Уљашица

(преусмерено са Steatornithiformes)

Уљашица, понекад звана и уљана птица, уљоптица или гуачаро (лат. Steatornis caripensis), једини је припадник породице Steatornithidae и подреда Steatornithes. У сродству је са великом групом легњева, али је толико посебна по анатомији, екологији и понашању да је сврстана у засебну породицу. Недавна истраживања предлажу да се сврста чак у засебан ред (који још нема назива).[2]

Уљашица
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
(нерангирано):
Ред:
Породица:
Steatornithidae

Bonaparte, 1842
Род:
Steatornis

Humboldt, 1814
Врста:
S. caripensis
Биномно име
Steatornis caripensis
Humboldt, 1817

Опис

уреди

Уљашица је птица дужине око 50 центиметара, крила дужине око 91 центиметар, широког репа, малених ногу и снажног кљуна који изгледа као јастребов. Перје је смеђе боје са белим пегама које су највећe на покровном и секундарном летном перју. Мужјак је незнатно тамнији од женке.

Ова ноћна врста је јединствена јер је једина ноћна птица која се храни воћем и јер је то воћe уљаних палми. Просечна маса јој је 380 до 430 грама, али птићи могу бити и упола тежи. Гнезди се на "полицама" у пећинама у великим колонијама са више од 50 парова и гради гнездо од исповраћаног семења воћа којег једе, па оно сваке године расте и добија облик корнета. Мештани на Тринидаду их због буке коју дижу у пећини називају „diablotin” („малени враг”).[3] Други начин оглашавања је крцкање које служи за ехолокацију. Ипак, она није тако добро развијена као што је слепих мишева.

Александар фон Хумболт је први проучавао ове птице и дао им научни назив. Caripensis значи „са Карипеа”, а Steatornis „дебела птица”, што се односи на дебљину птића.

Размножавање

уреди

Полаже 2 до 4 јаја у интервалима од три или више дана, али је једном забележен и интервал од девет дана. Птићe оба родитеља хране уљаним плодовима палми. До седамдесетог дана птићи достижу највећу масу. Преосталих 30 дана губе на маси док не постану исте масе као и одрасли.

Распрострањеност

уреди

Настањује шумске пределе са шпиљама у Јужној Америци од Гвајане и Венецуеле, дуж Анда до Боливије и Тринидада. Понекад се појављује у Панами, Аруби и на Коста Рици.[4] Није угрожена врста.

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ BirdLife International (2012). Steatornis caripensis. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. ^ Van Remsen, J. (2016). „Elevate Steatornithidae and Nyctibiidae to rank of Order”. South American Classification Committee. Приступљено 26. 2. 2017. 
  3. ^ „Oilbird: Steatornithidae – Physical Characteristics”. 
  4. ^ (језик: шпански) Carreño, R., J. Nolla & J. Astort (December 2002). Cavidades del Wei-Assipu-tepui, Macizo del Roraima, Brasil. Boletín de la Sociedad Venezolana de Espeleología 36: 36–45.

Спољашње везе

уреди