и риболов. У селу се налази истурено одељење школе Драгослав Цекић коју похађају ђаци до четвртог разреда, док старији ђаци настављају школовање у оближњем селу Јасика удаљеном шест километара, где је матична школа. Село се налази на путу Крушевац-Варварин. Град Крушевац, коме село припада, се налази на раскршћу неколико туристичких центара у Србији, као што су: Врњачка Бања (30 км), Копаоник (50 км), Рибарска Бања (20 км) и Јастребац (10 км). На приближно истој удаљености само у другом смеру је варошица Варварин, место које и данас живи у прошлости од вашара до вашара, мир мештана ремети само прилив мештана који се налазе на привременом раду у иностранству у летњем периоду.

ДемографијаУреди

У насељу Шанац живи 979 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,8 година (43,8 код мушкараца и 45,8 код жена). У насељу има 298 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,87.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је мањи пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.297
1953. 1.387
1961. 1.376
1971. 1.343
1981. 1.351
1991. 1.285 1.279
2002. 1.153 1.177
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.132 98,17 %
Роми
  
19 1,64 %
непознато
  
2 0,17 %
Шанац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 35 35 33 35 34 39 40 40 42 43 47 46
Пореске главе* - 44 47 45 43 46 47 49 47 47 55 52
Арачке главе** 79 82 87 81 84 85 107 126 113 114 127 127
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Према пореклу ондашње становништво Шанца из 1905. године, може се овако распоредити:

  • Староседеоца има 5 породице са 48 куће.
  • Косовско-метохијских досељеника има 2 породице са 35 куће.
  • Из околине Врања има 2 породице са 17 куће.
  • Из околине Ниша има 1 породица са 16 куће.
  • Породица непознате старине има 10 куће. (подаци датирају из 1905. године)[5]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  5. ^ Подаци: Насеља књ.6 (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди