Википедија

Бубањ

(преусмерено са Bas bubanj)
За друге употребе, погледајте Бубањ (вишезначна одредница).
Уколико сте тражили сет бубњева, погледајте чланак Бубњеви.

Бубањ је музички инструмент у породици перкусивних инструмената, стручно класификован као мембранофон.[1] Мембрафони су ударачки инструменти са затегнутом мембраном на којима звук настаје вибрирањем мембране која се прави од животињске коже или пластике. По мембрани може се ударати руком, батићима, метлицама и палицама. Бубњеви се састоје од барем једне мембране, која се назива мембрана или глава бубња, која је развучена преко шкољке и довољно затегнута да произведе звук услед удара. Бубњеви спадају у најстарије и најраспрострањеније инструменте, а дизајн им се у основи није променио стотинама година.[1]

Бубањ
Неколико бубњева америчкиг индијанског стила.

Бубњеви се могу свирати појединачно, при чему бубњар користи један бубањ, и неки бубњеве као што су ђембе[2][3] Већи број различитих бубњева заједно са чинелама[4] формира основни модерни комплет бубњева.[5][6][7][8]

Употребе уреди

Бубњеви се обично свирају ударањем руком, или са једним или два штапа. Користе се разне врсте штапова, укључујући дрвене штапове и штапове са меканим пужевима на крају. У многим традиционалним културама, бубњеви имају симболичку функцију и користе се у верским церемонијама. Бубњеви се често користе у музичкој терапији,[9][10] посебно ручни бубњеви, због њихове тактилне природе и лаке употребе од стране разних људи.[11]

У популарној музици и џезу, под бубњевима се обично подразумева комплет бубњева или сет бубњева (са чинелама, или у случају хард рок жанрова, велики број чинела).[12][13]

Конструкција уреди

 
Бубањ који је носио Џон Ангер, из чета Б, 40. пуковнија Њујоршка добровољачке пешадијске Моцартове пуковније, 20. децембра 1863. године

Оквир готово увек има кружни отвор преко којег се затеже глава бубња, док облик остатка оквира широко варира. У западној музичкој традицији најчешћи облик је цилиндар, мада тимпани, на пример, користе оквир у облику посуде.[1] Остали облици обухватају дизајнирани оквир (тар,[14] Бодран[15][16]), скраћене купе (бонго бубњеви,[17][18] Ашико[19]), чашасти облик[20][21] (ђембе)[22][23] и придружене скраћене купе (бубањ за разговор).[24]

Бубњеви са цилиндричним оквирима могу бити отворени на једном крају (као што је случај са тимбалама), или могу имати две главе бубња, по једну главу на сваком крају. Једноглави бубњеви обично се састоје од коже разапете преко затвореног простора или преко једног од крајева шупље посуде. Бубњеви са две главе који покривају оба краја цилиндричног оквира често имају мали отвор на половини између две главе; оквир формира резонантну комору за настали звук. Изузеци укључују афрички бубањ са прорезима,[25] такође познат као бубањ од трупца, јер је израђен од издубљеног дебла, и карипски челични бубањ, направљен од металне бачве.[26][27] Бубњеви са две главе могу такође имати низ жица, званих замке, које се држе преко доње главе, горње главе или обе главе. Такав бубањ се назива добош.[1] На неким бубњевима са две главе може се изрезати или инсталирати рупа или бас рефлексни прикључак на једној глави, као што је случај са неким бас бубњевима из 2010-их година у рок музици.

На модерним бенд и оркестарским бубњевима, глава бубња је постављена преко отвора бубња, који се држи на оквиру помоћу „супротног обруча” (или „обода”), који је причвршћен помоћу бројних вијака за подешавање, званих „шипке за затезање”, које се вијцима постављају равномерно по ободу. Напетост главе може се подесити лабављењем или затезањем шипки. Многи такви бубњеви имају шест до десет шипки за затезање. Звук бубња зависи од многих променљивих - укључујући облик, величину и дебљину оквира, материјале оквира, материјал за супротни обруч, материјал главе бубња, напетост бубња, положај бубња, локацију, брзину и угао удара.[1]

Пре проналаска затезних шипки, бубњарске коже су биле причвршћене и подешаване системима канапа - као на ђембету - или клиновима и конопима, попут Еве бубњева.[28] Ове се методе данас ретко користе, мада се понекад појављују на војним марширајућим бубњевима.[1] На пример, глава говорећег бубња може се привремено затегнути притиском ужади која повезује горњу и доњу главу. Слично томе, табла се подешава ударањем чекићем дискa који се држи у месту око бубња ужетом које се протеже од врха до дна главе. Оркестaрски тимпани могу се брзо подесити на прецизне тонове помоћу ножне папучице.

Звук уреди

Неколико фактора одређује звук који бубањ производи, укључујући врсту, облик и конструкцију оквира бубња, врсту глава бубњева и напетост тих глава бубњева. Различити звукови бубњева имају различите употребе у музици. На пример, савремени том-том бубањ. Џез бубњару могу да буду неопходни бубњеви који су високотонски, резонантни и тихи, док рок бубњар вероватно преферира бубњеве који су гласни, суви и нискотонски ...

Глава бубња има највише утицаја на звук бубња. Сваки тип главе бубња служи својој сопственој музичкој сврси и има свој јединствени звук. Двослојни бубњеви пригушују високофреквентне хармонике јер су тежи и погодни су за тешко свирање.[29] Главе бубњева са белим текстуром на њима мало пригушују нијансе главе бубња, стварајући мање разнолик тон. Главе бубњева са централним сребрним или црним тачкицама имају тенденцију да још више пригуше звукове, док главе бубњева са звучним прстенима на ободу углавном елиминишу горње тонове. Неки џез бубњари избегавају употребу дебелих глава бубњева, и преферирају једнослојне главе бубњева, или главе бубњева без пригушивања. Рок бубњари често преферирају дебље или обложене главе бубњева.

Други по значају фактор који утиче на звук бубња је напетост главе на оквиру. Када се обруч постави око главе бубња и оквира и затегне затезним шипкама, напетост главе се може подесити. Када се напетост повећа, амплитуда звука се смањује и фреквенција повећава, чинећи тон звука вишим, а јачину звука мањом.

Врста оквира такође утиче на звук бубња. Будући да вибрације резонирају у оквиру бубња, оквир се може користити за повећање јачине и за манипулацију типа звука који се производи. Што је већи пречник оквира, то је нижа висина тона. Што је дубина бубња већа, то је већа јачина. Дебљина оквира такође одређује запремину бубњева. Дебљи оквири дају гласније бубњеве. Махагони подиже фреквенцију ниских тонова и држи веће фреквенције на приближно истој брзини. Кад се одабира сет оквира, џез бубњари углавном преферирају мање оквире од јавора, док рок бубњарима више одговарају већи оквири од брезе.

Историја уреди

 
Мочишки керамички предмет приказује бубњара. Колекција Ларко музеја. Лима, Перу

Бубњеви направљени од алигаторских кожа су нађени у неолитским културама на локацијама у Кини. Они потичу из периода 5500–2350. п. н. е.[30][31][32] Према књижевним записима, бубњеви су често кориштени у ритуалним церемонијама које су имале шаманске карактеристике.

Бронзани Дунг Сун бубњеви потичу из Дунг Сун културе бронзаног доба у северном Вијетнаму. Један од њих је Нгоц Лу бубањ.[33][34]

Бубњање животиња уреди

Макаки мајмуни бубњају објектима на ритмичан начин да би исказали друштвену доминацију и показано је да се то обрађује у њиховим мозговима на сличан начин као у вокализације, што указује на еволуционо порекло бубњања као дела друштвене комуникације.[35] Други примати производе бубњајуће звуке ударајући се у груди и тапшући рукама,[36][37] док глодари као што су кенгурски пацови производе сличне збуке ударајући својим шапама по земљи.[38]

Бубњеви у уметности уреди

Ударање бубњева може да буде наменски израз емоција ради забаве, духовности и комуникације. Многе културе практикују ударање бубњева као духовни или верски пасаж и тумаче ритам бубња слично говорном језику или молитви. Бубањ се развио током миленијума у моћну уметничку форму. Ударање бубњева се обично сматра кореном музике и понекад се изводи као кинестетички плес. Као дисциплина, ударање бубњева се концентрише на обуку тела да пунктуира, преноси и интерпретира музичке ритмичке намере публици и извођачу.

Војне примене уреди

За више информација погледајте: Војни бубњеви
 
Бубањ - каденца A
Бубањ - каденца B
Бубањ
Добошке каденце у извођењу Америчког морнаричког бенда
Имате потешкоће при редпродукцији ових записа?
Погледајте ВП:Помоћ око снимака.

