Жене чине приближно 5,5% грађана Ватикана. Према извештавању новина Хералд Сун-а из марта 2011. године, од 572 грађана с ватиканским пасошима, 32 пасоша поседовале су жене. Једна од њих била је монахиња.[1] Године 2013. Wорлдцрунцх је известио да је држављанство Ватикана имало отприлике 30 жена, укључујући две Јужноамериканке, две Пољакиње и три жене из Швајцарске. Већина жена Ватикана у том периоду биле су из Италије.[2]

Погле на трг Светог Петра у Ватикану.

Грађанке

уреди

Међу женама које су живеле у Ватикану била је и једна од ћерки електричара, која се касније удала и „изгубила право на живот” у граду. Друга жена која живи у Ватикану је Магдалена Волињска-Риједи, која је пољски преводилац и супруга једног од швајцарских гардиста.[2]

Држављани Ватикана

уреди

Међу женама које имају држављанство Ватикана налази се један војни официр, две учитељице (једна предаје у средњој школи, друга у вртићу) и једна академкиња. Жене добијају држављанство Ватикана удајом (као крштени католици) за своје партнере, али такво држављанство „траје само за време њиховог боравка” у Ватикану.[2]

Значај жена

уреди

У прошлости, женама није било дозвољено отварање банковних рачуна у Ватикану. Вредност жена у граду истакнута је током владавине папа Јована Павла II и Бенедикта XVI. Једна од помоћница уредника и поверљиви саветник папе Бенедикта XVI била је жена, која се зове Ингрид Стампа.[2] Дана 21. априла 2013. године, Тхе Телеграпх је известио да папа Фрања намерава да именује „више жена на кључна места у Ватикану”. У мају 2019. године, папа је именовао три жене за саветнице Генералног секретаријата за Архијерејски синод о младима, вери и професионалном разлучивању, што се сматра историјским тренутком у црквеној пракси.[3] Поред тога, L'Оссерваторе Романо, дневне новине у Ватикану, баве се објављивањем допунских страница које се баве женским питањима.[4] Женама није дозвољено хиротонисање у презвитерат или епископију мада комисија тренутно проучава питање могу ли жене служити као нередиране ђаконије (ђаконице).

Одевање

уреди
 
Председник Барак Обама и прва дама Мишел Обама састали су се с папом Бенедиктом XVI у Ватикану 10. јула 2009.

Од посетилаца који обилазе Базилику Светог Петра, Сикстинску капелу или музеје Ватикана у Ватикану, очекује се ношење одговарајуће одеће, без обзира на пол. Кратка одећа, шортс, минићи и капе (за мушкарце у затвореном простору) нису дозвољени. Жене могу носити традиционални црни вео или шешир, по избору. Кодекс за папску публику је нешто формалнији.[5][6] Жене не могу да носе одећу која не покрива рамена и колена.[2]

Гласачка права

уреди

Ватикан је једина држава на свету која нема гласачка или изборна права. Оба права немају ни мушкарци ни жене,[7][8] јер се у Ватикану не одржавају избори. Сходно томе, грађани ни држављани немају гласачка права. Чланове Папске комисије за државу Ватикан, која чини законодавно тело Ватикана, именује папа.

Папу, који служи као шеф државе, бира Кардиналски збор Католичке цркве. Збор је део Свете Столице, која чини одвојени суверени ентитет од Ватикана. Кардинали у Католичкој цркви морају бити мушког пола и обично су то бискупи, а само мушкарци имају право да буду изабрани за папу. Међутим, имајући у виду да је „кардинал” привилегија и служба коју даје папа; с ђаконом, свештеником и епископом, теоретски је могуће прилагодити законе како би се укључиле жене у избор за кардинала. Међутим, такав исход тренутно има малу вероватноћу.

Развод

уреди

Ватикан је једна од две суверене државе које не дозвољавају развод. Друга држава је Република Филипини.

Прекид трудноће

уреди

Ватикан је једна од пет земаља у свету у којима је абортус незаконит (остале су: Малта, Доминиканска Република, Салвадор и Никарагва) јер се држава придржава канонског закона Римокатоличке цркве. Канон 1398 наводи да су поступци побачаја чија је директна сврха уништавање ембриона, бластоцисте, зиготе или фетуса морално неприхватљиви.[9]

Међутим, у складу с принципом двоструког ефекта, у ретким случајевима дозвољен је индиректни побачаја, као што је случај када се у ванматерничној трудноћи јајовод уклони или у случајевима рака јајника. У овим случајевима поступак је усмерен само на очување женског живота, а смрт плода, иако је предвиђена, није вољна ни као крај, ни као средство за постизање жељеног ефекта.

Донне ин Ватицано

уреди

У септембру 2016. године, ватиканске власти одобриле су оснивање Донне ин Ватицано, првог удружења у Ватикану намењеног искључиво женама. Чланови удружења су новинари, теолози и економисти.[10][11]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Онлy 32 wомен ин Ватицан Цитy, Хералд Сун, Марцх 02, 2011.
  2. ^ а б в г д Мроwиńска, Алина. Бехинд Тхе Wаллс: Wхат ит'с Лике то Ливе Инсиде Тхе Ватицан, Фор а Wоман, Газета Wyборцза/Wорлдцрунцх, Фебруарy 26, 2013.
  3. ^ Wхите, Цхристопхер (30. 10. 2019). „Попе Францис усинг сyнодс то ‘буилд цонсенсус’ ин Цхурцх, партиципант саyс”. цруxноw.цом. Приступљено 2019-11-19. 
  4. ^ Попе Францис 'то аппоинт море wомен то кеy Ватицан постс', Тхе Телеграпх, Април 21, 2013
  5. ^ Ватицан Мусеумс - усефул информатион фор виситорс Архивирано на сајту Wayback Machine (22. фебруар 2021), Vatican museums and churches visitor information, museivaticani.va
  6. ^ „Vatican City Dress Code”. Buzzle. Архивирано из оригинала 18. 10. 2017. г. 
  7. ^ Maloney, Alli (26. 8. 2015). „As Saudi Arabian women celebrate the vote, the (brief) history of global suffrage must be examined”. New York Times. Архивирано из оригинала 01. 02. 2016. г. Приступљено 9. 1. 2017. 
  8. ^ Zarya, Valentina (11. 12. 2015). „There Is Now Only One Country Left in the World Where Women Can’t Vote”. Fortune. Приступљено 9. 1. 2017. 
  9. ^ „Catechism of the Catholic Church - IntraText”. www.vatican.va. Приступљено 2020-11-26. 
  10. ^ „E' nata la prima Associazione di donne in Vaticano” (на језику: италијански). Radio Vaticana. 7. 12. 2016. Приступљено 9. 7. 2019. 
  11. ^ „Donne in Vaticano, la 1ère association féminine au Vatican” (на језику: француски). Buzz Europa. 14. 5. 2017. Архивирано из оригинала 28. 06. 2018. г. Приступљено 9. 7. 2019.