Ђорђе Милекић

Ђорђе Милекић (Београд, 29. јул 1956) српски је креативни директор, дизајнер, уметнички фотограф и брендинг стратег.

Ђорђе Милекић
Лични подаци
Датум рођења	(1956-07-29)29. јул 1956.
Место рођења	Београд, ФНР Југославија
Уметнички рад
Поље	фотографија, дизајн, уметност, брендинг, маркетинг у култури

Крајем 80-тих година 20. века употребљавајући псеудоним Stanislav Sharp, био је уметнички фотограф познат по портретима уметника, спортиста и јавних личности, које је снимао за еx Yу магазине, посебно за култни магазин СТАРТ. Поред тога, као креативни директор Уметничке група ФИА (1989—2008) из Београда, реализовао је бројне пројекте из културе, као и ангажоване пројекте.

Ђорђе Милекић живи и ради у САД од 2005. године и престаје да употребљава псеудоним Stanislav Sharp. Постао је 2013. године брендинг менаџер у градској влади Мајами Бич-а, задужен за брендинг, визуелне комуникације као и за пројекте и догађаје од велике важности за град. Међу пројектима се издвајају: Конференција градоначелника САД у Мајами Бич-у 2017. године, као и брендинг и промоција градског зајма од 500 милиона долара 2018. године.

Студентски часописи

Ђорђе Милекић уписао је Правни факултет 1975. године, на трећој години студија активира се у листу студената Правног факултета „Правник”. Убрзо постаје графички уредник и модернизује изглед и формат часописа. После успеха нове концепције постаје и главни уредник. Од 1979. године Ђорђе је радио као графички уредник и арт директор часописа „Студент”, листа студената београдског универзитета. Паралелно са растом популарности „Студента” крајем 80-тих, широм читаве СФРЈ омладинска гласила су у овом периоду „доживела процват“. Поред Студента, међу најпопуларнијим листовима овог типа били су и београдски „Видици”, словеначка „Младина” и хрватски „Полет”. Уставне промене, смрт Јосипа Броза и „Нови талас” у музици створили су већи тематски простор за рад ових листова.

Станислав Схарп

Уметнички пројекат

Широј јавности је било непознато да Stanislav Sharp није била реална, већ измишљена личност чији је аутор и протагониста био Ђорђе Милекић. Више од псеудонима, Sharp је био уметнички пројекат и експеримент.

Фотографије Stanislava Sharpa су биле означене са печатом „груба копија” (роугх прооф). У свету овакав печат се користи да се означи да рад није довршен, да није спреман за објављивање. Sharp је обрнуо тај концепт и обележавајући јавно своје фотографије као грубе копије изражавао свој став према животу и раду у социјалистичкој Југославији која се распадала. Сматрајући да је идеја и визија важнија од технологије, Sharp је користио за фотографисање источнонемачки апарат Пентакон 6 и ОРWО филмове којима је истекао рок. Апарат је био далеко од квалитета Хаселблада и осталих скупих фотоапарата.

Сарадња са магазинима Старт и Свијет

Током 1987. и 1988. године Sharp успоставља плодну сарадњу са загребачким магазинима „Старт” и „Свијет” за које снима портрете познатих личности из културе и спорта као што су Марина Перазић, Која, Аница Добра, Маја Сабљић, Мира Фурлан, Дубравка Зубовић, Драгана Мркић, Јосипа Лисац, Слађана Милошевић... Осмишљава и реализује серију „СпортАрт”, снимајући врхунске спортисте у студију са наменски прављеним сценографијама (Владе Дивац, Митар Мркела, Драган Стојковић Пикси).

Stanislav Sharp је био један од првих уметничких фотографа у бившој Југославији који је снимао фотографије за магазине са тимом састављеним од шминкера, костимографа, сценографа и других асистената по потреби.

Изложбе у галеријама Себастиан Арт и Шкуц

Галерија Себастиан Арт у Кнез Михајловој у Београду је имала изузетан програм, са највећим именима светске и тадашње домаће сцене као што су Мића Поповић, Душан Џамоња, Стојан Ћелић, Милан Коњовић, Владимир Величковић и многи други. Последња изложба у галерији Себастиан Арт била је изложба фобјеката Stanislava Sharpa „Дисање или нема револуција”, јануара 1992. године. После само две недеље трајања, изложба је насилно затворена, а зграда у којој је била галерија срушена. Годину дана касније, јануара 1993. године, на рушевинама галерије одржана је промоција првог Публикум календара нове уметности „Немогуће” са Схарповим радовима. На месту некадашње галерије Себастиан 1997. године подигнута је пословна зграда „Прогрес”.

