Hemitrygon fluviorum је врста раже из породице Dasyatidae. Ендемична је за воде источне Аустралије, а обично настањује плитке воде јужног Квинсленда и Новог Јужног Велса. Ова жуто-смеђа до маслинаста ража расте најмање до 93 цм. Њен диск је у облику дијаманта са прсним перајем и углавном глатким репом који има облик бича.

Hemitrygon fluviorum
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Chondrichthyes
Ред: Myliobatiformes
Породица: Dasyatidae
Род: Hemitrygon
Врста:
H. fluviorum
Биномно име
Hemitrygon fluviorum
(Џејмс Даглас Огилби, 1908)
Распрострањеност на мапи света[2]

Ова врста има набор на леђном делу и вентрално пераје. Препознатиљиве су по дугим и уским носницама. Углавном се храни раковима и, а по рођењу хистотрофом односно материчним млеком. Врста је угрожена због деградације станишта, смртности од комерцијалног и рекреативног риболова и прогона из воде где се узгајају шкољке. Као резултат тога, Међународна унија за заштиту природе категорисала је ову врсту као „рањиву”.[3]

Таксономија и опис

уреди
 
Hemitrygon fluviorum настањује плитке воде са високим седиментом.

Прво помињање ове врсте било је у научној литератури енглеског природњака Вилијама Сејвила Кента у 19. веку, који се сусрео са овом врстом током скупљања шкољки у ушћу Квинсленда.[2] Ову врсту је формално први описао ихтиолог Џејмс Даглас Оглиби у зборнику Proceedings of the Royal Society of Queensland на основу узорака прикупљених из реке Бризбејн. Реч fluviorum на латинском значи „реку”.[4][5]

Hemitrygon fluviorum има диск у облику дијаманта, прстенаста пераја са широком и троугластом њушком, која се на крају сужава и мале широко размакнуте очи. Мала уста у облику лука окружена су браздама, а зуби су мали.[6] Испод диска налази се пет пари шркжних прореза. Карлична пераја су релативно велика у односу на тело.[2][7]

Реп је двоструко дужи од диска, а у основи је широк и спљоштен.[8] На горњиј површини налази се најмање једна, често две бодље.[9] Hemitrygon fluviorum има широке мрље на телу, између очију и преко средине леђа. Поред бразда, реп ове врсте је у подножју гладак.[7] Ова врста је од жуте до зелено-смеђе боје, док је доња страна тела бела. Расте до 93 цм и верује се да неки примерци достигну и дужину од 1,2 м. Максимална забележена тежина за ову врсту је 6,1 кг.[2][9][10][11]

Распрострањеност и биологија

уреди

Простор које настањује Hemitrygon fluviorum протеже се на 1700 км, дуж источне обале Аустралије од залива Репулс у Квинсленду до реке Хакинг у Новом Јужном Велсу. Највише њих настањује воде Квинсленда укључујући заливе Хервеј и Моретон. За ову врсту се раније сумњало да је нестала из залива Ботани и Порт Џаксон, током осамдесетих година 19. века, али су током 21. века уочене у том подручју. Постоје записи да ова врста настањује воде Кеп Јорка, Северне територије, Нове Гвинеје и у Јужно кинеско море. Значајан број ове популације налази се на веома малим подручијима. Hemitrygon fluviorum преферира реке и међупросторне делове ушћа и увала, обложене песковитим и блатњавим дном.[12]

Ова врста се ретко налази изван ових заштићених подручја, на дубинама до 28 м у приобалним водама. Може поднети слатку и слану воду, а познато је да плива узводно.[7] Преферира воде температура од 24 до 29 °C на северу и од 17 до 23 °C на југу. Верује се да се Hemitrygon fluviorum раздаваја у групације по величини и полу.[1]

Иако је често убијана у стаништима где се узгајају шкољке, ова врста се углавном храни раковима и остригама. Познати паразити ове врсте су Shirleyrhynchus aetobatidis, Echinocephalus overstreeti, Heterocotyle chin, Empruthotrema dasyatidis и Neoentobdella cribbi.[5]

