Бургас

(преусмерено са Burgas)

Бургас (буг. Бургас) је четврти по величини град у Републици Бугарској, у југоисточном делу земље. Град је и седиште истоимене Бургаске области, где са пар приградских насеља чини засебну општину Бургас.

Бургас
буг. Бургас

Застава
Застава
Грб
Административни подаци
Држава Бугарска
ОбластБургаска област
Становништво
Становништво
 — 2022.210 566
 — густина778 ст./km2
Географске карактеристике
Координате42° 30′ 00″ С; 27° 28′ 00″ И / 42.5° С; 27.466667° И / 42.5; 27.466667
Апс. висина30 m
Површина253,64 km2
Бургас на карти Бугарске
Бургас
Бургас
Бургас на карти Бугарске
Веб-сајт
www.obstina-bourgas.org

Град Бургас је познат као највећа бугарска лука на Црном мору, а ривијера око града је веом значајна туристичка област у држави.

Географија

уреди

Бургас се налази у југоисточном делу Бугарске. Од главног града Софије Бургас је удаљен око 410 km источно. Град је удаљен око 120 km јужно од другог важног града на бугарском приморју, града Варне.

Географија

уреди
 
Бургас ноћу — железничка станица и лука
 
Мост у Бургасу

Рељеф: Град Бургас се налази на стратешки и прометно важном положају на западној обали Црног мора. На овом месту црноморска обала је преко удолине у залеђу најбоље повезана са долином Марице, па је на овом месту од давнина постојала лука значајна за велико залеђе. Стари део Бургаса је на полуострву у истоименом заливу. Иако је град у равници северно и јужно од града се пружа горје. Источно се налази море, а западно од града се налазе Бургаска језера (Буг. езера).

Клима: Клима у Бургасу је блажа континентална са утицајем мора.

Воде: Бургас се налази на западној обали Црног мора. Град иначе представља и најазападнију тачку датог мора, која се налази у истоименом Бургаском заливу.

Историја

уреди

На месту данашњег Бургаса се налазило старогрчко насеље Пиргос (Πύργος) на месту трачанске насеобине. У доба старог Рима овде се развило војно насеље Деулцијум (Deultum). Вековима је град био у сенци много значајнијег Несебара.

Током средњег века град је задржао грчки карактер. У 15. веку град је коначно пао под власт Османлија.

Године 1885. град је постао део савремене бугарске државе. Од тада град је потпуно променио изглед и добио црте „европског града“. Посебно је порзвој града била изградња железничке везе са Софијом 1903. године.

Становништво

уреди
Демографија

По проценама из 2010. године град Бургас има око 200.000 становника, док градско подручје око 250.000 становника. Огромна већина градског становништва су етнички Бугари (око 85%). Остатак су Роми, Турци и Руси.

За разлику од већег дела државе, Бургас има позитиван раст становништва захваљујући великом приливу младог становништва због развоја привреде.

Огромна већина становништва су православне вероисповести, а мањина исповеда ислам.

Привреда

уреди

Бургас је привредно средиште југоисточне Бугарске и једно од средишта привреде целе државе.

Индустрија: На северозападу града налази се и највећа хемијско-нафтна рафинерија на Балканском полуострву.

Саобраћај: У Бургасу постоји међународни аеродром и највећа поморска лука у држави.

Туризам: Град Бургас је средиште туристичке области, коју чини низ насеља северно и јужно од града, од којих су најпознатија: Сунчев Брег, Несебар, Поморије, Созопољ, Приморско, Царево.

Градске знаменитости

уреди
  • Регионални историјски музеј
  • Етнографски музеј
  • Уметничка галерија
  • Здање опере
  • Међународни фестивал фолклора

Партнерски градови

уреди

Галерија

уреди

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди