Бретања (историјска провинција)

Историјски регион и бивша провинција Француске

Бретања (франц. Bretagne, брет. Breizh) јесте полуострво, историјска земља и културна регија на западу Француске, заузимајући западни дио онога што је било познато као Арморика током периода римске власти. Била је независна краљевина, а затим војводство, прије него што се ујединило са Краљевином Француском 1532. као покрајина којом је управљала засебна нација под једном круном.

Бретања
Bretagne  (француски)
Breizh  (бретонски)
Bertaèyn  (гало)
историјска покрајина
Flag of Бретања
Застава
Coat of arms of Бретања
Coat of arms
Мото: нема (дејуре)
Боље смрт, него бесчашће (дефакто)
Химна: нема (дејуре)
Древна земља мојих очева” (дефакто)
ДржаваФранцуска
Највећа насеља
Површина
 • Укупно34.023 km2 (13.136 sq mi)
Становништво (2016)
 • Укупно4,687,381
Демоним(и)Бретонци
Временска зонаCET (UTC+1)
 • Лети (DST)CEST (UTC+2)
ISO 3166 кодFR-E

За Бретању се такође користи и назив Мања или Мала Британија (као супротност Великој Британији, са којом дијели етимологију).[1] Сјеверно од Бретање се налази Ламанш, сјевероисточно Нормандија, југоисточно источна Земља Лоаре, јужно Бискајски залив, а западно Келтско море и Атлантски океан. Бретања заузима површину од 34.023 km².

Бретања је мјесто једне од најстаријих свјетских архитектура, дом Берненеса, тумулуса Сен Мишела и других, који датирају с почетка 5. миленијума прије н. е.[2][3] Данас, историјска покрајина Бретања је подијељена на пет департмана: Финистер на западу, Обале Армора на сјеверу, Ил и Вилен на сјеверноистоку, Морбијан на југу и Атлантска Лоара на југоистоку.

Према попису становништва из 2010, процјењује се да је историјска Бретања имала 4.475.295 становника. Од тога 71 % је живјело у региону Бретања, док је 29 % живјело у департману Атлантска Лоара. Највећа метрополитанска подручја 2017. били су Нант (972.828), Рен (733.320) и Брест (321.364).[4] Бретања је традиционална домовина Бретонаца и једна од шест келтских нација[5][6][7][8], која је задржала посебан културни идентитет који одражава њену историју. Националистички покрет тражи већу аутономију унутар Француске.[9][10]

Референце уреди

  1. ^ Payne, Malcolm; Shardlow, Steven (2002). Social Work in the British Isles. UK: Jessica Kingsley Publishers. стр. 247. ISBN 978-1-8530-2833-5. 
  2. ^ „Saint-Michel tumulus”. www.megalithes-morbihan.com. Архивирано из оригинала 18. 05. 2021. г. Приступљено 6. 11. 2014. 
  3. ^ „The world's 10 oldest ruins” . The Telegraph. 4. 2. 2016. Архивирано из оригинала 11. 1. 2022. г. Приступљено 29. 6. 2016. 
  4. ^ „Tableaux de l'économie française, Édition 2020, Villes et communes de France”. INSEE. Приступљено 11. 12. 2020. 
  5. ^ „The Celtic League”. The Celtic League. Приступљено 3. 5. 2011. 
  6. ^ „Festival Interceltique de Lorient 2010”. Festival Interceltique de Lorient. Архивирано из оригинала 12. 6. 2011. г. Приступљено 3. 5. 2011. 
  7. ^ „Official website of the French Government Tourist Office: Brittany”. Us.franceguide.com. Архивирано из оригинала 11. 7. 2011. г. Приступљено 3. 5. 2011. 
  8. ^ Price, Glanville (30. 3. 1986). The Celtic connection. ISBN 9780861402489. Приступљено 3. 5. 2011. 
  9. ^ Sharif Gemie (2007). Brittany 1750–1950 – The Invisible Nation. University of Wales Press. 
  10. ^ „Why Independance ?”. emgann.chez.com. Приступљено 16. 2. 2022. 

Спољашње везе уреди