Пегава кукумавка

(преусмерено са Athene brama)

Пегава кукумавка (лат. Athene brama) мала је сова из породице правих сова, која живи и гнезди се у тропској Азији, од Индије до Југоисточне Азије. Чест је становник отворених станишта, укључујући пољопривредно земљиште и људска насеља, тако да се често може видети и у градовима. Гнезди се у групама, у малим шупљинама у дрвећу, пећинама или зградама, у којима полаже 3-5 јаја. Врста не живи на Шри Ланки, иако су нађени бројни примерци у Рамсвараму, најјужнијем граду у Индији, као и у близини превлаке између Индије и Шри Ланке. Гнежђење поред људских насеља показује већи успех у узгоју због повећане расположивости глодара за исхрану младих.[2] Врста је веома слична кукумавки и показује велику разноврсност, па се јављају различите варијације у величини и форми.

Пегава кукумавка
Athene brama
Athene brama, Махарарашта, Индија
Научна класификација
Царство:
Тип:
Хордати (Chordata)
Класа:
Птице (Aves)
Ред:
Сове (Strigiformes)
Породица:
Род:
Врста:
A. brama
Биномно име
Athene brama
(Temminck, 1821)
Синоними

Carine brama
Noctua indica Franklin, 1831

Опис

уреди

Пегава кукумавка је мала и здепаста птица, свега 21 центиметар висока. Горњи део тела је сиво-браон боје са једва приметним белим шарама. Фацијални диск је блеђе боје, док су јој очи жуте. Обрве, као и део око врата, беле су боје. Када је реч о изгледу, код ове птице се не јавља полни диморфизам. Лет је веома нестабилан и валовит. Главна подврста је тамнија од осталих које живе у сувљим срединама.[3]

Систематика

уреди

Ранији истраживачи су ову врсту сматрали подврстом кукумавке. Оне су данас раздвојене у две врсте, али се сматра да заједно формирају комплекс суперврсте. Описано је пар подврста пегаве кукумавке и данас је прихваћено четири до пет званичних подврста (A. b. poikila[4] није призаната за подврсту и односи се на гаћасту кукумавку;[5] A. b. fryi из јужне Индије описана од стране Стјуарта Бејкера, као и подврста A. b. mayri коју је описао Даинган, а која живи на северу Тајланда,[6] обично се званично не признају као подврсте пегаве кукумавке[7]). Пет широко распрострањених и признатих подврста су A. b. albida (Валтер Келц, 1950), која живи на западу Азије - у Ирану и Пакистану; A. b. indica (Џејмс Френклин, 1831) из северне Индије; A. b. brama (Теминк, 1821), која живи на југу Индије и тамнија је од претходне подврсте; A. b. ultra (Рипли, 1948) - не признаје се увек, а живи на североистоку Индије има више белих шара на перју и много пискавији глас и подврста A. b. pulchra (Хјум, 1873), која живи у југоисточној Азији од Мјанмара и Тајланда па до Камбоџе и Вијетнама. Северне и јужне потпопулације у Индији се мешају и ту не постоји нека прецизна граница ареала. Северне популације подврсте indica имају смеђкаст горњи део тела. Величина птице опада од севера према југу.[8][9]

Понашање

уреди

Ова кукумавка је ноћна птица, мада се понекад може видети и дању. Када је узнемирена током њеног дневног одмарања, она љуља своју главу и зури у узнемиравача.[10] Често се може уочити само на основу тога што велики број јединки, понекад и читав парламент, живи на једном дрвету. Лови разне врсте инсеката и кичмењака. Врсте које живе у Пакистану се углавном хране искључиво инсектима.[11][12][13][14] У сушном региону Џодпур, евидентирано је да се ова птица храни највише глодарима (и то онима из рода Mus, док избегавају глодаре попут оних из рода Tatera и то пре сезоне парења.[15] Слепи мишеви, жабе и мале змије такође могу да буду на њиховом менију,[16][17] а забележени су и случајеви да се ова птица хранила скорпијама и мекушцима.[18]

Сезона парења траје од новембра до априла.[3] Удварање се састоји од међусобног трљања кљунова, грљења и ритуалног храњења. Женка може да дозива мужјака, да љуља главу и спушта реп током дозивања.[19] Друштвена организација породичних група није сасвим јасна и више мушкараца се може парити са женком, а женке могу покушати и псеудокопулацију,[20] вероватно као неку врсту понашања замењивања.[21][22] Гнезде се у шупљинама и често се такмиче са осталим птицама за место за гнежђење. Такође могу да се гнезде и у шупљинама у вертикалним насипима.[23] Гнездо може бити обложено листовима и перјем или могу користити обложено гнездо старих станара. Углавном полажу три или четири бела округла јаја. Једно јаје је просечно 30,9 милиметара дугачко, 26,3 милиметара широко, а тешко 11,6 грама. Инкубација почиње одмах након првог излегнутог јајета, па се због тога јављају и разлике у величини младунаца. Млади се у почетку хране инсектима, као што су бубашвабе, а касније једу и мале сисаре попут мишева. Младунци добијају на тежини у почетку, међутим, када крену да добијају перје, они олакшају.[24] Само један или два младунца могу да напусте гнездо, и то након 20 до 28 дана.[16]

Мозак ове птице садржи епифизу, део за који се сматрало да сове не поседују.[25] Пегава кукумавка показује разлике у количини мелатонина током дана и ноћи. Висок ниво мелатонина је повезан са сном, док је низак ниво повезан са стањем високе будности и активности ловљења. Младунци ових сова показују незнатно нижу концентрацију мелатонина ноћу која се мало повећава у раним поподневним сатима. Друге сове, попут кукувије, такође показују ову малу варијацију у количини мелатонина.[26][27] Утврђено је да су сезонске промене жлездане активности повезане са факторима средине, као што су температура и влажност ваздуха.[28]

У култури

уреди

Ова птица, веома позната људима, посебно својим гласним дозивањем, често се повезује са лошим догађајима.[29] Латинско име птице brama потиче од француског имена Chouette brame, чиме се индиректно упућује на индијско станиште ове сове, одавањем почасти Брахми, једном од врховних богова Индуса. У индијској митологији сова је тзв. “вахан” (вид транспорта) Лакшми, богиње богатства.[30]

