Шуљам

насеље у општини Сремска Митровица, у Сремском округу, у Србији

Шуљам је насеље у општини Сремска Митровица, у Сремском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 531 становника.

Шуљам
Зграда школе
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаСремска Митровица
Становништво
 — 2022.Пад 531
 — густина23,7/km2
Географске карактеристике
Координате45° 05′ 14″ С; 19° 40′ 11″ И / 45.087166° С; 19.669833° И / 45.087166; 19.669833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина150 m
Површина26,5 km2
Шуљам на карти Србије
Шуљам
Шуљам
Шуљам на карти Србије
Остали подаци
Позивни број022
Регистарска ознакаSM
Црква Светог Николе

Историја

уреди

Место је 1885. године било у саставу Ердевичког изборног среза са своје 703 душе.[1]

Црква

уреди

Црква у селу, посвећена Светом Николи, једнобродне основе, подигнута је 1769. године, док је звоник саграђен касније. Резбарске радове је урадио непознати аутор, док је, према запису испод престоне иконе, сликарске извео Николај Петровић, 1778. године.

У околини се некада налазио Манастир Шуљам.

Демографија

уреди

У насељу Шуљам живи 589 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,4 година (38,0 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 248 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а током 90-их година 20. века у Шуљму се населило доста избеглих лица из Хрватске и Босне и Херцеговине.

Године 1734, село је имало 40 домова, а према попису из 1737. године имало је 34 породичних старешина. Подаци из 1793. године наводе да је у Шуљму било 93 куће са 513 становника, а 1810. године 99 кућа и 550 становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 802
1953. 810
1961. 952
1971. 863
1981. 777
1991. 741 720
2002. 744 774
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
713 95,83%
Хрвати
  
4 0,53%
Русини
  
4 0,53%
Роми
  
3 0,40%
Украјинци
  
1 0,13%
Југословени
  
1 0,13%
непознато
  
8 1,07%
Становништво према полу и старости[4]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 228 243 269 270 258 244 248


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 54 57 37 55 30 11 3 1 0 0 3,00
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 308 96 190 11 8 3
Женски 322 57 193 66 5 1
УКУПНО 630 153 383 77 13 4
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 185 87 0 0 36
Женски 75 54 0 0 8
Укупно 260 141 0 0 44
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 3 13 5 3 6
Женски 0 0 4 0 1
Укупно 3 13 9 3 7
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 0 7 1 1
Женски 0 1 1 2 4
Укупно 1 1 8 3 5
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 5 0 0 17
Женски 0 0 0 0
Укупно 5 0 0 17

Знаменитости

уреди

Референце

уреди
  1. ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди