Отворите главни мени

Девети мај (до почетка 1990-их година Ново Село) предграђе града Ниша. Налази се на подручју градске општине Палилула У Нишавском округу. Налази се на алувијалној тераси Јужне Мораве и Нишаве, удаљено око 6 км западно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 4305 становника (према попису из 1991. било је 3689 становника). Према попису из 2011. у Деветом мају има 4795 становника.

Девети мај
Девети мај.jpeg
Улаз у насеље
Административни подаци
Држава Србија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаПалилула (Ниш)
Становништво
 — 2011.Раст 4.795
Географске карактеристике
Координате43°19′17″ СГШ; 21°48′54″ ИГД / 43.3214° СГШ; 21.8150° ИГД / 43.3214; 21.8150Координате: 43°19′17″ СГШ; 21°48′54″ ИГД / 43.3214° СГШ; 21.8150° ИГД / 43.3214; 21.8150
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Девети мај на мапи Србије
Девети мај
Девети мај
Девети мај на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број18250
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

ИсторијаУреди

Преисторијски налази (неолит) на локалитету званом Бубањ указују на веома стару насељеност. У турским изворима старијег периода не наилази се на помен Новог Села, због чега се може претпоставити да је млађег постанка, на шта упућује и његов назив. У турском попису из 1498. године, међутим, помиње се село Доњи Бубањ са 41 домом и 5 воденица, које је затим тајанствено ишчезло (вероватно крајем 17. или у првој половини 18. века). Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је назив Доњи Бубањ, а имало је 40 кућа, 4 удовичка домаћинства, 6 самачка домаћинства.[1] Истраживања на локалитетима Бубањ и КП Дом (гробови, грађевински материјал) показала су да је овде вероватно била позиција Доњег Бубња. Данашње насеље 9. мај (Ново Село) је посебно, млађе село, изван континуитета са Доњим Бубњем и можда је постало од издвојеног, прекоречног заселка Поповца, а можда и неким посебним дошљачким засељавањем. Ослобођење 1878. године га је затекло као сеоце у крчевинама на левој обали Нишаве са 11 домова и 85 становника, којим господари Мустафа бег из Ниша.

Захваљујући доброј земљи и још више близини прокупачког пута и Ниша, Ново Село је већ у међуратном периоду почело да привлачи досељенике. Насељавање је оријентисано како према сеоском насељу, тако и уз друм. Први се уз прокупачки пут, са његове северне стране, населио 1921. године Цветан Стефановић, ковач, пореклом из Александрова. Његову приземну кућу и радњу откупио је 1927. године Јован Јовић, сеоски столар, пореклом из Врањске Бање. Две године касније (1929) на раскрсници, на месту данашње самопослуге почела је са радом циглана-црепана Милана Јовића и ортака. Рушењем њеног последњег остатка (димњака) и примитивне механе до ње 1946/47. године настала је „ширина“, на којој ће се поткрај осме деценије 20. века сместити самоуслуга, сквер и пијаца. Године 1930. село има 41 домаћинство и 344 становника. Од 1930. до 1934. године уз друм су се заселила и два млина (оба су престала с радом после 1945. године). Захваљујући њима простор око друма добио је 1935/36. године електричну струју, док је сеоско насеље ову добило 1942/43. године. Успешан старт првих досељеника и добра пословна позиција на друму и уз раскрсницу привукла је и друге придошлице занатлије, па су се до 1940. године заселили: 1 ковач (А. Митровић из Бубња), 1 колар (Б. Стошић) и 1 поткивач (Д. Стошић), чију је поткивачницу Св. Костић из Лалинца 1937. године преправио у кафану.

После 1945. године дуж трасе пута за Прокупље и у сеоском насељу почело је засељавање и других занатлија (зидара, фарбара, стругара, механџија, пекара, трговаца, стаклара), као и домаћинства стражара у КП Дому и радника придошлица. У једном од предратних млинова (Никодија Игњатовића) уселио се мањи фабрички погон за прераду кожа и крзна (после интеграције са фабриком „Ђука Динић1980. године престао је са радом). Почев од 1946/50. године почела су се, поред других, досељавати и домаћинства са Косова којих је 1983. године било око 80. Иза 1960. године према подвожњаку и у старом селу почели су се насељавати пензионисани стражари КП Дома. Поред ових, велики број досељеника је дошао из Топлице, Добрича, Црне Траве и лесковачког краја. Многи од њих су радили у иностранству, а зарађени новац су пласирали у изградњу великих кућа.

Следећи горњи процес и као његова последица, дошло је поткрај осме деценије 20. века до физичког спајања Доњег Међурова, Чокота и Новог Села. Тако је крајем осме деценије настала овде приградска конурбација у којој је 1981. године пулсирало 1507 домаћинстава и 5805 становника. У овом процесу изменила се и економско-социјална структура домаћинстава Новог Села: године 1971. било је 31 пољопривредно, 38 мешовитих и 305 непољопривредних домаћинстава. Није се, међутим, изменио спонтани (стихијни) и рурални изглед насеља. Године 1979. урађен је детаљан урбанистички план насеља. Занимљиво је да је након овог чина насељавање застало, а нови дошљаци се радије оријентишу на села и терене изван домашаја урбанистичког плана.

СаобраћајУреди

До Насеља 9. Мај се може доћи градским линијама 10 Ћеле Кула - Јура - Насеље 9. Мај и линијом 36 Трг Краља Александра - Насеље 9. Мај - Мрамор, као и приградским линијама 25 ПАС Ниш - Доње Међурово - Чокот - Насеље 9. Мај, линијом 26 ПАС Ниш - Насеље 9. Мај ( до улаза у насеље 9. Мај ) - Лалинац, линијом 33 ПАС Ниш - Насеље 9. Мај - Мрамор - Крушце - Лалинске Појате - Сечаница и линијом 36Л ПАС Ниш - Насеље 9. Мај - Мрамор - Мраморско Брдо - Мраморски Поток.

ДемографијаУреди

У насељу Девети мај живи 3878 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,6 година (38,9 код мушкараца и 40,3 код жена). У насељу има 1423 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,36.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[2]
Година Становника
1948. 607
1953. 630
1961. 746
1971. 1.412
1981. 2.976
1991. 3.689 3.619
2002. 4.305 4.520
2011. 4.795
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
4.160 96,63 %
Роми
  
24 0,55 %
Црногорци
  
18 0,41 %
Македонци
  
11 0,25 %
Бугари
  
10 0,23 %
Југословени
  
6 0,13 %
Хрвати
  
5 0,11 %
Украјинци
  
1 0,02 %
Мађари
  
1 0,02 %
непознато
  
55 1,27 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ. Архивирано из оригинала на датум 15. 03. 2012. Приступљено 15. 07. 2010. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 155-156.

Спољашње везеУреди