Кинеске трупе су користиле тајгу бубњеве за мотивацију одреда, као помоћ у успостављању корака при марширању, и за сазивање ради издавања наређења или најава.[39] На пример, током рата између Ћи и Лу 684. п. н. е, ефекат бубња на војнички морал је кориштен да се преокрене исход велике борбе. У средњовековној Европи, употреба бубња за војне сврхе није почела до крсташких времена.[40][41] Европске армије су се први пут сусреле с њима у борби против исламских снага. Током предколумбског ратовања, познато је да су Астечке нације користиле бубњеве да шаљу сигнале ратницима у борбама. Наватловска реч за бубањ грубо се преноси као веветл.[42]

Корпус бубњева и труба швајцарске мисионарске пешадије је такође користио бубњеве. Они су користили рану верзију добоша[43] који је ношен преко бубњаровог десног рамена, суспендован ременом (обично се ударало са једном руком користећи традиционалне удараљке).[44] То је исто тако инструмент на који се енглеска реч за бубањ првобитно односила. Слично томе, током Енглеског грађанског рата бубњеве са затезним конопцем су носили млађи официри као средство за преношење команди виших официра, јер се тако могла надјачати бука битке. Ови су такође висили преко рамена бубњара и типично су кориштене две удараљке. Различите регименте и компаније су имале препознатљиве и јединствене ритмове бубња које су само они препознавали. Средином 19. века шкотска војска је почела да уводи гусларске бендове у њихове брдске пукове.[45]

