Antidiuretski hormon
Antidiuretski hormon (ADH) ili vazopresin je ljudski hormon, izlučevina zadnjeg režnja hipofize, zapravo nervnog završetka neurona čije se jezgro (supraoptičke i paraventrikularne) nalazi u hipotalamusu.[1]
| Arginin vazopresin (neurofizin II, antidiuretski hormon, neurohipofizni) | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Prostorno-popunjavajući model of arginin vazopresinа | |||||||||||
| Dostupne strukture | |||||||||||
| 1jk4, 1jk6, 1npo, 2bn2 | |||||||||||
| Identifikatori | |||||||||||
| Simboli | AVP; ADH; AVP-NPII; VP | ||||||||||
| Vanjski ID | OMIM: 192340 MGI: 88121 HomoloGene: 417 GeneCards: AVP Gene | ||||||||||
| |||||||||||
| Pregled RNK izražavanja | |||||||||||
 | |||||||||||
| podaci | |||||||||||
| Ortolozi | |||||||||||
| Vrsta | Čovek | Miš | |||||||||
| Entrez | 551 | 11998 | |||||||||
| Ensembl | ENSG00000101200 | ENSMUSG00000037727 | |||||||||
| UniProt | P01185 | Q3UUQ5 | |||||||||
| RefSeq (mRNA) | NM_000490 | NM_009732 | |||||||||
| RefSeq (protein) | NP_000481 | NP_033862 | |||||||||
| Lokacija (UCSC) |
Chr 20: 3.01 - 3.01 Mb |
Chr 2: 130.27 - 130.27 Mb | |||||||||
| PubMed pretraga | [1] | [2] | |||||||||
Po hemijskom sastavu je polipeptid sastavljen od 9 aminokiselina (Cys-Tyr-Phe-Gln-Asn-Cys-Pro-Arg-Gly-NH2).
Uloga уреди
Deluje na bubreg, arteriole i ima ulogu u centralnom nervnom sistemu:
U bubregu uzrokuje "štednju" vode, koncentrisanjem i smanjenjem zapremine urina. To se postiže povećavanjem reapsorpcije vode u distalnim kanalićima i sabirnim cevima nefrona. Nadražaji za lučenje su smanjenje zapremine krvne plazme i povećanje osmolarnosti krvne plazme. Izaziva konstrikciju arteriola.
Uloga u centralnom nervnom sistemu povezana je sa dnevnim ritmovima, agresijom, regulacijom krvnog pritiska, regulacijom temperature i procesima pamćenja.
Struktura i relacija sa oksitocinom уреди
Vazopresini su peptidi koji sadrže devet aminokiselina (nonapeptidi). Aminokiselinska sekvenca arginin vasopresina je: Cys-Tyr-Phe-Gln-Asn-Cys-Pro-Arg-Gly. Cisteinski ostaci formiraju disulfidni most. Lizin vazopresin ima lizin umesto arginina.
Struktura oksitocina je veoma slična sa vazopresinom. On je takođe nonapeptid sa disulfidnim mostom i njegova aminokiselinska sekvenca se razlikuje samo u dve pozicije. Geni ova dva proteina se nalaze na istom hromozomu razdvojeni relativno malom distancom od manje od 15,000 baza kod većine vrsta. Neuroni koji stvaraju vazopresin se nalaze pored neurona koji stvaraju oksitocin, i slični su u više pogleda.
