Fizičke konstante

Fizička konstanta je fizička veličina za koju se smatra da je po prirodi univerzalna i nepromenjiva s vremenom.

U nauci se javljaju brojne fizičke konstante, a među najpoznatije spadaju i brzina svetlosti u vakuumu c, gravitaciona konstanta G, Plankova konstanta h, i elementarno naelektrisanje e. Fizičke konstante se dimenziono mogu jako razlikovati: brzina svetlosti predstavlja najveću moguću brzinu u Univerzumu i izražena je dimenziono kao dužina podaljena s vremenom; s druge strane konsanta fine strukture α, koja karakteriše jačinu elektromagnetnih interakcija, je bezdimenziona.

Tabela univerzalnih konstanti

Naziv п р у	Simbol	Vrednost^[1]^[2]	Relativna Standardna Neodređenost
Brzina svetlosti u vakuumu	$c\,$	299 792 458 m·s⁻¹	određena
Njutnova Gravitaciona Konstanta	$G\,$	6989667384000000000♠6,67384(80)×10⁻¹¹ m³·kg⁻¹·s⁻²	1.2 × 10⁻⁴
Plankova konstanta	$h\,$	6.626 069 57(29) × 10⁻³⁴ J·s	4.4 × 10⁻⁸
Redukovana Plankova konstanta	$\hbar =h/(2\pi )$	1.054 571 726(47) × 10⁻³⁴ J·s	4.4 × 10⁻⁸

Tabela elektromagnetnih konstanti

Naziv п р у	Simbol	Vrednost^[3]^[2] (SI units)	Relativna Standardna Neodređenost
Permeabilnost vakuuma	$\mu _{0}\,$	4π × 10⁻⁷ N·A⁻² = 1.256 637 061... × 10⁻⁶ N·A⁻²	određena
Permitivnost vakuuma	$\varepsilon _{0}=1/\mu _{0}c^{2}\,$	8.854 187 817... × 10⁻¹² F·m⁻¹	određena
Karakteristična impedanca vakuuma	$Z_{0}=\mu _{0}c\,$	376.730 313 461... Ω	određena
Kulonova konstanta	$k_{\mathrm {e} }=1/4\pi \varepsilon _{0}\,$	8.987 551 787... × 10⁹ N·m²·C⁻²	određena
elementarno naelektrisanje	$e\,$	1.602 176 565(35) × 10⁻¹⁹ C	2.2 × 10⁻⁸
Borov magneton	$\mu _{\mathrm {B} }=e\hbar /2m_{e}$	9.274 009 68(20) × 10⁻²⁴ J·T⁻¹	2.2 × 10⁻⁸
Kvantna provodljivost	$G_{0}=2e^{2}/h\,$	7.748 091 7346(25) × 10⁻⁵ S	3.2 × 10⁻¹⁰
Obrnuta kvantna provodljivost	$G_{0}^{-1}=h/2e^{2}\,$	12 906.403 7217(42) Ω	3.2 × 10⁻¹⁰
Džozefsonova konstanta	$K_{\mathrm {J} }=2e/h\,$	4.835 978 70(11) × 10¹⁴ Hz·V⁻¹	2.2 × 10⁻⁸
Kvant magnetnog fluksa	$\phi _{0}=h/2e\,$	2.067 833 758(46) × 10⁻¹⁵ Wb	2.2 × 10⁻⁸
Nuklearni magneton	$\mu _{\mathrm {N} }=e\hbar /2m_{p}$	5.050 783 53(11) × 10⁻²⁷ J·T⁻¹	2.2 × 10⁻⁸
von Klicingova konstanta	$R_{\mathrm {K} }=h/e^{2}\,$	25 812.807 4434(84) Ω	3.2 × 10⁻¹⁰

Tabela atomskih i nuklearnih konstanti

Naziv п р у	Simbol	Vrednost^[4]^[2] (SI units)	Relativna Standardna Neodređenost
Borov radijus	$a_{0}=\alpha /4\pi R_{\infty }\,$	5.291 772 1092(17) × 10⁻¹¹ m	3.2 × 10⁻⁹
Klasični radijus elektrona	$r_{\mathrm {e} }=e^{2}/4\pi \varepsilon _{0}m_{e}c^{2}\,$	2.817 940 3267(27) × 10⁻¹⁵ m	9.7 × 10⁻¹⁰
Masa elektrona	$m_{\mathrm {e} }\,$	9.109 382 91(40) × 10⁻³¹ kg	4.4 × 10⁻⁸
Fermi Koplingova konstanta	$G_{\mathrm {F} }/(\hbar c)^{3}$	1.166 364(5) × 10⁻⁵ GeV⁻²	4.3 × 10⁻⁶
Konstanta fine strukture	$\alpha =\mu _{0}e^{2}c/2h=e^{2}/4\pi \varepsilon _{0}\hbar c\,$	7.297 352 5698(24) × 10⁻³	3.2 × 10⁻¹⁰
Hartrijeva energija	$E_{\mathrm {h} }=2R_{\infty }hc\,$	4.359 744 34(19) × 10⁻¹⁸ J	4.4 × 10⁻⁸
Masa protona	$m_{\mathrm {p} }\,$	1.672 621 777(74) × 10⁻²⁷ kg	4.4 × 10⁻⁸
kvantum cirkulacije	$h/2m_{\mathrm {e} }\,$	3.636 947 5520(24) × 10⁻⁴ m² s⁻¹	6.5 × 10⁻¹⁰
Ridbergova konstanta	$R_{\infty }=\alpha ^{2}m_{\mathrm {e} }c/2h\,$	10 973 731.568 539(55) m⁻¹	5.0 × 10⁻¹²
Thomsonov udarni presek	$(8\pi /3)r_{\mathrm {e} }^{2}$	6.652 458 734(13) × 10⁻²⁹ m²	1.9 × 10⁻⁹
weak mixing angle	$\sin ^{2}\theta _{\mathrm {W} }=1-(m_{\mathrm {W} }/m_{\mathrm {Z} })^{2}\,$	0.2223(21)	9.5 × 10⁻³
Efimov faktor		22.7

Reference

^ Ove vrednosti su date u tzv skraćenom obliku; broj u zagradama predstavlja standardnu neodređenost, koja predstavlja vrednost, pomnoženu sa relativnom standardnom neodređenošću.
^ ^а ^б ^в P.J. Mohr, B.N. Taylor, and D.B. Newell (2011), "The 2010 CODATA Recommended Values of the Fundamental Physical Constants" (Web Version 6.0). This database was developed by J. Baker, M. Douma, and S. Kotochigova. Available: http://physics.nist.gov/constants [Thursday, 02-Jun-2011 21:00:12 EDT]. National Institute of Standards and Technology, Gaithersburg, MD 20899.
^ The values are given in the so-called concise form; the number in brackets is the standard uncertainty, which is the value multiplied by the relative standard uncertainty.
^ Ove vrednosti su date u tzv skraćenom obliku; broj u zagradama predstavlja standardnu neodređenost, koja predstavlja vrednost, pomnoženu sa relativnom standardnom neodređenošću.

[concise-1] Ove vrednosti su date u tzv skraćenom obliku; broj u zagradama predstavlja standardnu neodređenost, koja predstavlja vrednost, pomnoženu sa relativnom standardnom neodređenošću.

[2010_CODATA-2] а ^б ^в P.J. Mohr, B.N. Taylor, and D.B. Newell (2011), "The 2010 CODATA Recommended Values of the Fundamental Physical Constants" (Web Version 6.0). This database was developed by J. Baker, M. Douma, and S. Kotochigova. Available: http://physics.nist.gov/constants [Thursday, 02-Jun-2011 21:00:12 EDT]. National Institute of Standards and Technology, Gaithersburg, MD 20899.

[3] The values are given in the so-called concise form; the number in brackets is the standard uncertainty, which is the value multiplied by the relative standard uncertainty.

[concise1-4] Ove vrednosti su date u tzv skraćenom obliku; broj u zagradama predstavlja standardnu neodređenost, koja predstavlja vrednost, pomnoženu sa relativnom standardnom neodređenošću.

[1]

[2]

[3]

[4]