10. диверзантски одред

10. диверзантски одред је био једна од приштапских јединица Војске Републике Српске. Одред је основан 14. октобра 1994. као борбена јединица директно подређена Главном штабу Војске Републике Српске.[1] Многи припадници одреда осуђени су за злочине у Сребреници током лета 1995. године.

10. диверзантски одред
Грб 10. диверзантског одреда ВРС.png
Постојање1994—1996.
Место оснивања:
Хан Пијесак
Формацијаодред
Јачина50‒60[1]
просечно: 50‒60
ДеоГенералштаба Војске Републике Српске
Ангажовање
Команданти
КомандантМилорад Пелемиш

Састав и наоружањеУреди

Одред је бројао између 50 и 60 бораца, подељених у два вода: Први (Бијељински) вод, чији је командир био потпоручник Франц Кос и Други (Власенички) вод, чије је командир био Лука Јокић. Власенички вод је током рата функционисао као јуришни вод, док је Бијељински вод коришћен за диверзантска дејства. Први вод је имао седиште у Бијељини, док је други вод смештен у месту Драгашевац код Власенице.[1]

Основни задаци јединице обухватали су високо ризичне борбене радње: скупљање обавештајних података о непријатељу, убацивање у непријатељску позадину и извођење диверзантских дејстава.

Ратни путУреди

Током рата у Босни и Херцеговини, 10. одред је први пут као јединица задејствована у нападу ВРС на Бихаћ крајем 1994. На лето наредне године, одред је учествовао у заузимању Сребренице у операцији Криваја 95 и заузимању Жепе у операцији Ступчаница. Почетком августа одред је пребачен у Босанску крајину где је прво учествовао у противнападу ВРС ”Вагањ 95”, да би потом бранио прилазе Дрвару од напада хрватских снага.

Ратни злочини у СребренициУреди

Након што је ВРС заузела Сребреницу у операцији Криваја 95 на лето 1995, припадници 10. одреда су у два наврата учествовали у масовном стрељању сребреничких муслимана. Дана 16. јула 8 осам припадника одреда учествовали су у стрељању 1.200 Муслимана из Сребренице на економији Брањево. Дана 23. јула припадници 10. одреда убили су најмање 39 Муслимана у селу Бишина. Дражен Ердемовић и Марко Бошкић, припадници 10. одреда, осуђени су правоснажним казнама на дугогодишње казне затвора.[2]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 ФПН 2011, стр. 5.
  2. ^ ФПН 2011, стр. 3.

Спољашње везеУреди