Арадска жупанија

Арадска жупанија (лат. Comitatus Aradiensis, мађ. Arad vármegye, нем. Komitat Arad) је била жупанија, односно управна јединица средњовековне Краљевине Угарске (11-16. век), као и хабзбуршке Краљевине Угарске (између 18. и 20. века). Управно седиште жупаније био је град Арад (данас у саставу Румуније).

Арадска жупанија
Comitatus Aradiensis
Arad vármegye
Komitat Arad
11. век / 17. век / 18. век—16. век / 17. век / 1920.

Положај жупаније
Главни градАрад
РегијаСредња Европа
ЗемљаАустроугарскаУгарски део Монархије
Површина6.048 км2
Становништво414.388 (1910)
густина: 68,5 стан./km²
Догађаји
СтатусБивша жупанија
Историја 
• Успостављено
11. век / 17. век / 18. век
• Укинуто
16. век / 17. век / 1920.
Арадска жупанија у 14. веку

Историја

уреди

Током историје жупанија је мењала своје границе. У средњем веку је обухватала подручја на обе стране реке Мориш, односно северно и јужно Поморишје са северним делом данашњег Баната. У 16. веку, овај простор улази у састав Османског царства, које овде формира Темишварски пашалук. У 17. веку је жупанија била привремено обновљена, као део османске вазалне Кнежевине Трансилваније, али овај простор потом поново долази под директну османску власт.

Након успоставе хабзбуршке управе крајем 17. века, северно Поморишје са градом Арадом улази у састав хабзбуршке Војне границе. Арадска жупанија је обновљена средином 18. века, након развојачења Поморишке војне границе. За разлику од средњовековне жупаније, тадашња жупанија је обухватала само северно Поморишје, без северних делова данашњег Баната. Након Првог светског рата, подручје тадашње Арадске жупаније је подељено између Румуније (већи део, са градом Арадом) и Мађарске (мањи део). Од делова ове жупаније који су припали Мађарској успостављена је нова жупанија Чанад-Арад-Торонтал.

Демографија

уреди

По попису из 1910. године становници жупаније су говорили следеће језике:

Види још

уреди

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди