Nordijska folk muzika
Nordijska folk muzika se sastoji od brojnih muzičkih varijeteta nordijskih zemalja, a pogotovo od skandinavskih. Nordijske zemlje su Island, Norveška, Švedska, Danska i Finska.
Ove mnogobrojne regije nordijskih zemalja dele određene tradicije, od kojih su se mnoge značajno izmenile. Moguće je prema sličnosti u kulturi staviti u istu kategoriju Finsku, Estoniju, Letoniju i severozapad Rusije, a u drugoj kategoriji su Norveška, Švedska, Danska i atlantska ostrva Islanda i Farska Ostrva. Isto tako Inuiti na Grenlandu imaju sopstvenu muzičku tradiciju koja je pod uticajem skandinavske kulture[1]. Finska je veoma slična po pitanjima kulture sa Baltikom[2] i zemljama Skandinavije[3]. Laponci u Švedskoj, Norveškoj, Finskoj i Rusiji imaju svoju jedinstvenu kulturu, a ona takođe ima i sličnosti sa kulturama okolnih naroda.
уреди
Cimbal i violina su instrumenti koji se najviše koriste u Skandinaviji. U Norveškoj takođe koriste hardingfele s osam ili devet žica. Gameldans je vrsta muzike za ples koja se svira na usnoj harmonici, kao i na običnoj harmonici, ova vrsta muzike za ples je bila popularna kako u Švedskoj, tako i u Norveškoj krajem 19. i početkom 20. veka.[4]
Igranje u krugu dok se pevaju balade je istorijski imalo ulogu u kulturi naroda u čitavom severu Evrope. Samo u Farskim Ostrvima još uvek nije izgubljena ova tradicija, iako se i oživela u nekim drugim mestima. Iz Islanda potiču mnogi drevne muzičke tehnike koje se ne mogu pronaći na drugim mestima u nordijskom regionu, kao što je korišćenje orgulja i paralelnih kvinti.[5]
Inuiti na Grenlandu imaju svoje varijetete narodne muzike kao što je kalatut, tj. grenlandski polka ples.[6]
Finskom su dugo vladali Šveđani, zbog toga je finska kultura umnogome slična švedskoj. Postoji mnoštvo Šveđana koji žive u Finskoj, a i obrnuto. Ove zajednice su iznedrile stare folk i neofolk muzičare i muzičke grupe kao što su finska muzička grupa Gjalarhorn[7], čiji su članovi Šveđani, i švedske muzičke grupe Norlotar i JP Nistrems.
Baltički psalterion je zajednički naziv za različite vrste citri koje se koriste u Finskoj, u vidu instrumenta kantele, a u Estoniji se koristi kanel, kankles u Litvaniji i kokle u Letoniji, a na severozapadu Rusije se koristi ruska vrsta gusli. Vrstu lire, preciznije talharpu su ranije koristili Šveđani u Estoniji, ali ta tradicija je nestala donedavno, kada se opet oživela talharpa. U 19. veku su se u baltičkim zemljama krenuli koristiti mnogi strani instrumenti i muzičke tehnike, što je dovelo do mešavina poput citra-kokle, kao i zinge, letonske tehnike pevanja koja je nastala pod uticajem nemačke muzike.[8]
Laponska muzika уреди
Laponci su narod koji živi u Norveškoj, Švedskoj, Finskoj, kao i na severozapadu Rusije. Jedini tradicionalni instrumenti Laponaca su fadno, vrsta flaute, kao i goavdis, laponska vrsta bubnjeva, iako novi bendovi koriste razne instrumente.[9] Jojk je tradicionalna laponska vrsta pesme, nema rimu i definisanu strukturu. [10]
Balto-finska muzika уреди
Balto-finska muzika je vrsta muzike balto-finskih naroda, a ima sličnosti sa nordijskom narodnom muzikom nordijskih zemalja, kao i sa baltičkom narodnom muzikom baltičkih zemalja.
Finska narodna muzika je najsličnija muzici balto-finskih naroda Rusije i Estonije. Runolaulu ili runosong je vrsta narodne pesme karakteristična za ovo područje. Estonija, a i Finska, imaju narodne epove koji su zasnovani na međusobno povezanim vrstama runolaulua, a ti epovi su Kalevipoeg u Estoniji, kao i Kalevala[11] u Finskoj. Estonski runosong je iste forme kao i finski varijetet sa kojim je povezan: muzička rečenica je osmotaktna, a melodija retko premašuje prvih pet noti dijatonske lestvice, i svaka sledeća rečenica runosonga je višeg tona od prethodne[12].
Savremene primene уреди
U skorije vreme se nordijska folk muzika koristi kao muzika za filmove, serije i igrice. Popularne serije poput Igre prestola[13] i igrice poput God of War su iskoristile nordijsku folk muziku kako bi pružili mitološku atmosferu.[14]
Vidi još уреди
Izvori уреди
- ^ Krejci, p. 150
- ^ FINLAND AND ESTONIA: CULTURAL AND POLITICAL RELATIONS, 1917-1940, Toivo U. Raun, 1987
- ^ „Kahdenväliset suhteet Ruotsiin (Bilateral Relations to Sweden)”. finland.se/ (на језику: фински). Embassy of Finland, Stockholm. 16. 9. 2013. Приступљено 21. 2. 2015.
- ^ „Swedish Dance Terms”.
- ^ „Hornbostel’s description of twisongur as “fifths organum with crossing parts””.
- ^ „Kalattuut - Greenlandic polka”.
- ^ „Zvanična veb stranica Gjalarhorna”. Архивирано из оригинала 22. 11. 2016. г. Приступљено 08. 12. 2022.
- ^ Muktupāvels 2013, стр. 12
- ^ Sophus Tromholt (1885). Under the rays of the aurora borealis: in the land of the Lapps and Kvæns [tr. and] ed. by C. Siewers. стр. 181–. Приступљено 29. 5. 2011.
- ^ „Sami Music”.
- ^ „The best-known work based on runosongs is the Finnish national epic Kalevala”.
- ^ „Regional Variation in Folkloric Meter: The Case of Estonian Runosong”.
- ^ „Robert Plant Reveals Why He Rejected Game of Thrones Cameo, Comments on Inspiring 'So Many' Viking/Fantasy-Themed Bands”.
- ^ „'God of War': How Viking Folk Music Inspired "Audacious" New Game's Soundtrack”. Revolver (на језику: енглески). 2018-04-24. Приступљено 2022-09-09.
- Nettl, Bruno. Folk and Traditional Music of the Western Continents. 1965. Prentice-Hall. Eaglewood Cliffs, New Jersey.
- Broughton, Simon and Mark Ellingham with James McConnachie and Orla Duane (Ed.), World Music, Vol. 1: Africa, Europe and the Middle East. Rough Guides Ltd, Penguin Books. ISBN 1-85828-636-0, The Book of Music and Nature: An Anthology of Sounds, Words, Thoughts (Music Culture)
Bibliografija уреди
- Muktupāvels, Valdis (2013). The Baltic Psaltery and Playing Traditions in Latvia (2nd изд.). Riga: Lauska. ISBN 978-9934-8276-2-4.
Spoljašnje veze уреди
Zvanična veb stranica Gjalarhorna (arhivirana na Vejbek mašinu)
Dalje čitanje уреди
- Smith, Frederick Key (2002). Nordic Art Music: From the Middle Ages to the Third Millennium. Praeger Publishers. ISBN 0275973999.
- Yoell, John H. (1974). The Nordic Sound: Explorations into the Music of Denmark, Norway, Sweden
. Crescendo Pub. Co. ISBN 0-87597-090-7.
