Шалот
Шалот је тип црног лука, засебни ботанички варијетет врсте Allium cepa.[1]
| Шалот | |
|---|---|
 Главица шалота | |
| Врста | Allium cepa var. aggregatum |
| Група култивара | Aggregatum група |
Шалот је некада био класификован као засебна врста, A. ascalonicum, име које се сада сматра синонимом тренутно прихваћеног имена.[2]
Његови блиски сродници су бели лук, празилук, влашац[3] и кинески лук.[4]
Имена уреди
_(2).JPG)
Шалоти вероватно потичу из средње или југозападне Азије, одатле су пренети у Индију и у источни Медитеран. Назив „шалот” долази од Ашкелона, древног хананског града,[5] одакле су људи у класичним грчким временима веровали да шалот потиче.[6]
Име шалот се користи и за персијски шалот (A. stipitatum), из планина Загрос у Ирану и Ираку. Израз шалот даље се користи за француски црвени шалот (Allium cepa var. aggregatum, A. cepa Aggregatum групу) и француски сиви шалот или грисел (Allium oschaninii), врсту која се назива „истински шалот”.[6] Шалот дивље расте у подручју од централне до југозападне Азије. Име шалот се користи и за млади лук у Новом Јужном Велсу у Аустралији[7] и међу становништвом енглеског говорног подручја у Квебеку, док се израз француски шалот односи на биљку која се спомиње на овој страници.[8] Англофонски становници Квебека и они који говоре британски енглески наглашавају други слог речи shallot, као „shall-OH” и „shall-OT” респективно (Аустралијанци и Новозеланђани такође кажу „shall-OT”), док друге варијанте енглеског изговарају тај термин као „SHALL-ət”.
Израз eschalot, изведен из француске речи échalote, може се користити и за означавање шалота.[9]
Опис и култивација уреди
Попут белог лука, шалоти се формирају у кластерима изданака са главом која се састоји од вишеструких чешања. Боја љуске шалота може варирати од златно смеђе до сиве и до ружичасто црвене, а њихово сивкасто језгро је обично нијансирано зеленом или магента бојом.
Шалоти се екстензивно култивирају за кулинарске сврхе, пропагирани изданцима. У неким регионима („дугосезонским областима”), изданци се обично саде у јесен (септембар или октобар на северној хемисфери).[10] У неким другим регионима, предложено време садње за главни усев је рано пролеће (обично у фебруару или почетком марта на северној хемисфери).[11]
Приликом садње, врхове луковице треба држати мало изнад земље, а тло која окружује луковице често се одвлачи када корење узме маха. Они сазревају на лето, мада се свежи шалоти могу наћи током године у супермаркетима. Шалоте не треба садити у недавно нађубреном тлу. Шалоти трпе штете од ларви мољаца лука, који се буше у лишће или луковице биљке.[12]
Кулинарске употребе уреди
| Нутритивна вредност на 100 г (3,5 оз) | |
|---|---|
| Енергија | 301 кЈ (72 кцал) |
16,8 г | |
| Шећери | 7,87 г |
| Прехрамбена влакна | 3,2 г |
0,1 г | |
2,5 г | |
| Витамини | |
| Тиамин (Б1) | (5%) 0,06 мг |
| Рибофлавин (Б2) | (2%) 0,02 мг |
| Ниацин (Б3) | (1%) 0,2 мг |
| Витамин Б5 | (6%) 0,29 мг |
| Витамин Б6 | (27%) 0,345 мг |
| Фолат (Б9) | (9%) 34 μг |
| Витамин C | (10%) 8 мг |
| Витамин Е | (0%) 0,04 мг |
| Витамин К | (1%) 0,8 μг |
| Минерали | |
| Калцијум | (4%) 37 мг |
| Гвожђе | (9%) 1,2 мг |
| Магнезијум | (6%) 21 мг |
| Манган | (14%) 0,292 мг |
| Фосфор | (9%) 60 мг |
| Калијум | (7%) 334 мг |
| Цинк | (4%) 0,4 мг |
| |
| Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: НДб УСДА | |
Шалоти се користе у кувању. Они се могу киселити. У азијској кухињи користи се фино нарезани шалот припремљен дубоким пржењем као зачин, и често се послужује уз кашу. Као врста из рода Allium, шалот има укус попут обичног црног лука, али је укус блажи.[13] Као и лук, кад је нарезан, сирови шалот ослобађа супстанце које иритирају људске очи, што резултира стварањем суза.
Свежи шалот може се чувати у хладном и сувом простору (0 до 4 °C, 32 до 40 °F, 60 до 70% RH) шест месеци или дуже.[14] Исецкани, осушени шалот се исто тако користи.[15]
Европа уреди
У Европи, Пикант, Атлас, и Едови црвени типови шалота су најчешћи. У деловима јужне Француске, сиви тип се широко узгаја.[6]
Азија уреди
Шалоти су традиционални избор за многа јела шриланканској кухињи, укључујући пол самбола, луну мирис многа јела са месом, рибоми поврћем.
