Википедија

Чарлс Алџернон Парсонс

Чарлс Алџернон Парсонс (енгл. Sir Charles Algernon Parsons, Лондон, 13. 6. 1854. – Кингстон Харбоур, 11. 2. 1931),[1] британски инжењер, најпознатији по изуму парне турбине.[2] Радио је такође на конструисању трубина, динаму и електранама, те оптичкој опреми за рефлекторе и телескопе. Имао је велики утицај на електротехнику и бродоградњу.

Чарлс Алџернон Парсонс
Сир Цхарлес Алгернон Парсонс
Чарлс Алџернон Парсонс
Име по рођењуЦхарлес Алгернон Парсонс
Друга именаСир Цхарлес Алгернон Парсонс
Датум рођења(1854-06-13)13. јун 1854.
Место рођењаЛондон, Енглеска
 Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске
Датум смрти11. фебруар 1931.(1931-02-11) (76 год.)
Место смртиЛука Кингстон
 Јамајка
ДржављанствоИрско и Британско
ЗанимањеИнжењерство
ДеловањеПарна турбина

Животопис уреди

Парсонс је рођен у Лондону у англоирској породици са тринаесторо деце као најмлађи син Вилијама Парсонса,[3][4][5] али је само 4 сина преживело детињство. Родивши се у племићкој породици, имао је привилегију приватног образовања у Ирској, што га је подстакло да се бави науком. (Породично седиште је замак Бер, округ Офали, Ирска, а град Бер се звао Парсонстаун, по породици, од 1620. до 1901.)[6]

Са своја три брата, Парсонс се школовао код куће у Ирској код приватних учитеља[1] (укључујући Џона Персера), који су сви били добро упућени у науке и такође су били практични помоћници грофа у његовом астрономском раду. (Један од њих је касније постао, као сер Роберт Бол, краљевски астроном за Ирску.) Чарлс је похађао је Тринити колеџ у Даблину те касније Сент Џонов колеџ у Кембриџу, где је студирао математику те дипломирао 1877.[7] Исте године се запошљава у инжењерском предузећу V.Г. Армстронга као научник. Касније се преселио у Китсонс у Лидсу, где је радио на торпедима на ракетни погон.[8] Као водећи инжењер за електричну опрему у Clarke, Chapman and Co, 1884. развио је сложену парну турбину која је револуционизирала поморство и поморско ратовање. Године 1889, започиње рад у властитом предузећу C.A. Parsons and Company, након што је радио у неколико компанија, те стекао вредно искуство, у којој се бави производњом парних турбина, електричних генератора и осталих електричних уређаја. Данас је његово предузеће део немачког конгломерата Сименс.

 
Турбинија 1897. године

Као велики љубитељ бродова и поморства, уз рад на турбинама, гради Турбинију, први брод покретан парном турбином, који се могао кретати брзином од 34 чвора, за разлику од осталих бродова Британске ратне морнарице који су имали брзину од 27 чворова. По узору на Турбинију, ратни бродови су брзо усвојили погон на парну турбину.

Парсонс је умро 11. фебруара 1931. док је крстарио за супругом.

Парна турбина уреди

 
Турбогенератор у електрани у Елберфилду
 
Турбинија на смотри 1897.

Године 1884, Парсонс је прешао у Цларке, Цхапман анд Цо, произвођача бродских мотора који је имао постројења у близини Њукасла, где је постао шеф њиховог развоја електричне опреме. Тамо је 1884. развио турбински мотор и одмах употребио нови мотор за погон електричног генератора, који је такође дизајнирао. Парсонсова парна турбина је омогућила јефтину и обилну електричну енергију и имала је преломни значај је поморски транспорт и поморско ратовање.[9]

Парна турбина коју је Парсонс констуисао темељила се на наколико ступњева у низу. Експанзија сваког ступња била је ограничена тако да се извуче максимална кинетичка енергија из лопатица, а да оне притом не пређу допуштену брзину ротације.[10] Турбина је 1891. добила кондензатор те се почиње користити у електранама. Прва таква електрана која је користила парну турбину била је Форт Банкс у Енглеској. Кроз следећих неколико година, турбина се даље развијала те је 1899. године израђена једна називне снаге 1 MW која се користила у електрани у Елберфилду, Немачка.

