Doksorubicin (adriamicin, hidroksidaunorubicin) je lek koji se koristi hemoterapiji. On je antraciklinski antibiotik, blisko srodan asa prirodnim proizvodom daunomicinom, i poput svih antraciklina, on deluje putem interkalacije DNK.

Doksorubicin
IUPAC ime
(7S,9S)-7-[(2R,4S,5S,6S)-4-amino-5-hidroksi-6-metiloksan-2-il]oksi-6,9,11-trihidroksi-9-(2-hidroksiacetil)-4-metoksi-8,10-dihidro-7H-tetracen-5,12-dion
Klinički podaci
Prodajno imeDoksil
Drugs.comMonografija
MedlinePlusa682221
Kategorija trudnoće
  • AU: D
  • US: D (Evidencija rizika)
Način primeneIntravenozno
Pravni status
Pravni status
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost5% (Oralno)
MetabolizamCYP3A4
Poluvreme eliminacije12–18,5 časova nakon oslobađanja iz lipozoma[1]
IzlučivanjeBilijarno i fekaln o
Identifikatori
CAS broj23214-92-8 ДаY
ATC kodL01DB01 (WHO)
PubChemCID 31703
DrugBankDB00997 ДаY
ChemSpider29400 ДаY
UNII80168379AG ДаY
KEGGD03899 ДаY
ChEBICHEBI:28748 ДаY
ChEMBLCHEMBL179 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC27H29NO11
Molarna masa543,52 g/mol
  • C[C@H]1[C@H]([C@H](C[C@@H](O1)O[C@H]2C[C@@](Cc3c2c(c4c(c3O)C(=O)c5cccc(c5C4=O)OC)O)(C(=O)CO)O)N)O
  • InChI=1S/C27H29NO11/c1-10-22(31)13(28)6-17(38-10)39-15-8-27 (36,16(30)9-29)7-12-19(15)26(35)21-20(24(12)33)23 (32)11-4-3-5-14(37-2)18(11)25(21)34/h3-5,10,13,15, 17,22,29,31,33,35-36H,6-9,28H2,1-2H3/t10-,13-,15-,17-,22+,27-/m0/s1 НеН
  • Key:AOJJSUZBOXZQNB-TZSSRYMLSA-N ДаY

Doksorubicin se često koristi za tretiranje širokog opsega kancera, koji obuhvata hematološke malignosti, nih tipova karcinoma, i sarkome mekog tkiva.

Doksorubicinovo najozbiljnije nepoželjno dejstvo je potencijalno smrtonosno oštećenje srca.

Ovaj lek se dozira intravenozno, u obliku hidrohloridne soli. Neka od njegovih prodajnih imena su Adriamycin PFS, Adriamycin RDF, i Rubex.[2] Doksorubicin je fotosenzitivan, te su kontajneri često oblošeni aluminijumskom folijom i/ili voštanim papirom.

Doksorubicin je dostupan u lipozomskoj formulaciji kao Doxil, Caelyx i Myocet.

Ovaj molekul je originalno izolovan tokom 1950-tih iz bakterija u uzorku zemljišta iz Italije.

Mehanizam dejstva

уреди
 
Dijagram interkalacije DNK sa dva molekula doksorubicina. (1D12​)[3]

Doksorubicin formira interakcije sa DNK putem interkalacije čime se inhibira makromolekulska biosinteza.[4][5] On inhibira rad enzima topoizomeraza II, koji opušta supernamotaje tokom transkripcije DNK. Doksorubicin stabilizuje kompleks topoizomerase II nakon prekidanja DNK lanca radi replikacije, čime se sprečava otpuštanje dvostrukog heliksa i time se zaustavlja proces replikacije.

Planarna aromatična hromoforna porcija molekula se interkalira između dva bazna para DNK molekula, dok se šestočlani šećer smešta u mali žleb i formira interakcije sa bočnim baznim parovima u neposrednom susedstvu mesta interlalacije. Ovaj mod vezivanja je uočen u nekoliko kristalnih struktura.[3][6]

Vidi još

уреди

Reference

уреди
  1. ^ Laginha, K.M. "Determination of Doxorubicin Levels in Whole Tumor and Tumor Nuclei in Murine Breast Cancer Tumors." Clinical Cancer Research. October 1, 2005. Vol. 11 (19). Retrieved on April 19, 2007.
  2. ^ Doxorubicin (Systemic). Mayo Clinic. Last updated on: June 15, 1999. Retrieved on April 19, 2007.
  3. ^ а б Frederick CA; Williams LD; Ughetto G; et al. (1990). „Structural comparison of anticancer drug-DNA complexes: adriamycin and daunomycin”. Biochemistry. 29 (10): 2538—49. PMID 2334681. doi:10.1021/bi00462a016.  Crystal structure is available for download as a PDB file.
  4. ^ Fornari FA, Randolph JK, Yalowich JC, Ritke MK, Gewirtz DA (1994). „Interference by doxorubicin with DNA unwinding in MCF-7 breast tumor cells”. Molecular Pharmacology. 45 (4): 649—56. PMID 8183243. 
  5. ^ Momparler RL, Karon M, Siegel SE, Avila F (1976). „Effect of adriamycin on DNA, RNA, and protein synthesis in cell-free systems and intact cells”. Cancer Res. 36 (8): 2891—5. PMID 1277199. 
  6. ^ Pigram WJ, Fuller W, Hamilton LD (1972). „Stereochemistry of intercalation: interaction of daunomycin with DNA”. Nature New Biol. 235 (53): 17—9. PMID 4502404. 

Spoljašnje veze

уреди