Википедија

Архитектура барока

(преусмерено са Baroque architecture)

Архитектура барока је крајње динамизирана. Фасаде су узнемирене и богате нишама, ступовима, волутама, а препознатљиви елементи су елипса, конкавност – конвексност (удубљено, испупчено) и општа разиграност маса. Архитектонски стил настао крајем шеснаестог века у Италији.[1]

Франческо Боромини, Фасада цркве San Carlo alle Quattro Fontane у Риму

У Немачкој и у колонизованој Јужној Америци стил је потрајао до осамнаестог века.[1]

Барок (baluka), значи „перла”, све је богато и китњасто треба да се потврди моћ цркве и њен сјај. Барокне композиције су великих размера. Јавља се велики број материјала. Барок се формирао од теме која нагони човека на размишљање, и оне које је требало да дирну човека и да га нагоне на размишљање о потреби вере. Црква се свим средствима трудила да задржи свој положај који је имала. Барок је примењивао све оно што је било већ пронађено. Развијао је односе светлости и сенке и тежио да развије драматику и патетику која се потенцирала снажном гестикулацијом и динамиком покрета и за разлику од статичне и смирене ренесансе. Појављују се сложене композиције и неретко се употребљавају и несиметричне дијагоналне композиције.

Барок у профаном смислу нашао је места у дворовима и резиденцијама краљева.

Тргови су главни елемент барокног урбанизма, углавном су затворени, елиптичних основа, динамизираног простора, организовани помоћу вертикалних акцената (ступови, обелиск, фонтане – најпознатији је свакако Трг Светог Петра. Бернинија, из 1657. године.

Представници барокне архитектуре

уреди

Италија:[1]

Француска:

Немачка и Аустрија:

Енглеска:[1]

Шпанија:

Палата

уреди

Дух барока најбоље представља његов урбанизам и архитектура, а објект који уједињује ове две уметности је дворац. У бароку дворац постаје прави мали град, Најзначајнији пример је Версаја (Луј ле Во, Жил Арден-Мансар и Ле Нотр који је радио вртну архитектуру), у Француској (1642–1686). Симетрична архитектура трокрилног дворца са главном зградом и два бочна крила под правим углом који (попут слова "U") задиру у простор перивоја кроз простране геометријски организоване паркове, фонтане и базене. Паркови су геометризирани и у основи у облику тзв. францускога парка, за разлику од енглеског парка који је органски и природан, пратећи и варирајући облике архитектуре дворца, чак се и авенија која се пружа према улазу у палату наставља у парк наглашавајући непрекидно кретање.

 
Панорама Версаја, 1642–1682, Француска

Црква

уреди
 
Baltazar Nojman, "Vierzehnheiligen" (Četrnaest svetaca), 1743–1772. Вирцбург
 
Христофер Рен, „Катедрала Светог Павла“ у Лондону, после 1666. године

У сакралној архитектури се тежи што већим ефектима, остварују се нова просторна рјешења од којих углавном преовладава централни тип основе наглашен куполом.

Таква је и црква San Carlo alle quattro fontane (1635) у Риму коју је урадио Франческо Боромини. Елиптичне је, несиметричне, основе (нишама је исперфорирано зидно платно), а елиптични облици се појављују и на фасади (дубоке нише, избачени ступови и избочења ка и други украси и сложене перфораније) и на куполи. Инсистира се на рашчлањивању, слојевитости и пластичности унутар оквира основног несиметричног облика и примене ритма елипсе. Све у свему, јак сукоб волумена и простора.

Пример динамичне, али складне архитектуре је црква Virzehnheilingen (Четрнаест светаца) Б. Нојмана у Немачкој, (1743–1772) Ту се лонгитудиналност и латински крст добијају уписивањем неколико елиптичних облика који се надаље варирају на свим деловима архитектуре. Осим главног олтара јавља се и централни, а динамизам је постигнут и у прожимању архитектуре, сликарства и вајарства у јединству беле, складне штуко декорације испуњене илузионистичким сликама. Тако је постигнут идеал барокне уметности у јединству сила и покрета (богатство и раскош украса) какви владају у природи и свемиру.

Често су се готичке и ренесансне цркве барокизирале преградњама сводова, прочеља и додавањем луковичастих капа на торњевима, а у решавању ентеријера се постављају мермерне барокне површине, олтари, проповедаонице и др. Раскошни се барокни дух показује и у богато опремљеној унутрашњости грађевине са зидним сликама, рељефним штуко украсима, пуној пластици, скупоценим намештајем и украсним детаљима и предметима црквене литургије (циборији, калежи, антепендији и др.).

Литература

уреди
  1. Istorija umetnosti H.W. JANSON, Beograd 1982.
  2. Opšta istorija umetnosti ĐINA PIKSEL, Beograd 1974.
  3. Istorija slikarstva Fernand Hazar, Beograd 1973.
  • (језик: хрватски) hr:Arhitektura Baroka чланак о барокној архитектури

Види још

уреди
 
Архитектура барока на Викимедијиној остави.

Спољашње везе

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 109. ISBN 86-331-2075-5. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Архитектура_барока&oldid=28111130”