Labud X-1

(преусмерено са Cygnus X-1)

Labud X-1 (skraćeno Cyg X-1)[11] je galaktički izvor rendgenskih zraka u sazvežđu Labud i prvi takav izvor koji je široko prihvaćen kao crna rupa.[12][13] Otkriven je 1964. godine tokom leta rakete i jedan je od najjačih izvora rendgenskih zraka koji se vidi sa Zemlje, proizvodeći vršnu gustinu rendgenskog fluksa od 2,3×10−23 Wm−2 Hz−1 (2,3×103 Janski).[14][15] On ostaje među najviše izučavanim astronomskim objektima u svojoj klasi. Procenjuje da ovaj kompaktni objekat ima masu koja je oko 14,8 puta veća od mase Sunca,[6] i pokazano je da je previše mali da bi mogao biti bilo koja poznata vrsta normalne zvezde ili neki drugi verovatni objekat osim crne rupe.[16] Ako je tako, radijus njegovog horizonta događaja ima 300 km „kao gornju granicu linearne dimenzije izvorne regije” povremenih rendgenskih rafala koji traju samo oko 1 ms.[17]

Cygnus X-1/HDE 226868
Diagram showing star positions and boundaries of the Cygnus constellation and its surroundings
Cercle rouge 100%.svg
Lokacija Labuda X-1 (zaokruženo) na levoj strani od Eta Signi u konstelaciji Lbuda na bazi poznatih koordinata[1]
Položaj na nebu
Epoha J2000      Ravnodnevnica J2000
Sazvežđe Labud
Rektascenzija 19h 58m 21.67595s[1]
Deklinacija +35° 12′ 05.7783″[1]
Prividna magnituda (V) 8.95[2]
Karakteristike
Spektralni tip O9.7Iab[2]
U−B indeks boja −0.30[3]
B−V indeks boja +0.81[3]
Varijabilni tip Elipsoidna promenljiva
Astrometrija
Radijalna brzina (Rv)−13[2] km/s
Sopstveno kretanje (μ) RA: −3.37[1] mas/g
Dek.: −7.15[1] mas/g
Paralaksa (π)0.539 ± 0.033[4] mas
Rastojanje6.100 ± 400 ly
(1.900 ± 100 ps)
Apsolutna magnituda (MV)−6,5±0,2[5]
Detalji
Masa14–16[6] M
Poluprečnik20–22[7] R
Luminoznost3–4×105[7] L
Površinska gravitacija (log g)3,31±0,07[8] cgs
Temperatura31,000[9] K
Rotacijasvakih 5.6 dana
Starost5[10] Myr
Druge oznake
AG (ili AGK2)+35 1910, BD+34 3815, HD (ili HDE) 226868, HIP 98298, SAO 69181, V1357 Cyg.[2]
Referentne baze podataka
SIMBADdata

Labud X-1 pripada rendgenskom binarnom sistemu velike mase, smeštenom oko 6.070 svetlosnih godina od Sunca, koji uključuje plavu supergigantsku promenljivu zvezdu označenu HDE 226868[18] koja orbitira na oko 0,2 AU, ili 20% rastojanja od Zemlje do Sunca. Zvezdani vetar od zvezde pruža materijal za akrecioni disk oko izvora rendgenskih zraka.[19] Materija u unutrašnjem disku zagreva se na milione stepeni, stvarajući uočene X-zrake.[20][21] Par mlazeva, smeštenih okomito na disk, prenose deo energije padajućeg materijala u međuzvezdni prostor.[22]

Ovaj sistem može pripadati zvezdanoj asocijaciji zvanoj Labud OB3, što bi značilo da je Labud X-1 zvezda koja je oko pet miliona godina stara i da je formiran od predačke zvezde koja je imala više od 40 solarnih masa. Veći deo mase zvezde se osuo, najverovatnije kao zvezdani vetar. Da je ova zvezda tada eksplodirala kao supernova, rezultirajuća sila bi najverovatnije izbacila ostatak iz sistema. Stoga je zvezda umesto toga kolapsirala direktno u crnu rupu. [10]

Labud S-1 bio je bio predmet prijateljske naučne opklade između fizičara Stivena Hokinga i Kipa Torna 1974. godine, pri čemu se Hoking kladio da to nije crna rupa. On je priznao gubitak opklade 1990. godine, nakon što su opservacioni podaci pružili potporu tvrdnji da uistinu postoji crna rupa u tom sistemu. Ovoj hipotezi nedostaju direktni empirijski dokazi, ali je generalno prihvaćena iz indirektnih dokaza.[23]

ReferenceУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 van Leeuwen, F. (novembar 2007), „Validation of the new Hipparcos reduction”, Astronomy and Astrophysics, 474 (2): 653—664, Bibcode:2007A&A...474..653V, arXiv:0708.1752 , doi:10.1051/0004-6361:20078357 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Staff (3. 3. 2003), V* V1357 Cyg -- High Mass X-ray Binary, Centre de Données astronomiques de Strasbourg, Приступљено 3. 3. 2008 
  3. 3,0 3,1 Bregman, J.; et al. (1973), „Colors, magnitudes, spectral types and distances for stars in the field of the X-ray source Cyg X-1”, Lick Observatory Bulletin, 647: 1, Bibcode:1973LicOB..24....1B 
  4. ^ Reid, Mark J.; et al. (decembar 2011), „The Trigonometric Parallax of Cygnus X-1”, The Astrophysical Journal, 742 (2): 83, Bibcode:2011ApJ...742...83R, arXiv:1106.3688 , doi:10.1088/0004-637X/742/2/83 
  5. ^ Ninkov, Z.; Walker, G. A. H.; Yang, S. (1987), „The primary orbit and the absorption lines of HDE 226868 (Cygnus X-1)”, Astrophysical Journal, 321: 425—437, Bibcode:1987ApJ...321..425N, doi:10.1086/165641, Архивирано из оригинала на датум 22. 9. 2017, Приступљено 4. 11. 2018 
  6. 6,0 6,1 Orosz, Jerome (1. 12. 2011), „The Mass of the Black Hole In Cygnux X-1”, The Astrophysical Journal, 742 (2): 84, Bibcode:2011ApJ...742...84O, arXiv:1106.3689 , doi:10.1088/0004-637X/742/2/84 
  7. 7,0 7,1 Ziółkowski, J. (2005), „Evolutionary constraints on the masses of the components of HDE 226868/Cyg X-1 binary system”, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, 358 (3): 851—859, Bibcode:2005MNRAS.358..851Z, arXiv:astro-ph/0501102 , doi:10.1111/j.1365-2966.2005.08796.x  Note: for radius and luminosity, see Table 1 with d=2 kpc.
  8. ^ Hadrava, Petr (septembar 15—21, 2007), „Optical spectroscopy of Cyg X-1”, Proceedings of RAGtime 8/9: Workshops on Black Holes and Neutron Stars, Opava, Czech Republic: 71, Bibcode:2007ragt.meet...71H, arXiv:0710.0758   Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  9. ^ Staff (10. 6. 2003), Integral's view of Cygnus X-1, ESA, Приступљено 20. 3. 2008 
  10. 10,0 10,1 Mirabel, I. Félix; Rodrigues, Irapuan (2003), „Formation of a Black Hole in the Dark”, Science, 300 (5622): 1119—1120, Bibcode:2003Sci...300.1119M, PMID 12714674, arXiv:astro-ph/0305205 , doi:10.1126/science.1083451 
  11. ^ Bowyer, S.; et al. (1965), „Cosmic X-ray Sources”, Science, 147 (3656): 394—398, Bibcode:1965Sci...147..394B, PMID 17832788, doi:10.1126/science.147.3656.394 
  12. ^ Staff (5. 11. 2004), Observations: Seeing in X-ray wavelengths, ESA, Приступљено 12. 8. 2008 
  13. ^ Glister, Paul (2011), "Cygnus X-1: A Black Hole Confirmed." Centauri Dreams: Imagining and Planning Interstellar Exploration, 2011-11-29. Accessed 2016-09-16.
  14. ^ Lewin, Walter; Van Der Klis, Michiel (2006), Compact Stellar X-ray Sources, Cambridge University Press, стр. 159, ISBN 0-521-82659-4 
  15. ^ „2010 X-Ray Sources”, The Astronomical Almanac, U.S. Naval Observatory, Приступљено 4. 8. 2009  gives a range of 235–1320 μJy at energies of 2–10 kEv, where a Jansky (Jy) is 10−26 Wm−2 Hz−1
  16. ^ The Illustrated Encyclopedia of the Universe. New York, NY: Watson-Guptill. 2001. стр. 175. ISBN 978-0-8230-2512-1. 
  17. ^ Harko, T. (28. 6. 2006), Black Holes, University of Hong Kong, Архивирано из оригинала на датум 10. 2. 2009, Приступљено 28. 3. 2008 
  18. ^ Ziolkowski, Janusz (2014). „Masses of the components of the HDE 226868/Cyg X-1 binary system”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society: Letters. 440: L61. Bibcode:2014MNRAS.440L..61Z. arXiv:1401.1035 . doi:10.1093/mnrasl/slu002. 
  19. ^ Gies, D. R.; Bolton, C. T. (1986), „The optical spectrum of HDE 226868 = Cygnus X-1. II — Spectrophotometry and mass estimates”, The Astrophysical Journal, 304: 371—393, Bibcode:1986ApJ...304..371G, doi:10.1086/164171 
  20. ^ Nayakshin, Sergei; Dove, James B. (3. 11. 1998), „X-rays From Magnetic Flares In Cygnus X-1: The Role Of A Transition Layer”, arXiv:astro-ph/9811059  
  21. ^ Young, A. J.; et al. (2001), „A Complete Relativistic Ionized Accretion Disc in Cygnus X-1”, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, 325 (3): 1045—1052, Bibcode:2001MNRAS.325.1045Y, arXiv:astro-ph/0103214 , doi:10.1046/j.1365-8711.2001.04498.x 
  22. ^ Gallo, Elena; Fender, Rob (2005), „Accretion modes and jet production in black hole X-ray binaries”, Memorie della Società Astronomica Italiana, 76: 600—607, Bibcode:2005MmSAI..76..600G, arXiv:astro-ph/0509172  
  23. ^ Staff (27. 2. 2004), Galaxy Entree or Main Course?, Swinburne University, Приступљено 31. 3. 2008 

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди