Отворите главни мени

Srđan Dizdarević (Sarajevo, 29. septembar 1952Sarajevo, 16. februar 2016)[1] bio je bosanskohercegovački novinar i diplomata te dugogodišnji predsednik Helsinškog komiteta za ljudska prava BiH (funkcija koju je obavljao devet godina; 2014. godine je podneo ostavku).

Srđan Dizdarević
Datum rođenja(1952-09-29)29. septembar 1952.
Mesto rođenjaSarajevo
 Социјалистичка Федеративна Република Југославија FNRJ
Datum smrti16. februar 2016.(2016-02-16) (63 god.)
Mesto smrtiSarajevo
 Босна и Херцеговина BiH

Садржај

BiografijaУреди

Tokom radnog veka bio je član Izvršnog komiteta Međunarodne helsinške federacije, član Alternativnog Veća ministara na funkciji ministra spoljnih poslova, direktor i glavni urednik Dečje i omladinske štampe 1978. godine, pomoćnik glavnog i odgovornog urednika Oslobođenja od 1987. do 1991. godine, te prvi sekretar ambasade bivše Jugoslavije u Parizu. Po izbijanju Rata u Bosni i Hercegovini, vratio se u Sarajevo.[1] Diplomirao je 1976. godine na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Studirao je i političke nauke u Parizu, a desetak godina profesionalno se bavio novinarstvom. Potiče iz čuvene diplomatske porodice trojice braće Dizdarevića: njegov otac zove se Nijaz i nekadašnji je ambasador u Bagdadu, Alžiru i Parizu; stric mu se zove Faik i dugogodišnji je ambasador u Teheranu, Alžiru i Madridu; drugi stric je Raif Dizdarević i bivši je ministar spoljnih poslova i predsednik Predsedništva nekadašnje Jugoslavije.

Za prvog predsednika Helsinškog komiteta za ljudska prava u BiH izabran je 1995. godine, a iste godine biva izabran i za člana Asocijacije nezavisnih intelektualaca „Krug 99”. Odlukom Visokog predstavnika za BiH, 1998. godine imenovan je u Radnu grupu za izradu Stalnog izbornog zakona.[2]

Diplomatska karijeraУреди

Posle smrti Tita, pošto mu prezime postaje biti odgovornost, Dizdarević teži odlasku u inostranstvo.[3] Kao savršen frankofon, od 1987. do 1991. godine radi u Stranoj službi Jugoslavije kao prvi sekretar Ambasade Jugoslavije u Parizu,[4] sve do dana kada izjavljuje da je „postalo nemoguće raditi za ambasadu Velike Srbije”.[3]

U Sarajevu tokom opsadeУреди

U Sarajevo se vraća 2. aprila 1992. godine, četiri dana pre početka rata. Boravio je u gradu tokom trogodišnje opsade,[3] odbijajući sve ponude da ga napusti (sledi izjava za Libération): „... postojali su momenti u kojima sam mislio da je Sarajevo imalo samo jednopostotnu šansu da preživi. Ali ta je jedina šansa bila dovoljna.”[5]

Aktivista za ljudska pravaУреди

Posle Bosanskog rata, 1995. godine Srđan Dizdarević se uključuje u inicijative građanskog društva. Zapamćen je kao „prominentan branilac ljudskih prava i sloboda u BiH, oštar kritičar kriminala i korupcije te odlučan zagovornik mira i koegzistencije”.[6]

Za srpski dnevni časopis Naša borba je 1997. godine izjavio:[5]

2005. godine je napisao:[5]

Posle angažovanja za građansku i nenacionalističku Bosnu i Hercegovinu, zajedno sa režiserom Danisom Tanovićem je 2008. godine učestvovao u pokretanju Naše stranke, koja je nesumnjivo ostala na marginama na izborima koji su predstojali.[5]

SmrtУреди

Srđan Dizdarević je preminuo u Sarajevu, 16. februara 2016. godine u 64. godini života.[6] Uzrok smrti nije objavljen, ali navodi se da je nastupila nakon teške bolesti.[1]

ReferenceУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 „U Sarajevu umro Srđan Dizdarević”. slobodnaevropa.org. Приступљено 16. 2. 2016. 
  2. ^ „Preminuo Srđan Dizdarević”. oslobodjenje.ba. Приступљено 16. 2. 2016. 
  3. 3,0 3,1 3,2 „Libération”. Pristupljeno 19. 2. 2016.
  4. ^ angelfire.com
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 „Bosnie-Herzegovine: In Memoriam Srđan Dizdarević” (16. 2. 2016). Courrier des Balkans. Pristupljeno 19. 2. 2016.
  6. 6,0 6,1 Preminuo borac za ljudska prava Srđan Dizdarević (16. 2. 2016). Al Jazeera Balkans. Pristupljeno 19. 2. 2016.

Spoljašnje vezeУреди