Sličnost ova dva peptida može da uzrokuje neke kros-reakcije: oksitocin ima neznatno antidiuretsko dejstvo, i visoki AVP nivoi mogu da uzrokuju materične kontrakcije.[2][3]
Sledeća tabela sadrži familiju vazopresinskih i oksitocinskih neuropeptida:
Vazopresinska familija kičmenjaka Cys-Tyr-Phe-Gln-Asn-Cys-Pro-Arg-Gly-NH2 Argipresin (AVP, ADH) većina sisara Cys-Tyr-Phe-Gln-Asn-Cys-Pro-Lys-Gly-NH2 Lipresin (LVP) svinje, nilski konji, bradavičaste svinje, neki torbari Cys-Phe-Phe-Gln-Asn-Cys-Pro-Arg-Gly-NH2 Fenipresin neki torbari Cys-Tyr-Ile-Gln-Asn-Cys-Pro-Arg-Gly-NH2 Vazotocin† ne-sisari Oksitocinska familija kičmenjaka Cys-Tyr-Ile-Gln-Asn-Cys-Pro-Leu-Gly-NH2 Oksitocin (OXT) većina sisara, himere Cys-Tyr-Ile-Gln-Asn-Cys-Pro-Ile-Gly-NH2 Mesotocin neki torbari, sve ptice, reptili, vodozemci, plućašice, Celakanti Cys-Tyr-Ile-Gln-Ser-Cys-Pro-Ile-Gly-NH2 Seritocin žabe Cys-Tyr-Ile-Ser-Asn-Cys-Pro-Ile-Gly-NH2 Izotocin košljoribe Cys-Tyr-Ile-Ser-Asn-Cys-Pro-Gln-Gly-NH2 Glumitocin prave raže Cys-Tyr-Ile-Asn/Gln-Asn-Cys-Pro-Leu/Val-Gly-NH2 Razni tocinsi ajkule VP/OT familija beskičmenjaka Cys-Leu-Ile-Thr-Asn-Cys-Pro-Arg-Gly-NH2 Diuretski Hormon skakavci Cys-Phe-Val-Arg-Asn-Cys-Pro-Thr-Gly-NH2 Anetocin kišne gliste Cys-Phe-Ile-Arg-Asn-Cys-Pro-Lys-Gly-NH2 Lys-Konopresin konusni puževi, barski puževi, morski puževi, pijavice Cys-Ile-Ile-Arg-Asn-Cys-Pro-Arg-Gly-NH2 Arg-Konopresin prugasti konusni puževi Cys-Tyr-Phe-Arg-Asn-Cys-Pro-Ile-Gly-NH2 Cefalotocin oktopusi Cys-Phe-Trp-Thr-Ser-Cys-Pro-Ile-Gly-NH2 Oktopresin oktopusi †Vazotocin je evolucioni progenitor svih kičmenjačkih neurohipofizinih hormona.[4]
Vidi još уреди
Reference уреди
- ^ Caldwell HK, Young WS III (2006). „Oxytocin and Vasopressin: Genetics and Behavioral Implications” (PDF). Ур.: Lajtha A, Lim R. Handbook of Neurochemistry and Molecular Neurobiology: Neuroactive Proteins and Peptides (3rd изд.). Berlin: Springer. стр. 573—607. ISBN 978-0-387-30348-2.
- ^ Li, C.; Wang, W.; Summer, S. N.; et al. (2008). „Molecular mechanisms of antidiuretic effect of oxytocin”. Journal of the American Society of Nephrology : JASN. 19 (2): 225—32. PMC 2396735
. PMID 18057218. doi:10.1681/ASN.2007010029.
- ^ Joo, K. W.; Jeon, U. S.; Kim, G. H.; et al. (2004). „Antidiuretic action of oxytocin is associated with increased urinary excretion of aquaporin-2”. Nephrology, Dialysis, Transplantation : Official Publication of the European Dialysis and Transplant Association - European Renal Association. 19 (10): 2480—6. PMID 15280526. doi:10.1093/ndt/gfh413.
- ^ Acher R, Chauvet J (1995). „The neurohypophysial endocrine regulatory cascade: precursors, mediators, receptors, and effectors”. Front Neuroendocrinol. 16 (3): 237—89. PMID 7556852. doi:10.1006/frne.1995.1009.
Dodatna literatura уреди
- Rector, Floyd C.; Brenner, Barry M. (2004). Brenner & Rector's the kidney (7th изд.). Philadelphia: Saunders.
- „Molecular neurobiology of social bonding: Implications for autism spectrum disorders] a lecture by Prof. Larry Young, Jan. 4, 2010.”.
- Caldwell HK, Young WS III (2006). „Oxytocin and Vasopressin: Genetics and Behavioral Implications” (PDF). Ур.: Lajtha A, Lim R. Handbook of Neurochemistry and Molecular Neurobiology: Neuroactive Proteins and Peptides (3rd изд.). Berlin: Springer. стр. 573—607.
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
