Alaka
Alaka (šp. Hallaca, шпански изговор: [aˈʎaka]) je jelo iz Venecuele.[1] Sastoji se od kukuruznog testa punjenog nadevom od govedine, svinjetine ili piletine i dodatnih sastojaka poput suvog grožđa, kapara ili maslina.[2] Alaka se obmotava listovima plantana, vezuje koncem i termički obrađuje kuvanjem. Jelo se tradicionalno služi tolkom božićnih praznika i postoje nekoliko varijanti. Smatra se za jednim od nacionalnih jela Venecuele i smatra se da potiče iz Orinokie.[1] Alaka se često konzumira na istoku Kube,[3][4] zatim u nekim krajevima Kolumbije kao i u Ekvadoru, Arubi i Kurasau. U Nikaragvi je ovo jelo poznato pod imenom nakatamal.
 Alaka i hleb od šunke | |
| Drugo ime | Aljača, Haljako, Guanimo, Tamal, Pasteles en ojas |
|---|---|
| Vrsta jela | dampling |
| Regije ili država | Latinska Amerika |
| Glavni sastojci | testo od kukuruznog brašna ili manioke, meso (govedina, svinjetina, piletina), suvo grožđe, kapari, masline |
| Varijacije | Pasteles, Guanime, Alkapurias |
 Medija: Alaka | |
Poreklo
уредиAlaka je mezoameričko jelo slično tamalu koje se u različitim krajevima različito zove. Prisutno je širom bivših španskih kolonija na južnoameričkom kontinentu. Smatra se da su ovo jelo izmislili robovi tokom kolonijalnog doba.[5] Robovi su pripremali božićne obroke za robovlasnike, a od ostataka namirnica, pripremali su alake za sebe. Druga verzija nastanka i popularizacije ovog jela uključuje priču u kojoj je ćerka jednog veleposednika zatražila da proba alake. Njoj se jelo toliko svidelo da je uvršteno u obrok njene porodice a kasnije se proširilo kao tradicionalni praznični obroci za sve klase.[6]
Tradicija
уреди
Alaka je obavezni deo božićne trpeze u Venecueli.[7] Božićni obroci u Venecueli uključuju halaku, peciva, pan de hamon i pileći paprikaš. Međutim, zbog nestašice hrane u Venecueli i ekonomske krize, nisu sve porodice mogle sebi da priušte bogatu božićnu trpezu.[8] Godine 2014. Vlada ove države organizovala je javno pravljenje alake. Tokm prilikom napravljena je alaka duga 122 m i time je postavljen Ginisov rekord.[9]
Za razliku od venecuelanske tradicije gde je alaka uglavnom praznično jelo, ono se na Ekvadoru konzumira tokom cele godine. Takođe postoje nekoliko varijanti u zavisnosti od dela zemlje. Zajedno sa humusom, alaka se smatra delom tradicionalne ekvadorske kuhinje.[10]
Napomene
уреди- ^ Rosenblat, Ángel. (Venezuela Analysis, ???). hallaca.asp "hallaca". Retrieved 9 January 2005.
- ^ Castillo, Efrain. Revista Estampas (???) "Decanos de la Navidad" Retrieved 8 April 2012
Reference
уреди- ^ а б Kijac, M.B. (2003). The South American Table: The Flavor and Soul of Authentic Home Cooking from Patagonia to Rio de Janeiro, with 450 Recipes
. NYM Series. Harvard Common Press. стр. 84. ISBN 978-1-55832-249-3. Приступљено 5. 11. 2016.
- ^ Albala, K. (2011). Food Cultures of the World Encyclopedia. Food Cultures of the World Encyclopedia. Greenwood. стр. 1–PA102. ISBN 978-0-313-37626-9. Приступљено 5. 11. 2016.
- ^ Garth, Hanna 2013 Food and Identity in the Caribbean. London: Bloomsbury.
- ^ Cuza, Alejandro (15. 11. 2017). Cuban Spanish Dialectology: Variation, Contact, and Change. ISBN 9781626165113.
- ^ „RECIPE: Traditional Venezuelan hallacas”. 9news.
- ^ „Three generations gather to carry on Venezuelan Christmas hallacas tradition in Naperville”. Chicago Tribune. 23. 12. 2017.
- ^ Schuetz, K. (2009). Venezuela. Exploring Countries. Bellwether Media. стр. 23. ISBN 978-1-61211-587-0. Приступљено 5. 11. 2016.
- ^ „A homemade Christmas dish is the latest casualty of Venezuela's economic crisis”. Miami Herald. 16. 12. 2017.
- ^ „Venezuelan cooks produce world's largest hallaca, traditional savory Christmas treat”. Fox News.
- ^ „For this Venezuelan, Christmas isn't Christmas without hallaca”.