Препознавши велики потенцијал своје парне машине, Парсонс је свој изум одлучио да искористи у поморству. Прво је своје науме и експерименте вршио на малом моделу те је добијене резултате искористио за градњу Турбиније. Турбинија је први пут пуштена у погон 2. августа 1894. године. Поводом 60. годишњице владавине краљице Викторије 26. јуна 1897. године одржана је поморска смотра ратне морнарице. Парсонс се непозван појавио са Турбинијом која је била најбржи разарач морнарице. Морнарица у следеће две године гради два нова разарача, Вајпер и Кобра, који су покретани Парсонсовим турбинама. Турбинија је 1907. године изашла из употребе те је данас изложена у музеју у Њукаслу.

Оснивање предузећа Парсонс и компанија уреди

Године 1889, основао је C. А. Парсонс анд Цомпанy у Њукаслу за производњу турбо генератора према његовом дизајну.[11] Исте године је основао компанију Њукасл и дистрикт електрично осветљење (ДисЦО). Године 1890, ДисЦо је отворио електрану Форт Банкс, прву електрану на свету која је производила електричну енергију помоћу турбо генератора.[12] Године 1894, повратио је одређена патентна права од предузећа Кларк Чапман. Иако је његова прва турбина била ефикасна само 1,6% и произвела само 7,5 киловата, брза постепена побољшања за неколико година довела су до његове прве мегаватне турбине, изграђене 1899. за производно постројење у Елберфелду у Немачком царству.[10]

Примене поморских парних турбина уреди

Такође заинтересован за поморске апликације, Парсонс је основао компанију Парсонс за бродске парне турбине у Њукаслу. Познато је да се у јуну 1897. његова јахта на турбински погон, Турбиниа, ненајављено појавила у Прегледу морнарице за дијамантски јубилеј краљице Викторије у Спитхеду, дана 26. јуна 1897. године, пред принцом од Велса, страним великодостојницима и лордовима адмиралитета. Крећући се великом брзином на Ревији флоте краљице Викторије поводом дијамантског јубилеја у Портсмуту, како би се демонстрирао велики потенцијал нове технологије. Турбинија се кретала брзином од 34 кн (63 км/х; 39 мпх); најбржи бродови Краљевске морнарице који су користили друге технологије достизали су 27 кн (50 км/х; 31 мпх). Део побољшања брзине је долазио од витког трупа Турбиније.[13]

У року од две године поринути су разарачи ХМС Вајпер и Цобра са Парсонсовим турбинама, а убрзо је уследио први путнички брод на турбински погон, пароброд Клајд ТС Кинг Едвард 1901. године; први турбински трансатлантски бродови РМС Викторијан анд Виргинијан 1905; и први бојни брод на турбински погон, ХМС Дреднот 1906. године, сви су покретани Парсонсовим турбинским моторима.[11] (Према подацима из 2012 Турбинија је смештена у наменски изграђеној галерији у Музеју открића, Њукасл.[14])

Почасти и награде уреди

Парсонс је изабран за члана Краљевског друштва у јуну 1898. године, добио је Рамфордову медаљу 1902. и Коплијеву медаљу 1928. године, а одржао је своје Бакерско предавање 1918. године.[15] Он је био председник Британског удружења од 1916. до 1919. године.[16] Чарлс је био позвани говорник ИЦМ-а 1924. у Торонту.[17] Он је проглашен витезом 1911. године, и постао је члан Реда заслуга 1927. године.[18] Године 1929, Институт за гвожђе и челик доделио му је Бесемерову златну медаљу.[19]

Породица и наслеђе уреди

Док је радио у Лидсу, Парсонс је упознао будућу жену Катарину Бетел с којом се оженио 1883. Они су имали двоје деце, кћер Рејчел (1885) и сина Џорџа (1886). Током свог живота Чарлс је освојио бројне награде и медаље од којих су неке Коплијева медаља, Румфордова медаља и Фарадајева медаља. Парсонс је умро 1931. док је био на крстарењу са супругом.

Због његових многбројних успеха и заслуга, 2017. године је у оптицај пуштено 6000 сребрних кованица од 15 евра.[20]

Изабрани радови уреди

Reference уреди

  1. ^ а б The Earl of Rosse (jesen 1968). „William Parsons, third Earl of Rosse” (PDF). Hermathena (107): 5—13. JSTOR 23040086. Приступљено 6. 9. 2018. 
  2. ^ „Sir Charles Algernon Parsons”. Encyclopedia Britannica. n.d. Приступљено 6. 9. 2018. 
  3. ^ „Charles Parsons the Person”. University of Limerick. Архивирано из оригинала 11. 09. 2016. г. Приступљено 03. 04. 2019. „... was an Anglo-Irish engineer, ...” 
  4. ^ Weightman, Gavin (2011). Children of Light. Atlantic Books. стр. 112. ISBN 978-0-85789-300-0. „Charles Algernon Parsons was from the Anglo-Irish aristocracy” 
  5. ^ Invernizzi, Costante Mario (2013). Closed Power Cycles: Thermodynamic Fundamentals and Applications. Springer. стр. 1. ISBN 978-1-4471-5140-1. 
  6. ^ „Search: Parsonstown”. www.offalyarchives.com. 
  7. ^ „Parsons, the Hon. Charles Algernon (PRSS873CA)”. Кембриџ база података алумниста. Универзитет у Кембриџу. 
  8. ^ „The Turbine Revolution”. Key Military. 31. 12. 2020. Приступљено 13. 6. 2022. 
  9. ^ „Charles Parsons (1854–1931)”. Profiles of Scientists from Irish Universities. Архивирано из оригинала 10. 1. 2008. г. Приступљено 6. 2. 2005. 
  10. ^ а б Smil, Vaclav (2005). Creating the Twentieth Century: Technical Innovations of 1867–1914 and Their Lasting Impact . Oxford University Press. стр. 62. ISBN 0-19-516874-7. „Transformer coltman 1988.” 
  11. ^ а б „Chronology of Charles Parsons”. Birr Castle Scientific and Heritage Foundation. Архивирано из оригинала 25. 12. 2008. г. Приступљено 3. 1. 2009. 
  12. ^ Parsons, Robert Hodson (1939). „Ch. X”. The Early Days of the Power Station Industry. Cambridge: University Press. стр. 171. 
  13. ^ Robertson, Paul (n.d). „Charles Algernon Parsons”. Cambridge University : 125 Years of Engineering Excellence. Приступљено 6. 9. 2018. 
  14. ^ „Collections at Discovery Museum”. Архивирано из оригинала 28. 7. 2012. г. Приступљено 19. 6. 2013. 
  15. ^ „Lists of Royal Society Fellows 1660–2007”. London: The Royal Society. Архивирано из оригинала 24. 3. 2010. г. Приступљено 15. 7. 2010. 
  16. ^ Parsons, Charles A. (1919). „President's Address”. Report of the British Association for the Advancement of Science. London: John Murray. 
  17. ^ Parsons, C. A. „The steam turbine” (PDF). In: Proceedings of the International Congress of Mathematicians in Toronto, August 11–16. 1924. 2. стр. 465—472. Архивирано из оригинала (PDF) 1. 12. 2017. г. Приступљено 2. 10. 2019. 
  18. ^ „Charles Algernon Parsons (1854–1931)”. Архивирано из оригинала 14. 2. 2012. г. Приступљено 6. 9. 2018. 
  19. ^ „Awards archive”. IOM3. Приступљено 9. 9. 2020. 
  20. ^ Launch of new €15 silver proof coin to commemorate life and work of Sir Charles Algernon Parsons

Literatura уреди

Spoljašnje veze уреди

 
Čarls Aldžernon Parsons на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Čarls_Aldžernon_Parsons&oldid=27675338”