Берингија (национални парк)

Национални парк Берингија (рус. Берингия) простире се у источном делу Чукотке, најсевероисточног региона Русије. Налази се на западној (тј., азијској) страни Беринговог мореуза.

Берингија
IUCN категорија II (национални парк)
Мапа са локацијом заштићене области Берингија
Мапа са локацијом заштићене области Берингија
МјестоЧукотка Русија
Најближи градАнадир
Координате64° 22′ N 173° 18′ E / 64.367° С; 173.300° И / 64.367; 173.300
Површина30,532 km²
Основано2013. године
Управљачко тијелоМинистарство природних ресурса и животне средине Русије

Географија и локација уреди

Пре 11.000 година п. н. е., територија парка била је повезана копненим мостом – познатим као "Берингов копнени мост" – са Северном Америком. На источној страни мореуза, у Аљасци, постоји Национални резерват Берингов копнени мост, којим управља Служба националних паркова САД. Било је разговора између САД и Русије о спајању два парка у прекогранични "међународни парк", али још ништа није формализовано.[1] Већина ретке популације у овим подручјима су припадници аутохтоних народа Чукчи или Јупици.[2] Парк је проглашен за национални парк 2013. године.

Парк се простире кроз два рејона на Чукотском полуострву: Провиденија рејон на југу, и Чукотски рејон на северу. По топографији је приморска брдско-субартичка тундра. Планине су средње висине – просечно 900 m, са највишим врхом Мт. Исходнаја од 1194 m. Постоје и простране тундарске равнице.[1] У парку влада субполарна клима (Кепенова класификација климата Dfc). Зиме су дуге и врло хладне, а лета су хладна и кратка. Јануар је најхладнији месец са просечном температуром у Анадиру од −22,6 °C, а најтоплији месец је јул са просечном температуром од +11,6 °C[3]

 
Чукотско море, између Чукотског полуострва и Аљаске

Референце уреди

  1. ^ а б „Official Park Site, Beringia National Park (in Russian)”. Ministry of Natural Resources and Environment of the Russian Federation. Приступљено 1. 11. 2015. 
  2. ^ „Map of Indigenous Peoples of the North of the Russian Federation”. Norwegian Polar Institute. Приступљено 29. 12. 2015. 
  3. ^ „Anadyr Climate Normals 1961–1990”. Национална океанска и атмосферска администрација. Приступљено 13. 5. 2015. 

Спољашње везе уреди