У већини индијских кухиња разлика између лука и шалота је слаба; веће сорте шалота понекад се поистовећују са малим црвеним луком и користе се еквивалентно. Заиста, већина делова Индије користи регионални назив за лук замењиво са шалотом (на пример Махараштра, где се оба усева називају канда). Јужни предели Индије чешће разликују шалот од лука у рецептима, а посебно су омиљене сићушне сорте (приближно ширине прста). Шалот се широко користи у каријима и различитим типовима самбара, јелима на бази леће. Укишељени шалот у црвеном сирћету је уобичајен у многим индијским ресторанима, а послужују се заједно са сосевима и пападумом на зачинском послужавнику. Индијци га такође користе као кућни лек за грлобољу, помешан са џагеријем или шећером. У Непалу, шалот се користи као један од састојака за прављење момо ваљушака. У Кашмиру шалот се широко користи у припреми Вазван кашмирских јела, јер додаје изразит укус и спречава да цари постане црн, што је уобичајено за лук.
У Ирану се шалот користи на различите начине, а најчешће је млевени шалот помешан у густи јогурт, што је комбинација која се користи у готово сваком ресторану када се наручи роштиљ или ћевапи. Шалот се такође користи за прављење различитих врста торшија (ترشی), киселог иранског прилога који се састоји од разног поврћа под сирћетом, који се једе уз главна јела у малим количинама. Шалот се такође кисели, што се на перзијском језику то се зове шур (شور), и заједно са другим поврћем које се служи као торши.
У кухињама југоисточне Азије, попут оних у Индонезији, Вијетнаму, Тајланду, Камбоџи, Малезији, Филипинима, Сингапуру и Брунејима, шалот и бели лук често се користе као основни зачини. Сирови шалот такође може да прати краставце када се кисели у благом сирћету. Такође се често ситно сецка, а затим пржи до златно смеђе боје, што резултира ситним хрскавим чипсом од шалота који се на индонезијском језику зове баванг горенг (пржени шалот), који се може купити као готов производ од продавницама и супермаркетима. Шалот побољшава укус многих јела из југоисточне Азије, попут варијанти прженог пиринча. Хрскави чипс од шалота се користи и у јужној кинеској кухињи. У Индонезији се шалот понекад кисели и додаје у неколико традиционалних намирница; сматра се да киселост укишељеног шалота повећава апетит.
Такође се могу јести и цевасти зелени листови биљке и веома су слични листовима пролећног лука и влашца.
Галерија уреди
-
Шалоти у продаји у Индији -
Особа која сецка шалоте за припрему јела -
Исецкани шалоти у Индонезији. -
Дубоко пржени шалот је популарни гарнир у Индонезији
_(1).JPG)
Референце уреди
- ^ Фритсцх, Р. M.; Н. Фриесен (2002). „Цхаптер 1: Еволутион, Доместицатион, анд Таxономy”. Ур.: Х. D. Рабиноwитцх анд L. Цуррах. Аллиум Цроп Сциенце: Рецент Адванцес
. Wаллингфорд, УК: ЦАБИ Публисхинг. стр. 21. ИСБН 0-85199-510-1.
- ^ „Аллиум асцалоницум”. Гермпласм Ресоурцес Информатион Нетwорк (ГРИН). АРС, УСДА. Приступљено 20. 8. 2010.
- ^ Блоцк, Е. (2010). Гарлиц анд Отхер Аллиумс: Тхе Лоре анд тхе Сциенце. Роyал Социетy оф Цхемистрy. ИСБН 0-85404-190-7.
- ^ „АллергyНет — Аллергy Адвисор Финд”. Аллаллергy.нет. Архивирано из оригинала 15. 6. 2010. г. Приступљено 14. 4. 2010.
- ^ „схаллот”. Неw Оxфорд Америцан Дицтионарy (Сецонд изд.). Оxфорд Университy Пресс. 2005. ИСБН 978-0-19-517077-1.
- ^ а б в Греен, Ализа (2004), Фиелд Гуиде то Продуце: Хоw то Идентифy, Селецт, анд Препаре Виртуаллy Еверy Фруит анд Вегетабле ат тхе Маркет, Qуирк Боокс, стр. 256, ИСБН 978-1-931686-80-8
- ^ „Спринг онионс в схаллотс”. Приступљено 14. 5. 2019.
- ^ „Монтреал публиц маркет сите”. Монтреал публиц маркетс. Архивирано из оригинала 30. 06. 2017. г. Приступљено 28. 8. 2014.
