Шећерни алкохол
Шећерни алкохол (полиол,[1] полихидроксилни алкохол, полиалкохол, глицитол) је хидрогенисана форма угљеног хидрата, чија карбонилна група (алдехид или кетон, редукујући шећер) је редукована до примарне или секундарне хидроксилне групе (отуда алкохол). Шећерни алкохоли имају општу формулу H(HCHO)n+1H, док шећери имају формулу H(HCHO)nHCO. У храни се шећерни алкохоли обично користе као замена стоног шећера (сахарозе), често у комбинацији са вештачким заслађивачима високог интензитета да би се компензовала мања сладкост. Међу њима, ксилитол је вероватно најпопуларнији услед сличности са сахарозом по изгледу и слаткоћи. Шећерни алкохоли не доприносе пропадању зуба.[2][3]
Конзумирање шећерних алкохола утиче на нивое шећера у крви. Шећерни алкохоли могу да узрокују надимање и дијареју кад се конзумирају у ексесивним количинама.[4]
Неки од често кориштених шећерних алкохола су:
- Метанол (1 угљеник)
- Гликол (2 угљеника)
- Глицерол (3 угљеника)
- Еритритол (4 угљеника)
- Треитол (4 угљеника)
- Арабитол (5 угљеника)
- Ксилитол (5 угљеника)
- Рибитол (5 угљеника)
- Манитол (6 угљеника)
- Сорбитол (6 угљеника)
- Галактитол (6 угљеника)
- Фуцитол (6 угљеника)
- Идитол (6 угљеника)
- Инозитол (6 угљеника; циклични шећерни алкохол)
- Волемитол (7 угљеника)
- Изомалт (12 угљеника)
- Малтитол (12 угљеника)
- Лактитол (12 угљеника)
- Полиглицитол
Дисахариди и моносахариди могу да формирају шећерне алкохоле. Када су изведени из дисахарида (е.г. малтитол и лактитол), они нису потпуно хидрогенисани, већ је једна алдехидна група доступна за редукцију.
Најједноставнији шећерни алкохоли, етилен гликол и метанол, су слатки, али су ноторно токсични. Они су хемикалије које се користе у антифризу. Комплекснији шећерни алкохоли углавном нису токсични.
Шећерни алкохоли као прехрамбени адитиви уреди
| Име | Слаткоћа релативно на сахоарозу | Прехрамбена енергија (kcal/g) |
Слаткоћа по прехрамбеног енергији |
|---|---|---|---|
| Арабитол | 0.7 | 0.2 | 14 |
| Еритритол | 0.812 | 0.213 | 15 |
| Глицерол | 0.6 | 4.3 | 0.56 |
| HSH | 0.4–0.9 | 3.0 | 0.52–1.2 |
| Изомалт | 0.5 | 2.0 | 1.0 |
| Лактитол | 0.4 | 2.0 | 0.8 |
| Малтитол | 0.9 | 2.1 | 1.7 |
| Манитол | 0.5 | 1.6 | 1.2 |
| Сорбитол | 0.6 | 2.6 | 0.92 |
| Ксилитол | 1.0 | 2.4 | 1.6 |
| Релатино са: сахарозом |
1.0 | 4.0 | 1.0 |
Види још уреди
Спољашње везе уреди
Reference уреди
- ^ „Sugar Alcohols”. American Diabetes Association. 2009. Архивирано из оригинала 14. 08. 2012. г. Приступљено 22-8-2012. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ „Role of Sugar-Free Foods and Medications in Maintaining Good Oral Health”. American Dental Assoiation. 5. 6. 2002. Архивирано из оригинала 20. 06. 2010. г. Приступљено 1. 8. 2010.
- ^ Bradshaw, DJ; Marsh, PD (1994). „Effect of Sugar Alcohols on the Composition and Metabolism of a Mixed Culture of Oral Bacteria Grown in a Chemostat.”. Caries Research. 28 (4): 251—256. PMID 8069881. doi:10.1159/000261977.
- ^ „Eat any sugar alcohol lately?”. Yale-New Haven Hospital. 10. 3. 2005. Архивирано из оригинала 29. 09. 2015. г. Приступљено 25. 6. 2012.
- ^ Antonio Zamora, "Carbohydrates", Приступљено 15. 4. 2013.