Astatan (vodonik astatid,astatovodonik) je hemijsko jedinjenje sa formulom HAt. Ono se sastoji od atoma astata kovalentnol vezanog za atom vodonika.[3]

Astatan
Hydrogen-astatide-2D-dimensions.svg
Hydrogen-astatide-3D-balls.svg
Spacefill model of hydrogen astatide
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
Gmelin Referenca 532398
Svojstva
AtH
Molarna masa 211,01 g·mol−1
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja
Bizmutin

Cezijum hidrid
bromovodonik
hlorovodonik
fluorovodonik
jodovodonik

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Ovo hemijsko jedinjenje manifestuje osobine koje su slične ostalim vodonik halidima. Astatan je zapravo najjača kiselina među njima. Međutim, to je od male koristi, jer se on lako razlaže u elementarni vodonik i astat.[4] Osim toga polu-život raznih izotopa astata je kratak. Elektronegativnosti astata i vodonika su slične, te se At+ jon može formirati.[5] Disocijacija može lako da proizvede negativno naelektrisani vodonik. Astatan je podložan sledećoj reakciji:

2 HAt → H+ + At + H + At+ → H2 + At2

ReferenceУреди

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ PubChem, "astatane - Compound Summary", accessed July 3, 2009.
  4. ^ Fairbrother, Peter, "Re: Is hydroastitic acid possible?" Архивирано на сајту Wayback Machine (фебруар 2, 2011) (језик: енглески), accessed July 3, 2009.
  5. ^ Advances in Inorganic Chemistry, Volume 6 by Emeleus, p.219, Academic Press, 1964. ISBN 9780120236060

Spoljašnje vezeУреди