У модерним временима, термин ратним бубњеви се користи као метафора за ратне припреме.[46][47][48]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ Grove 2001, стр. 638–649
  2. ^ Friedländer 1992, стр. 279, 159–160.
  3. ^ Zemp 2001
  4. ^ Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Cymbals”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press. 
  5. ^ „OnMusic Dictionary”. Music.vt.edu. Архивирано из оригинала 28. 9. 2013. г. Приступљено 28. 7. 2014. 
  6. ^ „Elephant Drums”. elephantdrums.co.uk. Архивирано из оригинала 10. 7. 2010. г. Приступљено 18. 7. 2010. 
  7. ^ „Trinity College London | Home”. Trinitycollege.co.uk. Архивирано из оригинала 21. 5. 2014. г. Приступљено 28. 7. 2014. 
  8. ^ „MGR Music Tuition”. mgrmusic.com. Архивирано из оригинала 10. 9. 2017. г. Приступљено 30. 3. 2018. 
  9. ^ „Music as medicine”. apa.org (на језику: енглески). Приступљено 24. 4. 2017. 
  10. ^ McCaffrey T, Edwards J, Fannon D (2011). „Is there a role for music therapy in the recovery approach in mental health?”. The Arts in Psychotherapy. 38 (3): 185—189. doi:10.1016/j.aipp.2011.04.006. 
  11. ^ Weiss, Rick (5. 7. 1994). „Music Therapy”. The Washington Post (Jul 5,1994). Архивирано из оригинала 10. 02. 2013. г. Приступљено 18. 11. 2018. 
  12. ^ „The Structure of the Drum: The drum kit-a collection of percussion instruments – Musical Instrument Guide – Yamaha Corporation”. www.yamaha.com (на језику: енглески). Приступљено 22. 2. 2019. 
  13. ^ „OnMusic Dictionary”. Music.vt.edu. Архивирано из оригинала 28. 9. 2013. г. Приступљено 28. 7. 2014. 
  14. ^ Campbell, Kay Hardy (2007). „Saudi Folk Music: Alive and Well”. Saudi Aramco World. св. 58 бр. 2. стр. 2—13. Архивирано из оригинала 21. 10. 2012. г. Приступљено 26. 08. 2019. 
  15. ^ Hast 2004
  16. ^ „Bodhán Players”. Ceolas celtic music archive. Приступљено 6. 1. 2006. 
  17. ^ Fernández, Raúl A. (2006). From Afro-Cuban Rhythms to Latin jazz. Oakland, CA: University of California Press. стр. 22—41. 
  18. ^ „Some notes on Afro-Cuban music and dancing”. The Inter-American, Vol. 1. 1942. стр. 32. 
  19. ^ „DRUMatic Innovation Drum Circles”. 
  20. ^ Silverman, Carol (2012). Romani Routes: Cultural Politics and Balkan Music in Diaspora. Oxford University Press. стр. 258, 393. 
  21. ^ Garland Encyclopedia of World Music). Routledge; Har/Com edition (November 1999). ISBN 978-0-8240-4946-1.
  22. ^ Doumbia, Abdoul; Wirzbicki, Matthew (2005). Anke Djé Anke Bé, Volume 1. 3idesign. стр. 86. ISBN 978-0-9774844-0-9. 
  23. ^ Sidibé, Séga; Piquet, Cyril (2010). Sega Kan Do. Courbevoie Cedex, France: ID Music. ISBN 978-2-7466-1384-3. 
  24. ^ Gertjegerdes-Myricks, Petra (17. 7. 2002). „African American History Village Receives New African Drums”. Columbus Times. Приступљено 2. 5. 2013. 
  25. ^ Hart, Mickey; Lieberman, Fredric (1991). Planet Drum: A Celebration of Percussion and Rhythm. New York: HarperCollins. ISBN 9780062504142. OCLC 23357061. 
  26. ^ Шаблон:Cite journal=Aho, William R.
  27. ^ Blake, Felix I. R. The Trinidad and Tobago Steel Pan: History and Evolution. ISBN 978-0-9525528-0-2. 
  28. ^ Otchere, Eric Debrah (2017). „In a world of their own: memory and identity in the fishing songs of a migrant Ewe community in Ghana”. African Music: Journal of the International Library of African Music. 10 (3): 7—22. doi:10.21504/amj.v10i3.2193. Приступљено 29. 10. 2018. 
  29. ^ Drum Lessons - Drumbook.org
  30. ^ Liu, Li (2007). The Chinese Neolithic: Trajectories to Early States. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 123. ISBN 978-0-521-01064-1. 
  31. ^ Sterckx, Roel (2002). The Animal and the Daemon in Early China. New York: State University of New York Press. стр. 125. ISBN 978-0-7914-5270-7. 
  32. ^ Porter, Deborah Lynn (1996). From Deluge to Discourse: Myth, History, and the Generation of Chinese Fiction. New York: State University of New York Press. стр. 53. ISBN 978-0-7914-3034-7. 
  33. ^ The Bronze Đông Sỏn Drums: A Collective Work of Archaeologists Thúc Cần Hà, Văn Huyên Nguyẽ̂n - 1989 "We have not classified the above in the series of Dong Son Drums discovered, but have listed them for reference. In the years 1893-1894, Nguyen Van Y, Nguyen Van Tiic and others from Ngọc Lũwere building the Tran Thiiy dike in Nhu Trac..."
  34. ^ Higham 1996
  35. ^ Remedios, R; Logothetis, NK; Kayser, C (2009). „Monkey drumming reveals common networks for perceiving vocal and nonvocal communication sounds”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 106 (42): 18010—5. PMC 2755465  . PMID 19805199. doi:10.1073/pnas.0909756106. 
  36. ^ Clark Arcadi, A; Robert, D; Mugurusi, F (2004). „A comparison of buttress drumming by male chimpanzees from two populations”. Primates; journal of primatology. 45 (2): 135—9. PMID 14735390. doi:10.1007/s10329-003-0070-8. 
  37. ^ Kalan, AK; Rainey, HJ. (2009). „Hand-clapping as a communicative gesture by wild female swamp gorillas”. Primates. 50 (3): 273—5. PMID 19221858. doi:10.1007/s10329-009-0130-9. 
  38. ^ Randall, JA. (2001). „Evolution and Function of Drumming as Communication in Mammals”. American Zoologist. 41 (5): 1143—1156. doi:10.1668/0003-1569(2001)041[1143:EAFODA]2.0.CO;2. Архивирано из оригинала 9. 7. 2012. г. 
  39. ^ „Origins of the War Drum?”. 28. 1. 2012. Приступљено 12. 10. 2018. 
  40. ^ Norris, John (2012). Marching to the Drums: A History of Military Drums and Drummers. Stround, Gloucestershire: Spellmount. стр. 19. ISBN 978-0752468792. 
  41. ^ David Nicolle, Medieval Warfare Source Book. London 1995-6.
  42. ^ Aguilar-Moreno, Manuel. (2006). [Handbook to Life In the Aztec World]
  43. ^ Beck, John (1995). Encyclopedia of percussion instruments. New York: Garland Publishing. ISBN 978-0-8240-4788-7. 
  44. ^ Moeller, Sanford A.; Chapin, Jim; Hanson, Tommy William; et al. „An online article that covers the Traditional Grip'... used by the Ancients'...(i.e., the Little Finger Grip)”. Архивирано из оригинала 13. 10. 2018. г. Приступљено 18. 6. 2019. 
  45. ^ Chatto, Allan. (1996). Brief History of Drumming. Архивирано 2010-03-15 на сајту Wayback Machine
  46. ^ Grammaticas, Damian (10. 5. 2012). „China bangs the war drum over South China Sea”. Приступљено 12. 10. 2018 — преко www.bbc.co.uk. 
  47. ^ Ltd, Market Oracle. „Ron Paul on Washington's War Drums for Syria :: The Market Oracle ::”. www.marketoracle.co.uk. Приступљено 12. 10. 2018. 
  48. ^ Jones, Terry (6. 12. 2011). „War drums are beating for Iran. But who's playing them? - Terry Jones”. the Guardian. Приступљено 12. 10. 2018. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бубањ&oldid=27551571”