- ^ „Дицтионарy: есцхалот”. Мерриам-Wебстер, Инцорпоратед. Приступљено 4. 12. 2013.
- ^ Хунт, Марјорие Б. анд Бортз, Бренда (1986), Хигх-Yиелд Гарденинг, Пеннсyлваниа: Родале Пресс, ИСБН 0-87857-599-5
- ^ Сеаброок, Петер (1976), Цомплете Вегетабле Гарденер , Лондон: Цасселл, ИСБН 978-0-304-29738-2
- ^ Ландрy, Јеан-Франçоис. „Таxономиц ревиеw оф тхе леек мотх генус Ацролепиопсис (Лепидоптера: Ацролепиидае) ин Нортх Америца”. Тхе Цанадиан Ентомологист (на језику: енглески). 139 (03): 319—353. дои:10.4039/н06-098.
- ^ „Китцхен Дицтионарy: схаллот”. Сцриппс Нетwоркс. Приступљено 4. 12. 2013.
- ^ „Онионс, Гарлиц, анд Схаллотс”. Виргиниа Цооперативе Еxтенсион. 1. 5. 2009. Архивирано из оригинала 1. 9. 1999. г. Приступљено 13. 3. 2013.
- ^ „Схаллотс, Фреезе Дриед”. МцЦормицк & Цо. Инц. 2011. Приступљено 13. 3. 2013.
Литература уреди
- Блоцк, Е. (2010). Гарлиц анд Отхер Аллиумс: Тхе Лоре анд тхе Сциенце. Роyал Социетy оф Цхемистрy (УК). ИСБН 978-0-85404-190-9.
- Грипсховер, Маргарет M., анд Тхомас L. Белл, "Патентлy Гоод Идеас: Инноватионс анд Инвентионс ин У.С. Онион Фарминг, 1883–1939," Материал Цултуре (Спринг 2012)
- Сен, Цоллеен Т. (2004). Фоод цултуре ин Индиа. Греенwоод Публисхинг. ISBN 0-313-32487-5.
- Бреwстер, Јамес L. (1994). Онионс анд отхер вегетабле Аллиумс (1ст изд.). Wаллингфорд, УК: ЦАБ Интернатионал. стр. 15. ИСБН 978-0-85198-753-8.
- Фриесен, Н. & M. Клаас (1998). „Оригин оф соме вегетативелy пропагатед Аллиум цропс студиед wитх РАПД анд ГИСХ”. Генетиц Ресоурцес анд Цроп Еволутион. 45 (6): 511—523. дои:10.1023/А:1008647700251. 26205471.
- Бреwстер, Јамес L. (1994). Онионс анд отхер вегетабле аллиумс (1ст изд.). Wаллингфорд, УК: ЦАБ Интернатионал. стр. 3. ИСБН 978-0-85198-753-8.
- Фритсцх, Р.M.; Н. Фриесен (2002). „Цхаптер 1: Еволутион, Доместицатион, анд Таxономy”. Ур.: Х.D. Рабиноwитцх; L. Цуррах. Аллиум Цроп Сциенце: Рецент Адванцес. Wаллингфорд, УК: ЦАБИ Публисхинг. стр. 20–21. ИСБН 978-0-85199-510-6.
- Бреwстер, Јамес L. (1994). Онионс анд отхер вегетабле Аллиумс (1ст изд.). Wаллингфорд, УК: ЦАБ Интернатионал. стр. 5. ИСБН 978-0-85198-753-8.
- Хессаyон, D.Г. (1978). Бе yоур оwн Вегетабле Доцтор. Пан Британница Индустриес. стр. 22–23. ИСБН 978-0-903505-08-6.
- Ландрy, Јеан-Франçоис (2007). „Таxономиц ревиеw оф тхе леек мотх генус Ацролепиопсис (Лепидоптера: Ацролепиидае) ин Нортх Америца”. Тхе Цанадиан Ентомологист. 139 (3): 319—353. дои:10.4039/н06-098. 86748199.
Спољашње везе уреди
- PROTAbase on Allium cepa
- „И'Итои Онион”. Арк оф Тасте. Слоw Фоод УСА. 2010. Архивирано из оригинала 23. 08. 2013. г. Приступљено 25. 3. 2013.
- Јаурон, Рицхард (27. 7. 2009). „Харвестинг анд сторинг онионс”. Иоwа Стате Университy Еxтенсион. Приступљено 28. 3. 2013.
- „Продуцтион оф онионс анд схаллотс (греен) ин 2018: Цропс/Wорлд Регионс/Продуцтион Qуантитy фром пицк листс”. Фоод анд Агрицултуре Организатион, Статистицс Дивисион (ФАОСТАТ). 2019. Приступљено 31. 5. 2020.