3-Metilbutanska kiselina
(преусмерено са Izovalerinska kiselina)
3-Metilbutanska kiselina (izovalerinska kiselina, delfinska kiselina, 3-metilbuterna kiselina, izopentanska kiselina) je prirodna masna kiselina, koja je prisutna u širokom nizu različitih biljki i esencijalnih ulja. Ona je prozirna, bezbojna tečnost, koja je umereno rastvorna u vodi, i ekstremno rastvorna u organskim rastvaračima.
| |
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
3-Metilbutanska kiselina
| |
| Drugi nazivi
Delfinska kiselina
3-Metilbuterna kiselina Izopentanska kiselina | |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| DrugBank | |
| ECHA InfoCard | 100.007.251 |
| KEGG[1] | |
| UNII | |
| |
| Svojstva | |
| C5H10O2 | |
| Molarna masa | 102,13 g/mol |
| Gustina | 0,925 g/cm3 |
| Tačka topljenja | −29 °C (−20 °F; 244 K) |
| Tačka ključanja | 175–177 °C |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Izovalerinska kiselina ima jak oporni miris sira ili znoja, dok njeni isparljivi estri imaju prijatne mirise i u širokoj su upotrebi u proizvodnji perfema. Po jednoj hipotezi ona je antikonvulzivni agens iz odoljena.[4] Ona je glavna komponenta neprijatnog mirisa stopala[5] koji formiraju bakterije kože kao proizvod metabolizma leucina. Izovalerinska daje ustajalom hmelju njegovu karakterističnu aromu i ukus.
Reference
уреди- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Eadie, Mervyn J (01. 11. 2004). „Could Valerian Have Been the First Anticonvulsant?”. Epilepsia. 45 (11): 1338—1343. ISSN 1528-1167. doi:10.1111/j.0013-9580.2004.27904.x. Приступљено 09. 05. 2012.
- ^ Ara, Katsutoshi; Masakatsu Hama; Syunichi Akiba; Kenzo Koike; Koichi Okisaka; Toyoki Hagura; Tetsuro Kamiya; Fusao Tomita (2006). „Foot odor due to microbial metabolism and its control”. Canadian Journal of Microbiology. 52 (4): 357—364. ISSN 0008-4166. PMID 16699586. doi:10.1139/w05-130. Приступљено 09. 05. 2012.