Као и остале раже, ова врста показује живахност, а њен ембрион храни се жуманцем, касније материчним млеком. Женке вероватно рађају сваке године, а непосредно пре парења мужјак угризе женку.[13] Парење се углавном одвија од јула до октобра, а тек рођени примерци дужине су 11 цм.[1] Мужјаци сазревају када буду дужине око 41 цм и у доби од седам година, а женке са 63 цм и са 13 година. Процењује се да је животни век 16 година за мужјаке и 23 за жене.[1][7]

Контакт са људима

уреди

Историјски докази говоре у чињеници да се врста Hemitrygon fluviorum значајно смањила и да је некада била присутна у значајном броју широм свог опсега. Иако комерцијално није популарна у риболову, суочава се са низом других претњи. Често се Hemitrygon fluviorum улови случајно мрежама, а рекреативни риболовци је лако хватају и углавном повреде или убију.[1] Истраживања у заливу Моретон открила су да ова врста углавном страда од удица и кука. Деградација станишта друга је претња овој врсти.[1] Hemitrygon fluviorum настањивала је неке области Аустралије које су сада урбанизоване, такође убијана је и протеривана из вода где се узгајају шкољке.[9]

Међународна унија за заштиту природе оценила је ову врсту као рањиву.[14] Постоји неколико заштићених подручја које настањује ова врста, али им тренутно недостаје одговарајућа заштита од риболова.[15][1] Hemitrygon fluviorum се у великом броју окупља у заливу Хервеј и деловима Моретонског залива који могу постати важне области за проучавање и очување ове врсте. Влада Квинсленда навела је ушће река у овој области као врло битне за развој и очување врсте Hemitrygon fluviorum.[1][2]

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е ж Kyne, P.M.; Pollard, D.A.; Bennett, M.B. (2016). Hemitrygon fluviorum. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T41797A104116059. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T41797A104116059.en . 
  2. ^ а б в г д Last, P.R.; Stevens, J.D. (2009). Sharks and Rays of Australia (second изд.). Harvard University Press. стр. 435—436. ISBN 978-0-674-03411-2. 
  3. ^ Ogilby, J.D. (25. 8. 1908). „On new genera and species of fishes”. Proceedings of the Royal Society of Queensland. 21: 1—26. 
  4. ^ Last, P.R. (2002). „Freshwater and Estuarine Elasmobranchs of Australia”. Ур.: Fowler, S.L.; T.M. Reed; F.A. Dipper. Elasmobranch Biodiversity, Conservation and Management. IUCN. стр. 185—193. ISBN 978-2-8317-0650-4. 
  5. ^ а б Pierce, S.J.; Scott-Holland, T.B.; Bennett, M.B. (април 2011). „Community Composition of Elasmobranch Fishes Utilizing Intertidal Sand Flats in Moreton Bay, Queensland, Australia”. Pacific Science. 65 (2): 235—247. doi:10.2984/65.2.235. hdl:10125/23222 . 
  6. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2010). Dasyatis fluviorum на FishBase-у. [верзија на датум: January 2010]
  7. ^ а б в г Pierce, S.J.; Bennett, M.B. (2010). „Destined to decline? Intrinsic susceptibility of the threatened estuary stingray to anthropogenic impacts”. Marine and Freshwater Research. 61 (12): 1468—1481. CiteSeerX 10.1.1.1021.6851 . doi:10.1071/MF10073. 
  8. ^ Chisholm, L.A.; Whittington, I.D. (новембар 1996). „A revision of Heterocotyle (Monogenea: Monocotylidae) with a description of Heterocotyle capricornensis n. sp. from Himantura fai (Dasyatididae) from Heron Island, Great Barrier Reef, Australia”. International Journal for Parasitology. 26 (11): 1169—1190. PMID 9024861. doi:10.1016/S0020-7519(96)00113-0. 
  9. ^ а б в Pierce, S.J.; Bennett, M.B. (15. 3. 2010). „Distribution of the estuary stingray (Dasyatis fluviorum) in Australia”. Memoirs of the Queensland Museum. 55 (1): 89—97. 
  10. ^ Last, P.R.; White, W.T. (2013). „Two new stingrays (Chondrichthyes: Dasyatidae) from the eastern Indonesian Archipelago” (PDF). Zootaxa. 3722 (1): 1—21. doi:10.11646/zootaxa.3722.1.1. 
  11. ^ Beveridge, I.; Campbell, R.A. (јануар 1998). „Reexamination of the trypanorhynch cestode collections of A.E. Shipley, J. Hornell and T. Southwell, with the erection of a new genus, Trygonicola, and redescriptions of seven species”. Systematic Parasitology. 39 (1): 1—34. doi:10.1023/A:1005852507995. 
  12. ^ Moravec, F.; Justine, J.L. (2006). „Three nematode species from elasmobranchs off New Caledonia” (PDF). Systematic Parasitology. 64 (2): 131—145. PMID 16773474. doi:10.1007/s11230-006-9034-x. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 9. 2011. г. 
  13. ^ Estuary stingray Архивирано 2011-03-17 на сајту Wayback Machine (31 August 2007). Queensland Department of Environment and Resource Management. Retrieved 6 November 2011.
  14. ^ Whittington, I.D.; Kearn, G.C. (јул 1992). Empruthotrema dasyatidis n. sp. (Monogenea: Monocotylidae) from the olfactory sacs of Dasyatis fluviorum (Rajiformes: Dasyatidae) from Moreton Bay, Queensland”. Systematic Parasitology. 22 (3): 159—165. doi:10.1007/BF00009663. 
  15. ^ Whittington, I.D.; G.C. Kearn (2009). „Two new species of Neoentobdella (Monogenea: Capsalidae: Entobdellinae) from the skin of Australian stingrays (Dasyatidae)”. Folia Parasitologica. 56 (1): 29—35. PMID 19391329. doi:10.14411/fp.2009.005 .   

