Википедија

Srđan Dizdarević

novinar i diplomata (1952—2016)

Srđan Dizdarević (Sarajevo, 29. septembar 1952 — Sarajevo, 16. februar 2016)[1] bio je bosanskohercegovački novinar i diplomata te dugogodišnji predsednik Helsinškog komiteta za ljudska prava BiH (funkcija koju je obavljao devet godina; 2014. godine je podneo ostavku).

Srđan Dizdarević
Datum rođenja(1952-09-29)29. septembar 1952.
Mesto rođenjaSarajevo
 FNRJ
Datum smrti16. februar 2016.(2016-02-16) (63 god.)
Mesto smrtiSarajevo
 BiH

Biografija уреди

Tokom radnog veka bio je član Izvršnog komiteta Međunarodne helsinške federacije, član Alternativnog Veća ministara na funkciji ministra spoljnih poslova, direktor i glavni urednik Dečje i omladinske štampe 1978. godine, pomoćnik glavnog i odgovornog urednika Oslobođenja od 1987. do 1991. godine, te prvi sekretar ambasade bivše Jugoslavije u Parizu. Po izbijanju Rata u Bosni i Hercegovini, vratio se u Sarajevo.[1] Diplomirao je 1976. godine na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Studirao je i političke nauke u Parizu, a desetak godina profesionalno se bavio novinarstvom. Potiče iz čuvene diplomatske porodice trojice braće Dizdarevića: njegov otac zove se Nijaz i nekadašnji je ambasador u Bagdadu, Alžiru i Parizu; stric mu se zove Faik i dugogodišnji je ambasador u Teheranu, Alžiru i Madridu; drugi stric je Raif Dizdarević i bivši je ministar spoljnih poslova i predsednik Predsedništva nekadašnje Jugoslavije.

Za prvog predsednika Helsinškog komiteta za ljudska prava u BiH izabran je 1995. godine, a iste godine biva izabran i za člana Asocijacije nezavisnih intelektualaca „Krug 99”. Odlukom Visokog predstavnika za BiH, 1998. godine imenovan je u Radnu grupu za izradu Stalnog izbornog zakona.[2]

Diplomatska karijera уреди

Posle smrti Tita, pošto mu prezime postaje biti odgovornost, Dizdarević teži odlasku u inostranstvo.[3] Kao savršen frankofon, od 1987. do 1991. godine radi u Stranoj službi Jugoslavije kao prvi sekretar Ambasade Jugoslavije u Parizu,[4] sve do dana kada izjavljuje da je „postalo nemoguće raditi za ambasadu Velike Srbije”.[3]

U Sarajevu tokom opsade уреди

U Sarajevo se vraća 2. aprila 1992. godine, četiri dana pre početka rata. Boravio je u gradu tokom trogodišnje opsade,[3] odbijajući sve ponude da ga napusti (sledi izjava za Libération): „... postojali su momenti u kojima sam mislio da je Sarajevo imalo samo jednopostotnu šansu da preživi. Ali ta je jedina šansa bila dovoljna.”[5]

Aktivista za ljudska prava уреди

Posle Bosanskog rata, 1995. godine Srđan Dizdarević se uključuje u inicijative građanskog društva. Zapamćen je kao „prominentan branilac ljudskih prava i sloboda u BiH, oštar kritičar kriminala i korupcije te odlučan zagovornik mira i koegzistencije”.[6]

Za srpski dnevni časopis Naša borba je 1997. godine izjavio:[5]

2005. godine je napisao:[5]

Posle angažovanja za građansku i nenacionalističku Bosnu i Hercegovinu, zajedno sa režiserom Danisom Tanovićem je 2008. godine učestvovao u pokretanju Naše stranke, koja je nesumnjivo ostala na marginama na izborima koji su predstojali.[5]

Smrt уреди

Srđan Dizdarević je preminuo u Sarajevu, 16. februara 2016. godine u 63. godini života.[6] Uzrok smrti nije objavljen, ali navodi se da je nastupila nakon teške bolesti.[1]

Reference уреди

  1. ^ а б в „U Sarajevu umro Srđan Dizdarević”. slobodnaevropa.org. Приступљено 16. 2. 2016. 
  2. ^ „Preminuo Srđan Dizdarević”. oslobodjenje.ba. Приступљено 16. 2. 2016. 
  3. ^ а б в „Libération”. Pristupljeno 19. 2. 2016.
  4. ^ angelfire.com
  5. ^ а б в г „Bosnie-Herzegovine: In Memoriam Srđan Dizdarević” (16. 2. 2016). Courrier des Balkans. Pristupljeno 19. 2. 2016.
  6. ^ а б Preminuo borac za ljudska prava Srđan Dizdarević (16. 2. 2016). Al Jazeera Balkans. Pristupljeno 19. 2. 2016.

Spoljašnje veze уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Srđan_Dizdarević&oldid=27449937”