Отворите главни мени

Porodica bukvi (lat. Fagaceae) uključuje bukve i hrastove, sa osam rodova i oko 927 priznatih vrsta.[2] Obuhvata zimzeleno, listopadno drveće i grmove, sa karakterističnim naizmenično poređanim jednostavnim listovima peraste nervature, jednospolnim cvetovima u obliku resa i kupastim orašastim plodovima. Lišće bukava je često režnjevito sa peteljkama, a obično su prisutni i sporedni listići. Karakteristike lista Fagaceae mogu biti vrlo slične onima u porodici Rosaceae i drugim porodicama sa ružinim motivom. Plodovima nedostaje endosperm i nalaze se u krljuštima ili bodljikavim ljuskama koje mogu, a ne moraju da oblažu čitavu orašicu, koja se može sastojati od 1-7 semenki. Najpoznatija grupa iz ove porodice su hrastovi, roda Quercus, čiji je plod bezvalvularna orašica (obično sadrži jednu semenku) zvana žir. Ljuska žira u većini hrastova stvara samo kup u kojem se nalazi orašica. Fagaceae su jedna od najvažnijih ekološki značajnih drvenastih biljaka iz svoje porodica na Severnoj hemisferi, a hrastovi čine okosnicu umerenih šuma u Severnoj Americi, Evropi i Aziji, kao i jedan od najznačajnijih staništa divljači i njihove hrane.[3][4][5]

Porodica bukvi
Quercus ilex rotundifolia.jpg
Hrast crnika (Quercus ilex subsp. rotundifolia)
Naučna klasifikacija edit
Carstvo: Plantae
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Rosids
Red: Fagales
Porodica: Fagaceae
Dumort.[1]
Tipski rod
Fagus
L.
Rodovi

Pogledajte tekst.

Fagaceae Distribution.svg
Opseg porodice Fagaceae.
Sinonimi
  • Castaneaceae Brenner
  • Quercaceae Martinov

Jedna od karakteristika Fagaceae je njihova sklonost da se lako unakrsno oprašuju sa članovima istog roda/sekcije. Konkretno, hrastovi iste sekcije se tako lako ukrštaju da je nejasno kako su uspeli da ostanu morfološki različiti.

Nekoliko članova porodice Fagaceae imaju važnu ekonomsku upotrebu. Mnoge vrste hrasta, kestena i bukvi (rodova Quercus, Castanea i Fagus) najčešće se koriste kao građa za podove, nameštaj, ormare i vinsku burad. Od kore hrasta plutnjaka Quercus suber, pravi se pluta za čepove vinskih boca i znatan broj drugih predmeta. Lešnici su plodovi vrsta roda Castanea. Brojne vrste iz nekoliko rodova su istaknuto ukrasno bilje, a drveni odsečci stabala i grana roda Fagus se često koriste za aromatiziranje piva.

Садржај

Hromozomski brojeviУреди

 
Kesten (Castanea sativa)
 
Listovi i plodovi Chrysolepis chrysophylla.

U hromozomskoj garnituri porodice bukvi, osnovni broj hromozoma je x = 12, 11, 13 ili 21.

KlasifikacijaУреди

Fagaceae su obično podeljene u pet ili šest potporodica i opšteprihvaćeno se uključuju u 8-10 rodova (navedenih u nastavku). Monofiliju Fagaceae snažno podržavaju morfološki (pogotovo morfologija plodova), kao i molekularno-biološki podaci.[6]

Rod Nothofagus sa Južne hemisfere, obične južne bukve, istorijski smešta sestrinske Fagaceae u rod Fagus,[7] ali nedavni molekularni dokazi upućuju na neke druge veze. Dok Nothofagus ima niz zajedničkih karakteristika sa Fagaceae, kao što su kupolasta struktura ploda, bitno se razlikuje u nekoliko struktura, uključujući i različite sporedne listiće i morfologiju polena, kao i različit broj hromozoma. Sada je prihvaćen pogled sistemskih botaničara koji rod Nothofagus uključuju u sopstvenu porodicu, Nothofagaceae.[8]

RodoviУреди

 
Rasprostranjenje porodice Fagaceae.

Quercus, podrod Cyclobalanopsis je tretiran kao odvojen rod.[9], ali i kao podrod kod većine taksonoma. Rod Nothofagus (južne bukve; oko 40 vrsta sa južne hemisphere), koji je nekada bio uključen u Fagaceae, sada se tretira kao odvojena porodica: Nothofagaceae.

VrsteУреди

SistematikaУреди

Moderna molekularna filogenija sugeriše sledeće odnose:[10][11]

Nothofagaceae

Fagaceae
Fagoideae

Fagus

Quercoideae

Trigonobalanus

Lithocarpus

Chrysolepis

Quercus pro parte

Notholithocarpus

Quercus pro parte

Castanopsis

Castanea

RasprostranjenjeУреди

Fagaceae su široko rasprostranjene preko cele severne hemisfere. Raznolikost na nivou roda, koncentrisana je u severoistočnoj Aziji, gde se smatra da je većina postojećih rodova evoluirala pre migracije u Evropu i Severnu Ameriku (preko Berigovog kopnenog mosta, odnosno kopnene prevlake zvane Beringija).[12] Predstavnici porodice Fagaceae (kao što su Fagus grandifolia, Castanea dentata i Quercus alba na severoistoku SAD ili Fagus sylvatica, Quercus robur i Q. petraea u Evropi) ćesto su ekološki dominantni u severnim umerenim šumama.

Galerija slikaУреди

ReferenceУреди

  1. ^ Group, Angiosperm Phylogeny (2009). „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III”. Botanical Journal of the Linnean Society. 161 (2): 105—121. doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 25. 5. 2017. Приступљено 26. 6. 2013. 
  2. ^ Christenhusz, M. J. M. & Byng, J. W. (2016). „The number of known plants species in the world and its annual increase”. Phytotaxa. Magnolia Press. 261 (3): 201—217. doi:10.11646/phytotaxa.261.3.1. 
  3. ^ Judd, Walter S.; Campbell, Christopher S.; Kellogg, Elizabeth A.; Stevens, Peter F.; Donoghue, Michael J. (2007). Plant systematics: a phylogenetic approach. (1st ed. 1999, 2nd 2002) (3 изд.). Sinauer Associates. ISBN 978-0-87893-407-2. Приступљено 29. 1. 2014. 
  4. ^ Simpson, Michael G. (2011). Plant Systematics. Academic Press. ISBN 978-0-08-051404-8. Приступљено 12. 2. 2014. 
  5. ^ Sofradžija, A.; Šoljan, D.; Hadžiselimović, R. (2004). Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 978-9958-10-686-6. 
  6. ^ Judd, Walter S., Christopher S. Campbell, Elizabeth A. Kellogg, Peter F. Stevens, Michael J. Donoghue. Plant Systematics: A Phylogenetic Approach Third Edition. Sinauer Associates, inc. Sunderland, MA 2008.
  7. ^ Cronquist, Arthur. An Integrated System of Classification of Flowering Plants. Columbia University Press: New York, NY 1981.
  8. ^ Takhtajan, Armen. Diversity and Classification of Flowering Plants. Columbia University Press, New York 1997.
  9. ^ Flora of China. Архивирано из оригинала на датум 22. 09. 2006. Приступљено 20. 04. 2019. 
  10. ^ Manos PS, Cannon CH, Oh S-H (2008). „Phylogenetic relationships and taxonomic status of the paleoendemic Fagaceae of Western North America: recognition of a new genus, Notholithocarpus (PDF). Madroño. 55 (3): 181—190. doi:10.3120/0024-9637-55.3.181. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 20. 03. 2017. Приступљено 20. 04. 2019. 
  11. ^ Xiang X-G, Wang W, Li R-Q, Lin L, Liu Y, Zhou Z-K, Li Z-Y, Chen Z-D (2014). „Large-scale phylogenetic analyses reveal fagalean diversification promoted by the interplay of diaspores and environments in the Paleogene”. Perspectives in Plant Ecology, Evolution and Systematics. 16 (3): 101—110. doi:10.1016/j.ppees.2014.03.001. 
  12. ^ Manos, PS., AM Stanford. 2001b The historical biogeography of Fagaceae: Tracking the tertiary history of temperate and subtropical forests of the Northern Hemisphere. International Journal of Plant Sciences 162: S77-S93 Suppl. 6.

Spoljašnje vezeУреди