Литература

уреди
  • Koli, L. (1990) Suomen kalat. [Fishes of Finland] Werner Söderström Osakeyhtiö. Helsinki. 357 p. (in Finnish).
  • Laffaille, P., E. Feunteun and J.C. Lefeuvre (2000) Composition of fish communities in a European macrotidal salt marsh (the Mont Saint-Michel Bay, France) Estuar. Coast. Shelf Sci. 51(4):429-438.
  • Landbrugs -og Fiskeriministeriet. (1995). Fiskeriårbogen 1996 Årbog for den danske fiskerflåde Fiskeriårbogens Forlag ved Iver C. Weilbach & Co A/S, Toldbodgade 35, Postbox 1560, DK-1253 København K, Denmark. p 333–338, 388, 389 (in Danish).
  • Linnaeus, C. (1758) Systema Naturae per Regna Tria Naturae secundum Classes, Ordinus, Genera, Species cum Characteribus, Differentiis Synonymis, Locis 10th ed., Vol. 1. Holmiae Salvii. 824 p.
  • Munroe, Thomas, A. / Collette, Bruce B., and Grace Klein-MacPhee, eds. 2002 Herrings: Family Clupeidae. Bigelow and Schroeder's Fishes of the Gulf of Maine, Third Edition. Smithsonian Institution Press. Washington, DC, USA. 111–160. ISBN 1-56098-951-3.
  • Murdy, Edward O., Ray S. Birdsong, and John A. Musick 1997 Fishes of Chesapeake Bay Smithsonian Institution Press. Washington, DC, USA. xi + 324. ISBN 1-56098-638-7.
  • Muus, B., F. Salomonsen and C. Vibe (1990) Grønlands fauna (Fisk, Fugle, Pattedyr) Gyldendalske Boghandel, Nordisk Forlag A/S København, 464 p. (in Danish).
  • Muus, B.J. and J.G. Nielsen (1999) Sea fish. Scandinavian Fishing Year Book Hedehusene, Denmark. 340 p.

Спољашње везе

уреди