Бубањ (Ниш)

насеље у општини Палилула, град Ниш, Нишавски округ

Бубањ, или како се често назива Бубањ Село (јер се градска четврт града Ниша назива Бубањ), је насељено место у градској општини Палилула на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у алувијалном простору Јужне Мораве, удаљено 5,5 км југозападно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 516 становника (према попису из 1991. било је 441 становника).

Бубањ
Бубањ (Село)
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаПалилула (Ниш)
Становништво
 — 2022.Пад 525
Географске карактеристике
Координате43° 18′ 20″ С; 21° 52′ 21″ И / 43.305556° С; 21.8725° И / 43.305556; 21.8725
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина184 m
Бубањ на карти Србије
Бубањ
Бубањ
Бубањ на карти Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Историја

уреди

Иако доскора сеоце, Бубањ се у 15. веку помиње у облику два одвојена напредна села: Горњи Бубањ и Доњи Бубањ. Први је у попису 1498. године исказан са 109 кућа и са приходом од 11.131 акче, а други са 37 кућа, 5 рајинских воденица које раде целе године и са приходом од 4.389 акчи. Судећи према овим подацима, Горњи Бубањ је једно од највећих села у нишкој околини у 15. веку. Ако је његова позиција одговарала садашњој позицији села, чини се да је позиција Доњег Бубња са 5 воденица била у атару данашњег Новог Села (Насеље 9. мај), у потесу званом Бубањ. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је назив Горњи Бубањ, а имало је 81 кућа, 15 удовичка домаћинства, 13 самачка домаћинства.[1]

Пред ослобођење од Турака данашњим селом Бубањ господарио је Мустафа Емир, ага из Ниша. У селу је имао кулу и држао харем. По истеривању Турака постепено губи натуралне карактеристике, оријентишући се ка тржишној и приградској пољопривреди. Године 1878. Бубањ је село са 15 домаћинстава и 100 становника, а 1930. године има 38 домаћинстава и 302 становника. Развој после 1945. године изазвао је, с једне стране, исељавање становништва у Ниш, док је близина града, с друге стране, привукла досељавање придошлица из других села. Број становника испољио је, на тој основи, тенденцију благог пораста, док се број домаћинстава удвостручио. У овоме се огледа тенденција одумирања проширене породице и њено свођење на малу породицу (домаћинство), с малим бројем чланова.

Саобраћај

уреди

До Бубањ Села се може доћи линијама 35 ПАС Ниш - Бубањ - Горње Међурово - Бубањ Село - Ледена Стена - ПАС Ниш и линијом 35 ПАС Ниш - Ледена Стена - Бубањ Село - Горње Међурово - Бубањ - ПАС Ниш.

Демографија

уреди

У насељу Бубањ живи 441 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,4 година (45,6 код мушкараца и 45,2 код жена). У насељу има 173 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,03.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 402
1953. 410
1961. 442
1971. 402
1981. 434
1991. 441 435
2002. 516 535
2011. 548
2022. 525
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
483 93,60%
Роми
  
17 3,29%
Црногорци
  
7 1,35%
Хрвати
  
1 0,19%
непознато
  
7 1,35%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

уреди
  1. ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 15. 07. 2010. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

уреди
  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 13.

Спољашње везе

уреди