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ BirdLife International (2012). Athene brama. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. ^ Pande, Satish; Pawashe, Amit; Mahajan, Murlidhar N.; Joglekar, Charu & Anil Mahabal (2007). „Effect of Food and Habitat on Breeding Success in Spotted Owlets (Athene brama) Nesting in Villages and Rural Landscapes in India”. Journal of Raptor Research. 41 (1): 26—34. doi:10.3356/0892-1016(2007)41[26:EOFAHO]2.0.CO;2. 
  3. ^ а б Rasmussen PC & Anderton, JC (2005). Birds of South Asia: The Ripley Guide. 2. Smithsonian Institution & Lynx Edicions. стр. 246—247. 
  4. ^ Lan, Yang; Li Gui-yuan (1989). „A New Subspecies of The Athene brama (Spotted Little Owl)—A. b. poikila (Belly-mottled Little Owl)”. Zoological Research. 10 (4): 303—308. 
  5. ^ Sun, Yue-Hua; Bi Zhong-Lin; Scherzinger, Wolfgang (2003). „Belly-mottled little owl Athene brama poikila should be boreal owl (Aegolius funereus beickianus)”. Current Zoology. 49 (3): 389—392. Архивирано из оригинала 10. 03. 2016. г. Приступљено 09. 03. 2016. 
  6. ^ HG, Deignan (1941). „New birds from the Indo-Chinese sub-region” (PDF). The Auk. 58 (3): 396—398. doi:10.2307/4078958. 
  7. ^ Baker, ECS (1920). „Notes on a collection of bird-skins formed by Mr. E.G.Herbert, C.M.Z.S, M.B.O.U”. J. Nat. Hist. Soc. Siam. 4 (1): 25—43. 
  8. ^ Ali, S & S D Ripley (1981). Handbook of the birds of India and Pakistan. 3 (2 изд.). Oxford University Press. стр. 299—302. ISBN 978-0-19-562063-4. 
  9. ^ Baker, E. C. S. (1919). „Descriptions of subspecies of Carine brama”. Bulletin B.O.C. 40: 60—61. 
  10. ^ Ali, Salim (1996). The Book of Indian Birds. (12 изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-561634-7. 
  11. ^ Shah, Z.A. & M.A. Beg (2001). „Food of the Spotted Little Owl (Athene brama) at a place where a cropland and a sandy wasteland met”. Pakistan J. Zool. 33: 53—56. 
  12. ^ Shah, Zahid Ali; Mirza Azhar Beg & Akbar Ali Khan (2004). „Prey Preferences of the Spotted Little Owl (Athene brama) in the Croplands Near Faisalabad–Pakistan” (PDF). Int. J. Agri. Biol. 6 (2): 278—280. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 8. 2011. г. Приступљено 9. 3. 2016. 
  13. ^ Shah, Z.A. & M.A. Beg (2001). „Food of the Spotted Little Owl (Athene brama) at a place where a cropland and a Sandy wasteland met”. Pakistan J. Zool. 33: 53—56. 
  14. ^ Beg, M.A., M. Maqbool & M. Mushtaq–ul–Hassan (1990). „Food habits of spotted owlet, Athene brama”. Pakistan J. Agri. Sci. 27: 127—131. 
  15. ^ AP, Jain; R Advani (1983). „Winter food of spotted owlet, Athene brama indica”. Journal of the Bombay Natural History Society. 80 (2): 415—416. 
  16. ^ а б Anika Jadhav, Parasharya, B. M. (2003). „Some observations on the nesting behaviour and food of the spotted owlet Athene brama (PDF). Zoos' Print Journal. 18 (8): 1163—1165. doi:10.11609/jott.zpj.18.8.1163-5. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 8. 2011. г. Приступљено 9. 3. 2016. 
  17. ^ R, Santhanakrishnan; Ali AHMS; U, Anbarasan (2011). „Food habits and prey spectrum of Spotted Owlet (Athene brama) in Madurai District, Tamil Nadu, southern India”. Chinese Birds. 2 (4): 193—199. doi:10.5122/cbirds.2011.0027. 
  18. ^ Pande, S., A. Pawashe, D.B. Bastawade & P.P. Kulkarni (2004). „Scorpions and molluscs: some new dietary records for Spotted Owlet Athene brama in India”. Newsletter for Ornithologists. 1 (5): 68—70. 
  19. ^ Hassan, Mehmood-ul (2008). „Some observations on behaviour of Spotted Owlet (Athene brama) during its breeding season” (PDF). J. Anim. Pl. Sci. 18 (1): 47—49. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 8. 2011. г. Приступљено 9. 3. 2016. 
  20. ^ Pravin Charde & Kasambe, Raju (2007). „Study of the mounting behaviour of Spotted Owlets Athene brama in Maharashtra, India” (PDF). Abstracts of World owl conference. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 12. 2009. г. Приступљено 9. 3. 2016. 
  21. ^ Watson, Adam (1957). „The behaviour, breeding, and food-ecology of the snowy owl Nyctea scandiaca”. Ibis. 99 (3): 419—462. doi:10.1111/j.1474-919X.1957.tb01959.x. 
  22. ^ Kasambe, Raju (2004). „Unusual mounting behaviour of a female Spotted Owlet (Athene brama)”. Newsletter for Birdwatchers. 44 (4): 63—64. 
  23. ^ Satish Pande, Amit Pawashe, M.N. Mahajan & Anil Mahabal (2006). „Changing nest site preference for holes in earth cuttings in Spotted Owlet Athene brama (PDF). Indian Birds. 2 (1): 7—8. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 7. 2011. г. Приступљено 9. 3. 2016. 
  24. ^ Pande S, Pawashe A, Mahajan MB, Mahabal A, Yosef R, Dahanukar N (2011). „Biometry based ageing of nestling Indian Spotted Owlets ( Athene brama brama)”. ZooKeys. 132 (132): 75—88. PMC 3208435 . PMID 22140335. doi:10.3897/zookeys.132.1346. 
  25. ^ Haldar, Chandana; Guchhait, Prasenjit (2000). „Pineal gland of a nocturnal bird, Indian spotted owlet,Athene brama: Morphological and endocrine observations”. Journal of Experimental Zoology. 287 (2): 145—150. PMID 10900433. doi:10.1002/1097-010X(20000701)287:2<145::AID-JEZ4>3.0.CO;2-K. 
  26. ^ Guchhait P, Haldar C (1999). „Circadian rhythms of melatonin and sex steroids in a nocturnal bird, Indian spotted owlet Athene brama during reproductively active and inactive phases”. Biol Rhythm Res. 30 (5): 508—516. doi:10.1076/brhm.30.5.508.1400. 
  27. ^ Wikelski, Martin; Tarlow, Elisa M.; Eising, Corine M.; Ton G.G. Groothuis; Gwinner, Ebo (2005). „Do night-active birds lack daily melatonin rhythms? A case study comparing a diurnal and a nocturnal-foraging gull species” (PDF). J. Ornithol. 147 (1): 107—111. doi:10.1007/s10336-005-0018-4. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 4. 2007. г. Приступљено 9. 3. 2016. 
  28. ^ Haldar, Chandana; C.C. Sudha Kumari; Guchhait, Prasenjit (2002). „Seasonal Adreno-Cortical Cycle of a Nocturnal Bird, Indian Spotted Owlet Athene brama: Biochemical and Morphological Observations”. Biological Rhythm Research. 33 (1): 53—63. doi:10.1076/brhm.33.1.53.1323. 
  29. ^ H. A. Rose (1910). „Panjab Folklore Notes”. Folklore. 21 (2): 216—217. doi:10.1080/0015587X.1910.9719930. 
  30. ^ Pittie, Aasheesh (2004). „A dictionary of scientific bird names originating from the Indian region” (PDF). Buceros. 9 (2): 1—31. Архивирано из оригинала (PDF) 1. 4. 2010. г. Приступљено 13. 12. 2009. 

