Ждрал

(преусмерено са Common crane)

Ждрал (лат. Grus grus) врста је птице која припада породици ждралова (лат. Gruidae). To је птицa дужине од 96 до 119 центиметара, промера крила већег од 2 метра. Има дуге ноге и врат који је у лету испружен. Због сиве боје тела назива се и сиви ждрал. Крила су тамније боје. Одрасла птица на глави и врату има белу пругу, а на врху главе црвену мрљу.

Ждрал
Ждрал
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
G. grus
Биномно име
Grus grus
Распрострањење ждрала:
  место размножавања
  место зимовања

Зелена линија : миграциона рута

Морфолошке карактеристике уреди

Ждрал је велика птица. Може бити дуга од 96 до 119 центиметара, са распоном крила од 180 до 222 центиметра. Тежине је од 4,5 до 6 килограма. Покривен је сивим перјем, док су му крила тамнија, као и глава, на којој се такође налази и бела штрафта. Такође, адултне јединке у фази парења имају наранџасто-браонкасту боју перја на леђима. Одрасле јединке на врху главе имају и црвену мрљу. Светложути кљун је дуг, али краћи од родиног. Веома вешто лети. На крају дугих, сивих ногу налазе се канџе. Реп му је црн и кратак. Мужјак и женка су веома слични, али су мужјаци мало крупнији.

Станиште уреди

Преферира велике, изоловане територије где му нико неће сметати. Међутим, навикао се на људе, тако да може да преживи и у култивисаним подручјима. Гнездећа станишта су мочваре и тресаве окружене четинарским шумама. Гнезда гради на земљи, сакривена у вегетацији. Храни се разноврсном храном биљног порекла и ситним животињама. Угрожен је нестанком станишта, али и убијањем (посебно приликом сеобе, на Блиском истоку и у земљама Медитерана), као и тровањем пестицидима.

Распрострањење и миграција уреди

Ждрал насељава северне делове Европе, умерену и северну Азију. Селица је која зиму проводи у Африци и на Медитерану. Приликом сеобе велики број примерака задржава се на устаљеним одмаралиштима дуж миграторних путева (плитка језера, мочваре и слично), где птице углавном проводе ноћ, док се током дана хране по околним пољопривредним површинама и отвореним стаништима.

У прошлости ждрал је био гнездарица тресава Власинског језера, које су данас у великој мери уништене подизањем нивоа језера. Данас су ждралови у Србији редовно присутни у периоду сеобе, када се могу срести у свим деловима земље. Европски значајна миграторна станица ждралова је плитко и заслањено језеро Слано Копово код Новог Бечеја, на којем се током јесење сеобе на ноћењу окупља и до 20.000 јединки. Одатле ждралови мигрирају према југозападу, до крашких поља у Динарским планинама, одакле одлећу ка Италији и северној Африци. Поред Сланог Копова, ждралови се у нешто већем броју задржавају на још неколико слатинских подручја као што су Русанда, Окањ, пашњаци око Чоке, Мокрина и др, док се током дана хране на пољопривредним стаништима широм Војводине.

Одређени број ждралова сваке године презимљује у Србији.

Статус заштите уреди

Ждрал је заштићен према следећим законима и директивама:

  • ИУЦН-ова Црвена листа угрожених животиња - категорија последња брига Least concern (LC)
  • Директива о птицама ЕУ - Annex I;
  • Птице од посебног значаја за заштиту у Европи: SPEC 2
  • Конвенција о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта - Annex I
  • Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива: Прилог I Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива

Галерија уреди

Референце уреди

Литература уреди

  • Габор М. 2014: Врсте биљака и животиња значајне за заштиту природе у Европској унији, Протего, Суботица.
  • "Collins Bird Guide, second edition". HarperCollins. Retrieved 23 November 2009.

Спољашње везе уреди