I поред економских и културних санкција уведених против тадашње Југославије 90-тих година, Нада Рајичић у оквиру групе ФИА организује пребацивање изложбе фобјеката преко Мађарске до Словеније. Схарпова изложба у љубљанској галерији Шкуц, 1993. године, једна је од првих изложби југословенског аутора која је пробила културну блокаду.

• Циклус Портрети
• 
• 
• 
• 

• Циклус СпортАрт
• 
• 
• 
• 

• Циклус Муг Схотс
• 
• 
• 
• 

Уметничка група ФИА

Групу ФИА су основали 1989. године Ђорђе Милекић (ака Станислав Схарп) и Нада Рајичић (Раy). Мисија групе ФИА је била унапређење положаја фотографије, штампе и дизајна у Србији упркос ратном окружењу и немаштини. У својим пројектима су комбиновали различите медије -фотографију, дизајн, штампу и мултидисциплинарне догађаје рефлектујући друштвено политичка кретања.

Они су савладали алтернативни и одважни начин размишљања и креативног решавања проблема у окружењу ограничених ресурса. Једни су од пионира успешног комбиновања маркетинга и промоције српског предузећа на тржисту и дуготрајне оријентације улагања у културу и промоције домаћих уметника, посебно млађе генерације. Током рада сарадјивали су многобројним ауторима и институцијама културе, посебно са Културним центром Београда, Музејем примењене уметности у Београду, Скупштином града Београда.

Важнији пројекти

Ђорђе Милекић као креативни директор групе ФИА и Нада Рајичић, уредник и продуцент, у сарадњи са више од 100 домаћих и страних сарадника реализују бројне пројекте из културе и ангажоване кампање медју којима се издвајају:

• Пројекат „ФОТОГРАФИА”, обележавање 150. годишњице открића фотографије у Србији, 1990-1991.
• Уникатни часопис за фотографију „L’impossible”, 1990-1992.
• Антиратни пројекти „Немогуће-Доста”, „Зашто сте слепи”, „Здраво је пити електрично млеко”, 1992.
• Публикум календар нове уметности, 1993-2008.
• Изборна кампања „Заједно”, штампани материјали, 1996.
• „Азбучно задовољство”, стона галантерија са дизајном Пауле Сцхер; Belgrade Design Week, 2007.

Референце

• Видици, бр. 3/4, Београд, 1987; D. Кажић, Фотографија јуце и данас, избор фотографија младих београдских аутора, стр. 73-74;
• Момент, бр. 11/12, Београд 1988; Ј. Деспотовић, Станислав Схарп – Rough Proof, стр. 55-59;
• Каталог „Фобјекти”, Издавач: Публикум; M. Тодић, Узгред буди речено или о Станиславу Схарпу, стр. 2-4;
• Квадарт, часопис за дизајн и про медије, број 1, 1994. Издавач: Квадарт, Радомир Вуковић и Душан D. Аранђеловић; Чланак: Станислав Схарп и група ФИА, стр. 36-46;
• Монографија „Календари нове уметности и савременог живота: Првих X година”; издавач Публикум, 2003. Аутори: Ђорђе Милекић и Нада Рајичић; стр. 203;
• Лиз Мак Кистон, Графичка узнемиреност 2 (Liz McQuiston, Graphic Agitation 2); Издавач: Phaidon Press, 2004; Публикум календар, 112—113 стр; укупно 240 страна;
• „Step inside Design” магазин, Volume 22 number 6, 2006. Издавач: Dynamic Graphics Group;
• Чланак: Made in Serbia: Publikum Calendars of New Art, стр: 46-53;
• One. A Magazine; Новембар 2004; Publisher: The One Club; Чланак: Creating Something out of Nothing, стр. 44-49;
• Недељник “Европа”: Издавач NewsPress, 17. мај 2007. Чланак: Ђорђе Милекић - Нисам више оптимиста, стр. 60-62;
• The New York Times, The Arts Section, 9. јул 2008; Чланак: Thoughts on Democracy, стр. 85;
• Милена Драгићевић Шешић: Уметност културе и отпора, 2018; Издавач: Цлио; стр. 227-234.

Спољашње везе

• „Станислав Схарп- званична презентација”. Станислав Схарп. Приступљено 25. 9. 2020. 
• „Интервиеw wитх Дјордје Милекиц”. Степ магазине. Приступљено 25. 9. 2020.  (језик: енглески)