Литература

уреди
  • Rasmussen PC & Anderton, JC (2005). Birds of South Asia: The Ripley Guide. 2. Smithsonian Institution & Lynx Edicions. стр. 246—247. 
  • Kumar,TS; Rao,JVR (1984). „Diurnal changes in the body temperature of nestling Spotted Owlet, Athene brama brama (T)”. Geobios, Jodhpur. 11 (5): 216—218. 
  • Lamba,BS; Tyagi,AK (1976). „Incubation period in Northern Spotted Owlet, Athene brama indica (Franklin)”. Newsl. Zool. Surv. India. 2 (4): 128—129. 
  • Suresh, Kumar T. (1980). The life-history of the Spotted Owlet (Athene brama brama Temminck) in Andhra Pradesh. Raptor Research Centre, Hyderabad. Pub. No. 4. 
  • Mahmood-ul-Hassan, Muhammad; Beg, Mirza Azhar; Mushtaq-ul-Hassan, Muhammad; Rana, Shahnaz Ahmed (2007). „Nesting and Breeding Habits of the Spotted Owlet (Athene brama) in Punjab, Pakistan”. Journal of Raptor Research. 41 (1): 50—52. doi:10.3356/0892-1016(2007)41[50:NABHOT]2.0.CO;2. 

Спољашње везе

уреди