Нил Дајмонд

(преусмерено са Neil Diamond)

Нил Лесли Дајмонд (енгл. Neil Leslie Diamond; Њујорк, 24. јануар 1941)[1] амерички је кантаутор. Продао је више од 130 милиона плоча широм света, што га чини једним од најпродаванијих музичара свих времена.[2][3][4]

Нил Дајмонд
Нил Дајмонд августа 2012.
Лични подаци
Име по рођењуНил Лесли Дајмонд
Датум рођења(1941-01-24)24. јануар 1941.(83 год.)
Место рођењаЊујорк, САД,
Занимање
  • певач
  • текстописац
Породица
Супружник
  • Џеј Познер (в. 1963 —  р. 1969)
  • Марша Марфи (в. 1969 —  р. 1996)
  • Кејти Макнил (в. 2012)
Деца4
Музички рад
Активни период1962—данас
Веб-сајтwww.neildiamond.com
Музичка каријера
Жанр
Инструменти
  • вокал
  • гитара
Издавачке куће
Веб-сајтneildiamond.com

Године 1954. уврштен у Дворану славних текстописаца и 2011. у Дворану славних рокенрола, а 2000. добио је награду Семи Кан за животно дело. Године 2011. добио је награду центра Кенеди, а 2018. и награду Греми за животно дело.[5]

Биографија уреди

Рођен је у Бруклину, у јеврејској породици. Бабе и деде с обе стране су му били имигранти, по очевој страни из Пољске, а по мајчиној из Русије.[6][7][8][9][10] Одрастао је у неколико домова у Бруклину, а четири године је провео и у Шајену, где му је отац био стациониран у војсци.[11] Био је члан хора током средње школе, заједно с Барбром Страјсенд.[12] Исти разред је похађао и Боби Фишер.[13][14]

Дискографија уреди

Избор из дискограифје
  • Sweet Caroline (1969)
  • Tap root Manauscript (1970)
  • Stones (1971)
  • Moods (1972)
  • Jonathan Livingston Seagull (1973)
  • His 12 Greatest Hits (kompilacija) (1974)
  • Serenade (1974)
  • Beautiful Noise (1976)
  • I'm Glad You're Here With Me Tonight (1977)
  • Love At The Greek (уживо, 2-LP) (1977)
  • September Morn (1979)
  • The Jazz Singer (soundtrack) (1980)
  • On The Way To The Sky (1981)
  • Heartlight (1982)
  • Primitive (1984)
  • Headed For The Future (1986)
  • Hot August Night II (уживо, 2-LP) (1987)
  • Lovescape (1991)
  • Greatest Hits (1966 - 1992) (компилација, 2-CD) (1992)
  • Up On The Roof-Songs From The Brill Building (1993)
  • Live In America (1991 - 1993) (уживо, 2-CD) (1994)
  • The Christmas Album, Volume II (1994)
  • Stages - Performances 1970 - 2003 (уживо, 5-CD + 1 DVD-box) (2003)
  • 12 Songs (2005)
  • Home Before Dark (2008)
  • A Cherry Cherry Christmas (2009)
  • Dreams (2010)
  • Melody Road (2014)
  • Acoustic Christmas (2016)
  • Classic Diamonds (2020)

Референце уреди

  1. ^ Rose, Mike (24. 1. 2023). „Today's famous birthdays list for January 24, 2023 includes celebrities Neil Diamond, Aaron Neville”. Cleveland.com. Приступљено 24. 1. 2023. 
  2. ^ „Neil Diamond retires from touring after Parkinson's diagnosis”. BBC News. 23. 1. 2018. Приступљено 24. 1. 2018. 
  3. ^ „Neil Diamond Playlist”. The Independent (на језику: енглески). 2017-09-28. Приступљено 2022-08-18. 
  4. ^ Trust, Gary (28. 12. 2016). „Neii Diamond Shines With 38th Adult Contemporary Chart Top 10”. Billboard. Приступљено 7. 4. 2022. 
  5. ^ „Queen, Tina Turner to Receive Grammy Lifetime Achievement Award”. Rolling Stone. 10. 1. 2018. Приступљено 7. 4. 2022. 
  6. ^ McMahon, Jeannette (17. 8. 2012). „What's Up with Neil Diamond?”. 1233 ABC Newcastle. Приступљено 28. 4. 2018. 
  7. ^ Cooke, Rachel (8. 4. 2006). „Another sad lament”. The Guardian. Приступљено 28. 4. 2018. 
  8. ^ Pukas, Anna (9. 5. 2008). „NEIL DIAMOND: I'm too much of a loner”. Daily Express. London. Приступљено 28. 4. 2018. 
  9. ^ Saval, Malina (20. 5. 2015). „'This Is Big Time,' Neil Diamond Tells a Sold-Out Crowd at Hollywood Bowl”. Variety. Приступљено 28. 4. 2018. 
  10. ^ Egan, Barry (27. 10. 2014). „Neil Diamond in the rough”. Irish Independent. Приступљено 28. 4. 2018. 
  11. ^ „Neil Diamond Performs Free Pop-Up Concert At Erasmus Hall In Brooklyn”. CBS New York. 29. 9. 2014. Приступљено 7. 4. 2022. 
  12. ^ Rolling Stone. 21. 3. 1996. стр. 36.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  13. ^ Christopher Andersen (2006). Barbra: The Way She Is . HarperCollins. стр. 15, 41. ISBN 978-0-06-056256-4.  Streisand later said that Fischer was "always alone and very peculiar … But I found him very sexy." Id. at 41.
  14. ^ David Boyer (11. 3. 2001). „NEIGHBORHOOD REPORT: FLATBUSH; Grads Hail Erasmus as It Enters a Fourth Century”. The New York Times. Приступљено 15. 8. 2009. 

Спољашње везе уреди